Sjedinjene Države uvele su Rusiji dodatne sankcije uoči druge godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, koje obuhvataju 500 osoba i entiteta.
Vašington je uveo sankcije u nameri da poveća pritisak na Moskvu, koja je u februaru 2022. izvršila invaziju na suseda Ukrajinu.
Američki predsednik Džo Bajden izjavio je da su mere uvedene kao odgovor na brutalni osvajački rat ruskog predsednika Vladimira Putina i zbog smrti ruskog opozicionara Alekseja Navalnog.
"Ovde u Sjedinjenim Državama nastojaćemo da obezbedimo da Putin plati još veću cenu za agresiju u inostranstvu i represiju koju sprovodi kod kuće”, rekao je predsednik Bajden tokom susreta sa američkim guvernerima u Beloj kući.
Radi se o poslednjem u nizu paketa sankcija koje Sjedinjene Države i zapadni saveznici uvode Moskvi od početka ruske invazije na Ukrajinu, tokom koje su poginule desetine hiljada ljudi i uništeni ukrajinski gradovi i infrastruktura.
Restriktivne mere usmerene su na platni sistem, ruske finansijske institucije, vojnu industriju, mehanizme za izbegavanje sankcija, energetiku i druge oblasti.
Među sankcionisanima su i strane za koje se veruje da su umešane u smrt Alekseja Navalnog, ruskog opozicionara i kritičara ruskog predsednika Vladimira Putina, saopštili su Stejt department i američki Sekretarijat za finansije.
Radi se o trojici zvaničnika ruske Federalne kazneno-popravne službe, koje američke vlasti smatraju povezanim sa smrću Navalnog. Među njima je i zamenik direktora te institucije koji je navodno zatražio od zatvorskog osoblja da primeni oštriji tretman prema Navalnom.
Ruski opozicionar iznenada je preminuo prošlog petka u arktičkoj kaznenoj koloniji "Polarni vuk" – gde je služio tridesetogodišnju zatvorsku kaznu. Američki predsednik Džo Bajden je za njegovu smrt direktno okrivio ruskog predsednika Vladimira Putina.
Sankcionisani su i pojedinici koje Sjedinjene Države smatraju odgovornim za prisilno premeštanje i deportaciju ukrajinske dece u kampove na teritoriji Rusije, Belorusije i na Krimu.
Sjedinjene Države podržavaju Ukrajinu u odbrani od ruske agresije. Međutim, Ukrajina se suočava sa nedostatkom municije, dok se usvajanje američke pomoći mesecima odlaže u Kongresu.
Bajden je pozvao na odobravanje pomoći Ukrajini - što je proces u zastoju pošto je predsedavajući Predstavničkim domom iz redova republikanaca Majk Džonson blokirao glasanje u vezi sa predlogom koji je Senat usvojio.
„Rusija je prvi put posle mnoštva meseci počela da zauzima teritoriju Ukrajine. Ovde u Americi predsedavajući je proglasio dvonedeljni odmor. Potrebno je da se vrate i završe posao. Neuspeh u podršci Ukrajini, u ovom važnom trenutku, nikada neće biti zaboravljen u istoriji", istakao je američki predsednik.
Slične poruke uputila je i američka sekretarka za finansije Dženet Jelen.
„Potrebno je da nastavimo podršku Ukrajini i oslabimo rusku vojnu mašineriju. Od ključnog je značaja da se pridruži našim saveznicima širom sveta dajući sredstva Ukrajini da odbrani sebe i svoju slobodu od Putinovog napada“, rekla je Jelen.
Sredstva koja su do sada odobrena Ukrajini su potrošena, a zahtev za dodatnim novcem blokiran u Predstavničkom domu koji je pod kontrolom republikanaca.
Od početka invazije na Ukrajinu, Rusija se suočila sa pritiskom Zapada da okonča rat sa susedom, oličen u restriktivinim merama - ali i povlačenjem predstavništava velikih zapadnih kompanija iz Rusije i Moskve.
