Bivši predsednik Džimi Karter, koji je izgubio trku za reizbor 1980. godine, trenutno drži rekord za najdužu post-predsedničku karijeru u odnosu na sve ostale bivše američke predsednike.
Uprkos medjustranačkom razdoru koji je definisao veliki deo predsedničke izborne kampanje tokom 2016, Karter je zauzeo je pomirljiviji stav prema novoj Trampovoj administraciji, nastojeći da uspostavi pozitivan odnos sa novim stanarom Bele kuće.
Donald Tramp je šesti glavnokomandujući čijoj inauguraciji je prisustvovao bivši predsednik Džimi Karter, otkako se vratio u rodni Plejns u državi Džordžiji pošto je prisustvovao inauguraciji Ronalda Regana 1981.
Sa Trampom u Beloj kući sa rekordno niskom popularnošću, Karter je tokom svog nedavnog redovnog predavanja u verskoj školi Baptističke crkve Maranta, rekao da njujorški biznismen nije bio njegov omiljeni predsednički kandidat.
"Imamo 22 glasača u našoj porodici. Niko iz naše porodice nije glasao za njega," kaže Karter.
Određen broj bivših i sadašnjih demokratskih zakonodavaca bojkotovao je inauguraciju, ali Karter nije bio među njima:
"Bio sam jedini bivši predsednik koji je već duže vreme govorio da će doći na inauguraciju. Mislim da moramo da upoznamo novog predsednika i da mu pružimo podršku."
U ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike u Karterovom centru u Atlanti, Karter je objasnio svoj pristup:
"Mi želimo da budemo od pomoći od samog početka njihovog rada, nadamo se da će takva podrška predsedniku Trampu i novoj administraciju biti korisna; kao i da pomognemo kad to budu smatrali prikladnim za postizanje naših ciljeva u odredjenim delovima sveta."
Predsednik Karter, koji održava vezu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kaže da je jedan od načina da se pomogne Trampovoj administraciji - dostavljanje informacija prikupljenih kroz različite programe Karterovog centra.
“Pripremamo kratak memorandum za novog državnog sekretara i novog sekretara za odbranu, na primer, o našem detaljnom programu za Siriju i onome što smo naučili od predsednika Putina i drugim stvarima."
Dok je bio predsednik, Karter je posredovao u pregovorima u Kemp Dejvidu 1978. godine, koji su rezultirali prvim trajnim mirovnim sporazumom između Izraela i Egipta. Bivši predsednik kaže da se nada da će Tramp biti fokusiran na uspostavljanje mira između Izraela i Palestinaca.
"Želimo da znaju da imamo kancelarije koje rade puno radno vreme u Jerusalimu i u Ramali na Zapadnoj obali i u Gazi, već 35 godina. I imamo dosta poverljivih informacija o tome šta se dešava unutar granice onoga što zovemo “Sveta zemlja”. I želimo da podelimo te informacije sa njima," ističe bivši demokratski predsednik.
Kada je Karter izabran 1976. godine, Amerika se još oporavljala od skandala Votergejt. Te godine, Karter je isplivao na talasu populističkog gneva protiv Bele kuće, slično talasu koji je izneo Donalda Trampa tokom 2016. Iako Karter možda ne bi glasao za Trampa, on je jedan od retkih ljudi koji razume dobro zahteve predsedničkog položaja.
"On nikada do sada nije bio uključen u politiku," ističe Karter, dodajući da novi predsednik ima mnogo toga tek da nauči." "Naučiće, ponekad i na težak način, kao što je bilu i u mom slučaju," dodaje Karter.
Kriza sa američkim taocima u Iranu, visoka inflacija i nestašica nafte su neki od faktora koji su doveli do Karterovog izbornog poraza i pobede Ronalda Regana1980, što ga čini jednim od samo dva predsednika u poslednjih 40 godina koji su služili samo jedan predsednički mandat.