Libijske vlasti zatvorile su u petak poplavljeni grad kako bi omogućile timovima za pretragu da kopaju po blatu i uništenim zgradama za 10.000 ljudi koji su nestali i za koje se strahuje da su mrtvi, dok se zvanični broj žrtava od poplava povećao na više odd 11.000. Vlasti su upozorile da bi bolesti i eksplozivi koji se prenose vodom mogli da odnesu još života.
Dve brane srušile su se tokom izuzetno jakih kiša usled mediteranske oluje Danijel rano u ponedeljak, zbog čega je vodeni zid visok nekoliko metara šikljao niz dolinu koja prolazi kroz grad Derna.
Neouobičajene poplave i politički haos u Libiji doprineli su ogromnim gubicima. Država bogata naftom je od 2014. godine podeljena između rivalskih vlada na istoku i zapadu zemlje koje podržavaju različite paravojne formacije i međunarodni faktori.
Katastrofa je donela retko jedinstvo, jer su vladine agencije širom podeljene Libije požurile da pomognu pogođenim oblastima. Ali napori za pružanje pomoći usporeni su zbog razaranja pošto je uništeno nekoliko mostova koji povezuju grad.
Gomile iskrivljenog metala i potopljeni automobili svuda su po ulicama Derne, koje su prekrivene blatom. Timovi su sahranili tela u masovne grobnice izvan grada i u obližnjim gradovima, rekao je ministar zdravlja istočne Libije Otman Abduljaleel.
Ali zvaničnici su zabrinuti da su hiljade tela još sakrivene u blatu - ili da plutaju u moru, gde su ronioci poslati u potragu.
Adel Ajad, koji je preživeo poplavu, priseća se kako je gledao dizanje do četvrtog sprata svoje zgrade.
"Talasi su odnosili ljude sa vrhova zgrada, a mogli smo da vidimo i ljude koje odnosi vodeni zid", među njima i njegove komšije, rekao je on.
Zdravstveni zvaničnici su upozorili da stajaća voda otvara vrata bolestima - ali su rekli da nema potrebe za žurbom sa sahranama ili sahranjivanjem mrtvih u masovne grobnice, jer tela obično ne predstavljaju rizik u takvim slučajevima.
"Imate puno stajaće vode. To ne znači da mrtva tela predstavljaju rizik, ali to znači da je sama voda zaražena svačim", rekla je novinarima u Ženevi dr Margaret Haris, portparolka Svetske zdravstvene organizacije. "Dakle, zaista morate da se usredsredite na to da obezbedite da ljudi imaju pristup bezbednoj vodi."
Imene Trabelsi, portparolka Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, upozorila je da se u blatu krije još jedna opasnost: nagazne mine i drugi ostaci eksploziva koji su ostali iza dugotrajnog sukoba u zemlji.
U Libiji postoje ostaci eksploziva koji datiraju još iz Drugog svetskog rata, ali veći deo preostalih mina je iz građanskog sukoba koji je počeo 2011.
Između 2011. i 2021. godine, oko 3.457 ljudi je ubijeno i ranjeno od nagaznih mina i ostataka eksplozivnog oružja u Libiji, prema međunarodnom monitoru mina i kasetne municije.
Čak i pre poplava, kaže Trabelsi,"napori i kapaciteti" za otkrivanje i deminiranje područja bili su ograničeni. Posle poplava, rekla je ona, eksplozivne naprave su možda odnesene u "nova, neotkrivena područja".
Kako bi se omogućilo ekipama hitne pomoći da rade svoj posao, stanovnici su evakuisani iz Derne i samo timovima za potragu i spasavanje će biti dozvoljen ulazak, saopštio je u četvrtak uveče Salam al-Fergani, generalni direktor hitne pomoći u istočnoj Libiji.
Libijski Crveni polumesec saopštio je u četvrtak da je 11.300 ljudi u Derni poginulo, a da se još 10.100 vodi kao nestalo. Oluja je takođe ubila oko 170 ljudi u drugim delovima zemlje.
Zvaničnici su rekli da je politički haos u Libiji doprineo gubitku života.
"Vladine institucije ne funkcionišu kako bi trebalo", rekla je za Asošijeted pres Lori Hiber Žirard, šefica ogranka za znanje o rizicima Kancelarije UN za smanjenje rizika od katastrofa.
Kalifa Otman, stanovnik Derne koji očajnički traga za nestalim najmilijima, rekao je da okrivljuje vlasti za razmere katastrofe.
"Nestali su moj sin, doktor koji je diplomirao ove godine, moj nećak i cela njegova porodica, moje unuče, moja ćerka i njen muž, i još tragamo za njima", rekao je on. "Svi ljudi su uznemireni i ljuti - nije bilo pripravnosti".