Alchajmerova bolest je progresivna bolest koja napada nervne ćelije mozga, čiji je rezultat gubitak pamćenja, kao i sposobnosti za razmišljanje, komunikaciju i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Oko 5,4 miliona Amerikanaca ima tu bolest. Članovi porodice koji brinu o voljenim osobama koje boluju od Alchajmera često se nazivaju takozvanim „tihim žrtvama“. Kao pomoć za olakšavanje dnevnog tereta negovanja rođaka ili prijatelja koji su oboleli, sve veći broj specijalnih ustanova širom Sjedinjenih Država sada nudi dnevni boravak za odrasle pacijente, koji imaju Alchajmerovu bolest, dok se oni koji brinu o njima malo odmaraju.
Hauard Simons oduvek je uživao dok je plesao sa svojom suprugom. I dalje uživa, samo što se ona toga više ne seća. Njoj je uspostavljena dijagnoza Alchajmerove bolesti pre šest godina. Sada, ona provodi svoje dane u porodičnom dnevnom centru za obolele od Alchajmera, zajedno sa više od 35 drugih ljudi koji su takođe oboleli. Zaposleni u centru ohrabruju žene i muškarce da budu aktivni što je moguće više, fizički i mentalno.
„Igramo veliki broj igara koje navode na razmišljanje“, kaže Lisa Rajt koja vodi Porodični dnevni centar. Umetnička terapija nudi mogućnosti za izražavanje.
Tu su hranjivi obroci i drugi servisi.
„Imamo fizioterapeuta koji dolazi dva puta nedeljno.“
Mogućnost da iskusno osoblje brine o njihovim voljenima, ostavlja onima koji ih inače neguju, kao što je Gelit Benzion, vreme da završe druge obaveze. Gelit je učiteljica, istraživač i majka dve devojčice koje su još u osnovnoj školi. Kada je njenom suprugu ustanovljena dijagnoza ranih znakova Alchajmerove bolesti, ona je postala praktično samohrana majka.
„Nisam znala ništa o Alchajmerovoj bolesti. Svakako nisam bila spremna da budem sama u 45-toj godini, odnosno da se brinem o kući, deci i kreditima“.
Centar pruža neku vrstu podrške onima koji brinu o pacijentima.
„Imamo grupe za podršku koje jednostavno mogu da razmenjuju informacije međusobno. Imamo dostignuća i obrazovanje. Ako postoji neki problem kod kuće, naš socijalni radnik može da ode u porodičnu posetu“, priča Liza Rajt.
Linda Roberts kaže da joj saznanje da se njena majka nalazi na sigurnom mestu, pruža olakšanje i predah koji su joj potrebni kao nekome ko brine svaki dan.
„Veoma je stresno brinuti o nekome puni radni dan, to je nešto što bi trebalo označiti kao veoma težak posao. Nisam mislila da bi moglo da bude tako, to je kao da radite dva puna radna vremena“.
Hauard Simons se slaže.
„To mi daje vreme da radim neke druge stvari tokom dana, da se bavim hobijem i nečim samo za sebe“.
I drago mu je što je njegova supruga uključena u različite aktivnosti.
„Ne mogu da kažem da joj je bolje, ali joj omogućava da nešto radi. Ona uživa u tome“.
To je ono što ovaj centar čini posebnim mestom za pacijente koji imaju Alchajmerovu bolest kao i za njihove porodice.
Hauard Simons oduvek je uživao dok je plesao sa svojom suprugom. I dalje uživa, samo što se ona toga više ne seća. Njoj je uspostavljena dijagnoza Alchajmerove bolesti pre šest godina. Sada, ona provodi svoje dane u porodičnom dnevnom centru za obolele od Alchajmera, zajedno sa više od 35 drugih ljudi koji su takođe oboleli. Zaposleni u centru ohrabruju žene i muškarce da budu aktivni što je moguće više, fizički i mentalno.
„Igramo veliki broj igara koje navode na razmišljanje“, kaže Lisa Rajt koja vodi Porodični dnevni centar. Umetnička terapija nudi mogućnosti za izražavanje.
Tu su hranjivi obroci i drugi servisi.
„Imamo fizioterapeuta koji dolazi dva puta nedeljno.“
Mogućnost da iskusno osoblje brine o njihovim voljenima, ostavlja onima koji ih inače neguju, kao što je Gelit Benzion, vreme da završe druge obaveze. Gelit je učiteljica, istraživač i majka dve devojčice koje su još u osnovnoj školi. Kada je njenom suprugu ustanovljena dijagnoza ranih znakova Alchajmerove bolesti, ona je postala praktično samohrana majka.
„Nisam znala ništa o Alchajmerovoj bolesti. Svakako nisam bila spremna da budem sama u 45-toj godini, odnosno da se brinem o kući, deci i kreditima“.
Centar pruža neku vrstu podrške onima koji brinu o pacijentima.
„Imamo grupe za podršku koje jednostavno mogu da razmenjuju informacije međusobno. Imamo dostignuća i obrazovanje. Ako postoji neki problem kod kuće, naš socijalni radnik može da ode u porodičnu posetu“, priča Liza Rajt.
Linda Roberts kaže da joj saznanje da se njena majka nalazi na sigurnom mestu, pruža olakšanje i predah koji su joj potrebni kao nekome ko brine svaki dan.
„Veoma je stresno brinuti o nekome puni radni dan, to je nešto što bi trebalo označiti kao veoma težak posao. Nisam mislila da bi moglo da bude tako, to je kao da radite dva puna radna vremena“.
Hauard Simons se slaže.
„To mi daje vreme da radim neke druge stvari tokom dana, da se bavim hobijem i nečim samo za sebe“.
I drago mu je što je njegova supruga uključena u različite aktivnosti.
„Ne mogu da kažem da joj je bolje, ali joj omogućava da nešto radi. Ona uživa u tome“.
To je ono što ovaj centar čini posebnim mestom za pacijente koji imaju Alchajmerovu bolest kao i za njihove porodice.