Demokrate u Senatu uspele su da prevaziđu protivljenje jedinstvenih republikanaca i usvoje važan zakon o borbi protiv klimatskih promena, smanjenju troškova zdravstvene zaštite i podizanju poreza korporacijama koje ostvaruju visoki profit.
Predlog, izmenjena, manje "skupa" verzija ekonomskog plana predsednika Džoa Bajdena, koji je dugo bio zakočen u Kongresu, usvojen je sa 51 prema 50 glasova, a odlučujući glas dala je potpredsednica Kamala Haris, posle višečasovne debate koja je trajala tokom noći između subote i nedelje, i okončana je tek u nedelju popodne.
Pošto je glasala, Haris je ustala i aplaudirala demokratama koje su slavile usvajanje zakona. Mnogi republikanci, znajući da su izgubili, već su izašli iz sale.
Lider senatske manjine Čak Šumer je nazvao zakon "jednim od definišućih zakonskih predloga 21. veka".
"Ova odluka Senata ući će u istoriju", rekao je Šumer.
Zakon predviđa do sada najveće ulaganje u ublažavanje posledica globalnog zagrevanja - 370 milijardi dolara za podsticanje veće upotrebe čiste energije, motivisanje Amerikanaca da kupuju električna vozila i smanjenje emisije štetnih gasova za 40 procenata do 2030.
Zakonom se takođe, po prvi put, američkoj vladi dozvoljava da pregovara o ceni određenih lekova sa farmaceutskim kompanijama, kako bi se potencijalno smanjili troškovi lekova za starije Amerikance, povećale beneficije u zdravstvenom osiguranju za milione ljudi, i uveo minimalni porez od 15 odsto za kompanije koje zarađuju milijarde dolara, a trenutno ne plaćaju nikakav porez. Zakon takođe predviđa zapošljavanje dodatnih 87.000 federalnih poreskih agenata koji bi dodatno analizirali poreske prijave pojedinaca i korporacija kako bi se uhvatili oni koji izbegavaju plaćanje poreza, a hronični deficit američkog budžeta smanjio za oko 300 milijardi dolara.
Republikanci u Senatu su se jednoglasno protivili predloženom zakonu, ali je on ipak stavljen na glasanje i usvojen sa 51 glasom za i 50 protiv. Tokom višečasovne debate zatim su predlagani brojni amandmani, koji nisu uspevali da budu izglasani zbog predvidljivog odnosa 50:50, gde nijedna stranka nije popustila i podržala predložene promene.
U nedelju je objavljeno saopštenje predsednika Bajdena:
"Želim da se zahvalim lideru (senatske većine) Šumeru i svakom članu demokratskog kokusa u Senatu zbog podrške ovom zakonu. On je zahtevao brojne kompromise. To je skoro uvek potrebno da bi se obavile važne stvari. Predstavnički dom trebalo bi da što pre usvoji ovaj zakon i drago mi je što ću imati priliku da ga potpišem".
Demokrate su mesecima učestvovale u žučnoj debati o zakonu koji je prvobitno trebalo da iznosi 2.000 milijardi dolara, koji je Bajden nazivao svojim planom "Izgradimo ponovo bolje" (Build Back Better). Sada, kada su američki potrošači zabrinuti zbog najveće inflacije u protekle četiri decenije - 9,1% na godišnjem nivou - demokrate su izmenjenu i skromniju verziju nazvale "Zakon o smanjenju inflacije".
Međutim, nestranačka Kongresne kancelarija za budžet koja je analizirala zakon, saopštila je da će njegove odredbe imati "zanemarljivi efekat" na inflaciju do kraja 2022, i mali efekat sledeće godine.
Zakon u celini je delovao osuđen na propast dok Šumer, uz Bajdenovu saglasnost, nije nedavno uspeo da postigne dogovor sa dvoje demokrata, centristima - Džoom Menčinom iz Zapadne Virdžinije i Kirsten Sinema iz Arizone - o odredbama koje se odnose na klimu i poreze koje su bili spremni da prihvate.
Na početku rasprave u subotu, pre nego što su senatori iz obe stranke ponudili niz amandmana koji na kraju nisu usvojeni, Šumer je poručio:
"Ovaj istorijski zakon će smanjiti inflaciju, smanjiti troškove, doprineti borbi protiv klimatskih promena, i vreme je da ova nacija krene napred".
Sada kada je Senat usvojio zakon, očekuje se da će Predstavnički dom prekinuti svoju letnju pauzu i usvojiti ga u petak, posle čega će biti poslat u Belu kuću da ga potpiše Bajden.
Debata povodom zakona vođena je i u nedelju u političkim tok-šou emisijama.
Demokratski senator Ričard Blumental iz Konektikata, koji je podržao zakon, izjavio je u programu "Stanje nacije" na CNN-u da će njegovo usvajanje omogućiti američkoj Poreskoj službi (IRS) da zaposli veliki broj novih radnika koji su joj potrebni da bi gonila pojedince i firme koji izbegavaju plaćanje poreza" i one sa "najvećim primanjima".
Takođe je istakao da Amerikanci ubedljivom većinom žele da manje plaćaju lekove, što bi se omogućilo odredbom koja predviđa da se neki lekovi prepisuju starijim građanima na osnovu državnog programa za zdravstveno osiguranje "Mediker".
Međutim, republikanski senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline, koji se protivi zakonu, oštro je kritikovao Blumentalovu ocenu zakona, navodeći da će poreski agenti sada "goniti vozače Ubera i medicinske sestre". Istakao je da će zakon "sve pogoršati i da neće doprineti smanjenju inflacije".
