MARŠAL, MIČIGEN - Fred Čepmen ima poruku za kompaniju Ford koja ima nameru da sagradi fabriku na periferiji njegovog grada u kojoj bi se pravile baterije za električne automobile i gde bi posao našlo 2.500 ljudi.
"Ne trebaju nam poslovi" , kaže Fred.
To je prilično neobičan stav Čepmena, koji ima 62 godine i ceo život je proveo praveći alatke i radeći u proizvodnji, te je tokom decenija gledao kako se jedna po jedna fabrika u regionu gasi, uključujući i onu u kojoj je pravio delove za automobile skoro deset godina. Sada radi u fabrici u obližnjem gradu.
Izgradnja fabrika u Americi se udvostručila za godinu dana, što je koštalo oko 200 milijardi dolara godišnje do maja, objavio je Biro za statistiku, Predsednik Džo Bajden je u centar svog programa "Bajdenomiks" stavio obnovu fabrika i njegova administracija radi na zakonima da se to olakša.
Zvaničnici Forda naišli su na otpor za svoje planove u pokretu koji se širi pod nazivom "Ne u mom dvorištu".
"To je trend koji vidimo širom zemlje i koji se širi, pogotovo kako se dižu velike fabrike, i naročito u smislu čistih energetskih tehnologija", kaže Gabi Bruno, direktorka za ekonomski razvoj Forda.
Ne želi baš svako velike projekte, čak i u mestima koja su zrela za otvaranje novih fabrika. Nakon što je objavljen projekat Forda u februaru, zabrinuti meštani su se okupljali na gradskim sastancima, tražili su više detalja. Pored drumova su ostavljali poruke da se obustavi izgradnja.
"Sve bi bilo drugačije da su meštane uključili u diskusiju", kaže Glen Kovalski, inženjer u penziji koji je je jedan od lokalnih vođa otpora projektu. Oni smatraju da je sve urađeno na brzinu da se dobiju dozvole i da može dovesti do štete po životnu sredinu.
Gradi se na nekadašnjem poljoprivrednom zemljištu i u šumi, pored reke, na izlazu iz grada. Neki se boje da nova tehnologija pravljenja baterija može da izazove akcidente, usled čega bi se litijum izlio u podzemne vode.
"Ja sam inženjer i dobro znam šta je litijum - to je vrlo nestabilan element", kaže Kovalski.
Gabi Bruno iz Forda odgovara da će fabrika pri izgradnji uvesti sve mere bezbednosti kao što su rezervoari sa duplim zidovima, sakupljanje otpadnih voda i posebne ograde kako bi se sprečilo da zemlja dospe do obližnje reke Kalamazu. Kritičarima takođe smeta što je u sam proces uključena i kineska kompanija "Contemporary Amperex Technology Co Ltd". Bruno dodaje da je angažovanje kinske kompanije limitirano i da je fabrika 100 % Fordova.
Sama veličina projekta takođe brine meštane. Još od 60-tih godina prošlog veka, parcela od 750 ari je bila namenjena na industrijski razvoj, ali su lokalni zvaničnici za ekonomski razvoj u dogovoru sa Fordom i drugim potencijanim investitorima, shvatili da je potrebna veća površina. Dodali su još dve parcele i sad je oblast velika 1.100 ari.
Samo 950 bi iskoristio Ford, navodi Bruno, sa jednim delom koji bi bio zaštićena zona uz reku. Ostatak bi bio za lance dostave i druge poslove. Činjenica je da se meštani često bune kada velika postrojenja mogu da promene njihove zajednice. U nekim slučajevima i pobede, kao što su se stanovnici Njujorka pobunili protiv namere Amazona da sagradi drugo sedište u tom gradu.
Lokalne blokade
Češće se d da se projekat samo odloži, dok se lokalni protivnici projektima bore na sudu i smišljaju slične blokade. U Maršalu, meštani su tražili referendum o projektu, skupili su 800 potpisa u gradu koji ima 6.800 stanovnika. Grad je peticiju odbio, aktivisti sada tuže grad.
Džejms Durian, izvršni direktor Alijanse za ekonomski razvoj Maršala, koji predvodi projekat, kaže da razume da su neki meštani zbunjeni veličinom projekta i brzinom kojom je sve rešeno, ali navodi da je to neophodno za Ford. Kaže i da razume zabrinutost zbog kineske kompanije u projektu, i da jeste da odnosi Amerike i Kine nisu prijateljski, ali da je sve postalo malo "čudno i paranoično".
Sju Demron, vlasnica restorana u centru Maršala podržava projekat, veruje da će se zaposleni u fabrici doseliti u grad.
"Ljudi koji će raditi u Fordu imaju bračne partnere i decu, što može da pomogne meni da nađem nove zaposlene jer će oni tražiti posao".
Čepmen je skeptičan, njegova kuća je pored mesta gde se gradi fabrika i već su ga pitali da je proda. On ne želi da se seli.
