Evropa prolazi kroz seriju simultanih, političkih, ekonomskih i bezbednosnih rizika, koji počinju da dovode u pitanje budućnost Evropske unije kao i njen odnos sa Sjedinjenim Državama.
Evroatlantsku zajednicu čine 28-člana Evropsku uniju i NATO, najsnažniji odbrambeni savez na svetu. Zajedničke vrednosti, interesi i ciljevi čine osnovu transatlantskog partnerstva SAD i Evrope. Obe strane se salažu za demokratiju, otvorene zajednice, ljudska prava i slobodna tržišta. Njihove međusobne investicije i trgovinska razmena najveće su na svetu. One zajedno takođe proizvode polovinu svetske proizvodnje - 35 hiljada milijardi dolara - dok vrednost njihove dve ekonomije dostiže skoro polovinu ukupnog svetskog bruto proizvoda, a zajedno ostvaruju i skoro trećinu globalne trgovine.
Međutim, Evropa sada plovi izuzetno uzburkanim vodama, kažu mnogi posmatrači, među kojima je nemački ambasador u Vašingtonu, Piter Vitig.
“Grčka kriza, priliv izbeglica nezapamćenih razmera, jačanje nacionalističkih pokreta, odluka Britanije da napusti Uniju, sve to potresa Evropu do njenih korena.”
Pomenuti razvoj situacije uneo je sumnju u sam opstanak evropskog bloka, naročito kod poznavalaca evropskih prilika, smatra Džefri Gedmin, visoki saradnik Instituta za strateški dijalog Univerziteta Džordžtan i bivši šef Radio Slobodne Evrope.
“Mogu da se kladim da će u roku sledeće dve do tri godine doći do još većeg priliva izbeglica u Evropu, više terorizma, manje američkog angažovanja i možda većeg prisustva Rusije. Sve to ne obećava stabilno, zdravo, plodno transatlantsko parnerstvo.”
Stiven Sejbo, izvršni direktor Transatlatnske Akademije, Nemačkog Maršalovog fonda, se slaže. Evropa se oslanja na američko vođstvo i američku bezbednosnu zaštitu. Međutim, sa dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću, taj oslonac više nije garantovan, kaže on.
“NATO i američka podrška evropskoj bezbednosti i Evropskoj uniji kroz NATO, koji čine temelje tih veza, trenutno su poljuljani.”
U međuvremenu, aneksija Krima od strane Rusije 2014. Vratila je politiku moći na evropski kontinent, ističe admiral Džejms Stavridis, bivši komandant NATO snaga za Evropu, a sada rektor škole Flečer za medjunarodno parvo i diplomatiju.
“Ne želimo povratak na hladni rat, ali moramo da se konfrontiramo tamo gde se Rusija nezakonito ponaša.”
Stavridis dodaje da se Kremlj aktivno meša i u evropsku politiku, podupirući anti-evropske snage naročito u Francuskoj i Nemačkoj, osnivačima Evropske unije.
“Glavni strateški cilj predsednika Putina jeste razbijanje transatlantskog saveza. On nastoji da manevriše kako bi postepeno napravio razdor između SAD i Evrope i postigao još veći uticaj u evropskoj politici.”
Međutim, analitičar Korporacije REND, Kristofer Šives veruje u drugačiji ishod situacije. Evropske nevolje dovele su do novog podsticaja za ulogu NATO-a. Evropske članice alijanse nedavno su saopštile planove za nabavku svega od dronova i izviđačkih aviona do ratnih brodova i novih sistema za protiv-vazdušnu odbranu:
"Kako bi osujetili bilo kojeg ruskog komandanta ili predsednika da imaju bilo kakvu šansu da pobede u ratu sa NATO-om.”
S druge strane, analitičar Sejbo, koji priznaje da će antievropske snage dobiti značajnu izbornu podršku na skorašnjim izborima ne isključuje mogućnost da umereni glasovi ipak prevladaju …
"I redefinišu francusko-nemačke veze uspostavljanjem solidnih vlada. Prihvatajući situaciju kao izazov Evropi i potrebi veće evropske solidarnosti umesto fragmentacije.”
Bez obzira na pobednike, 2017. će možda biti presudna za opstanak transatlantskog saveza, ključnog stuba postojećeg liberalnog međunarodnog poretka.