Bahta Mekonen, 28-godišnji kapetan američke vojske iz Džordžije – jedne od ključnih država za ishod izbora, među milionima je građana čiji su glasovi doprineli da Džo Bajden 2020. pobedi na predsedničim izborima.
Međutim, tri godine kasnije – demokrate strahuju da bi upravo on mogao biti jedan od glasača koji će Bajdena koštati reizbora 2024.
Razočaran zaokretom demokrata ka levici, većom potrošnjom i, kako ih označava, praznim obećanjima – Mekonen ukazuje da ne vidi adekvatnu opciju koju bi podržao na sledećem glasanju.
„U njihovim nastupima uviđam dosta verbalne privrženosti crnačkoj zajednici, kao da žele da ostave utisak da su partija za mlade crnce ili tu populaciju u celini. Ali, činjenica je da to potvrđuju svojim delovanjem”, kaže on.
Afroamerikanci važe za najlojalnije pristalice demokrata. Odigrali su važnu ulogu tokom Bajdenove kampanje 2020. u Južnoj Karolini. Uspeh u Džoržiji, američkom predsedniku otvorio je put ka Beloj kući i većini koju su demokrate osvojile u Senatu.
Zauzvrat, glasači su očekivali da će Bajden i demokrate inicirati promenu restriktivnih zakona o glasanju, reformu policije i krivičnog pravosuđa, otplatu studentskih kredita i ekonomsko osnaživanje.
Nije, međutim, još pružio precizan putokaz za to.
Istovremeno, usredređenost na LGBTQ populaciju i temu abortusa kod birača poput Mekonena razvijaju osećaj otuđenosti.
„Levičarska orijentacija mi je odbojna – jer joj se demokrate sve više okreću”, ukazuje Mekonen, navodeći da bi želeo da se opcija koju je podržao 2020. više usredsredi na ekonomiju.
Istraživanja i ankete agencije Rojters pokazuju da glasači mlađi Afroamerikanci gube veru u demokrate i Bajdena, čak možda i u čitav politički proces – svega tri godine nakon najvećih protesta za rasnu ravnopravnost i građanska prava.
Međutim, uprkos tome očekuje se da će velika većina ipak podržati Bajdena naspram budućeg republikanskog kandidata.
Ipak, upitno je da li će dovoljno građana izaći na birališta u ključnim gradovima, poput Atlante, Milvokija i Detroita, da bi Bajden ostvario drugi predsednički mandat.
„Demokrate treba da shvate da je sve masovnija populacija Afroamerikanaca kojima je dosta guranja i nadziranja”, rekao je za Rojters Lelan Evans – kandidat za gradsko veće Nešvila.
"Neuspeh demokrata da obezbede veće olakšice za studentske kredite ili legalizuju marihuanu je razočaravajući. Agresivniji pristup republikanaca kada su na vlasti – ostavlja utisak da rešavaju stvari”, kaže on.
Crnci čine 14,2% američke populacije, što iznosi 42,7 miliona ljudi, što je porast od 30% u odnosu na 2000, pokazuje podaci nevladinog istraživačkog centra Pju. U poređenju sa ostatkom američkog stanovništva – ta populacija je pet godina mlađa, prosečne starosti 33 godine.
Njihova lojalnost demokratama ključna je da ta partija nastavi da pobeđuje u Pensilvaniji, Mičigenu i Džordžiji i povrati okruge na jugu zemlje.
Međutim, dešava se suprotno.
Njihova izlaznost u 2022. manja je za oko 10 odsto u poređenju sa 2018, pokazuju podaci koje je Vašington post objavio na osnovu ankete sprovedene prilikom popisa stanovništva.
Za to vreme, izlaznost belačkog stanovništva smanjena je za 1,5 odsto.
Zajednička anketa Rojtersa i Ipsosa, sprovedena od 11. do 17. jula, pokazuje da bi 18 odsto Afroamerikanaca pre izabralo Donalda Trampa nego aktuelnog predsednika Bajdena.
Ukazali su takođe da su spemniji da podrže kandidata koji se zalaže za ograničavanje abortusa i povećanje izdataka za finansiranje policije.
U globalu demokrate podržavaju crnački glasači koji se zalažu za pravo glasa, legalan abortus i protive se rasizmu
Međutim, ta podrška slabi kada je reč o ekonomiji.
“Tako da se brojke između 50 i 60 procenata smanjuju srazmerno tvrdnjama anketiranih da su, kada je reč o ekonomiji, republikanci za njih podjednako dobri kao i demokrate”, rekao je Terens Vudberi, izvršni direktor kompanije za istraživanje javnog mnenja HIT Strategies.
Džulijan Sajlas, istraživač ulaganja pripadnika crnačke zajednice, podvukao je da brojni njegovi prijatelji i članovi porodice preispituju lojalnost demokratama – analizirajući stepen poboljšanja kvaliteta njihovih života i ekonomski položaj.
On iznosi i tvrdnje da se na svake četiri godine demokratski kandidati pozivaju na značaj povećanja imovnog stanja Afroamerikanaca i smanjivanje jaza u poređenju sa belcima.
“U suštini se ništa ne dešava”, podvlači on.
„Čini se da govore o temama koje deluju dobro sa kojima mogu da se uskladim: smanjivanje studentskog kredita, ili duga za vlasništvo nad domom. Međutim, stvari se ne kreću dovoljno brzo”, podvlači on.
Stopa nezaposlenosti crnaca nalazi se na minimumu tokom mandata aktuelne američke administracije. Ipak u junu 2023. dostigla je desetomesečni maksimum – mahom zbog toga što su Afroamerikanci napustili tržište rada.
„Ne preostaje niko osim Bajdena – dok neko drugi ne dođe. Potrebno je da kao društvo prevaziđemo milje starijih belaca koji su zaduženi za sve u zemlji”, zaključuje Andre Rasel – meštanin Čikaga.
Inače, demokrate su uložile dosta novca i vremena u nastojanjima da prošire mogućnosti za glasanje crnačkoj populaciji, omoguće njihovu registraciju u državama važnim za ishod izbora, kao i kooptaciju u izbornu kampanju.
Uz to, prvi put u američkoj istoriji, potpredsedničku funkciju obavlja pripadnica crnačke zajednice – Kamala Haris.
Ujedno je i najviše rangirana crnkinja koja obavlja političku funkciju u državi.
