Oštro podeljeni američki birači izašli su na birališta kako bi izabrali novi Kongres i ujedno izneli svoj sud o radu predsednika Donalda Trampa na sredini njegovog mandata. Rezultati bi mogli da promene odnos snaga u Vašingtonu i utiču na naredne dve godine Trampovog predsednikovanja.
Glasa se za svih 435 mesta u Predstavničkom domu, za 35 od 100 mesta u američkom Senatu i 36 od 50 guvernera saveznih država.
Istraživači javnog mnjenja i analitičari najavljuju da bi opozicione demokrate mogle da budu u prednosti u bici za Predstavnički dom. Demokrate su viđene da osvoje više mesta u Predstavničkom domu nego što imaju danas, a treba da osvoje 23 više kako bi preuzele većinu u tom telu.
Republikanci računaju da će predsednik Tramp okupiti njihove pristalice i da će pomoći da se obezbedi tesna većina od 51 prema 49 mesta u Senatu. Od 35 mesta u Senatu za koja se glasa u utorak, demokrate su u dosadašnjem sazivu držale 26, a republikanci 9.
Fokus na imigraciji
Demokrate pokušavaju da zadrže 10 mesta u Senatu, koja pripadaju državama u kojima je Tramp pobedio na predsedničkim izborima 2016, uključujući i Tenesi.
Tramp je oštro napao demokrate u vezi sa imigracijom, tokom mitinga u Čatanugi.
"Demokrate žele da pozovu karavan ilegalnih stranaca da nagrne u našu zemlju. Neće moći", rekao je Tramp, pozivajući se na slike karavana centralnoameričkih migranata koji se kreće kroz Meksiko. "Ni jedna nacija ne može da dozvoli da joj granice budu preuzete. To je invazija. Nije me briga šta oni govore. Nije me briga šta lažljivi mediji kažu. To je invazija na našu zemlju".
Demokrate su dovele neke visokorangirane učesnike kampanje da im pomognu, uključujući i bivšeg predsednika Baraka Obamu, koji je okupio glasače u svojoj matičnoj džavi Ilinois i koji je rekao da Trampovo raspoređivanje američkih trupa na granici kao odgovor na karavan predstavlja "politički trik".
"Kada budeš glasao, Ilinoisu, možeš da odbaciš takvu vrstu politike. Kada učestvujete u političkom procesu, možete biti provera lošeg ponašanja. Kada glasaš, Ilinoisu, možeš da izabereš nadu umesto straha", rekao je Obama.
Izlazak na prevremeno glasanje bio je ogroman u nekoliko država, posebno za izbore na sredini mandata kada se odziv birača obično teško nateže do 40 odsto.
Tramp centralna tema
Istraživanja pokazuju da su demokrate najviše zabrinute za zdravstvenu zaštitu i ekonomiju, dok su republikanci fokusirani na imigraciju.
Ali, Džon Hudak, stručnjak Instituta Brukings, kaže da je takođe jasno da je Tramp glavna tema za obe stranke ove godine.
"To je predsednik koji želi da izbori na sredini mandata budu referendum o njemu, ponajpre zato što misli da je njegova popularnost tako velika da će izneti republikance preko linije cilja", kaže Hudak.
Ali, Tramp se ne bori sa samo sa demokratama na ovogodišnjim izborima, on se bori sa istorijom.
"Uopšteno govoreći, izbori na sredini mandata idu protiv partije predsednika", primećuje Džon Fotije iz Dvostranačkog političkog centra u Vašingtonu. "Mislim da neće biti razlike tu. Demokrate će proći dosta dobro za Predstavnički dom, u borbi za guvernere i za državno zakonodavstvo".
Trampov rejting takođe je razlog zabrinutosti republikanaca. RealClearPolitics stavlja prosečni procenat Trampove podrške na 43 odsto, dok ga 53 dosto ne podržava.
"Istorija izbora na sredini mandata je prilično čista po tome što predsednikova partija obično gubi podršku i obično je samo pitanje koliko podrške gube", kaže analitičar Kajl Kondik, profesor na Univerzitetu Virdžinija. "To je posebno tačno kada je predsednik nepopularan, a ovaj predsednik to jeste".
Kondik primećuje da je na 29 izbora za Kongres na sredini predsedničkog mandata od 1900. godine, partija predsednika gubila mesta u Predstavničkom domu svaki put osim u tri slučaja - 1934, 1998. i 2002. godine.
Da li će demokrate izaći na birališta?
Istorijski, međutim, republikanci su pouzdaniji glasači na izborima na sredini mandata.
Frank Njuport, istraživač Galupa, kaže da to izlaže demokrate pritisku da moraju da obezbede da njihovi glasači izađu i glasaju.
"Uz očekivanje da će republikanski birači tipično verovatnije izaći i glasati, da li demokrate mogu da mobilišu ljude koji se identifikuju sa Demokratskom strankom da izađu i glasaju za svoje kandidate", pita Njuport.
Ukoliko demokrate osvoje dovoljno mesta u Predstavničkom domu da bi imale većinu, Tramp će morati da se suoči sa promenom odnosa snaga u Vašingtonu.
"Predstavnički dom je pečat Trampove agende. Nadalje neće više biti pečat", kaže Džim Kesler iz centrističke demokratske grupe "Treći put". "Sve što se obavi biće na dvopartijskoj osnovi".
Demokrate se nadaju da će im izbori omogućiti kontrolu nad Predstavničkim domom i guvernerskim pozicijama u ključnim državama poput Floride, Ohaja i Viskonsina.
Republikanci računaju da će im Trampova frenetična kampanju u poslednjim danima pomoći da ponovo osvoje, ili čak povećaju većinu u Senatu.
