Čikaški planetarijum Adler prvi je koji je izgrađen u Sjedinjenim Državama, tridesetih godina prošlog veka. Pored redovnog upoznavanja posetilaca sa osnovama i najnovijim istraživanjima u astronomiji planetarijum priređuje izložbe o američkim dostignućima u svemiru i misijama kao što su Merkjuri, Džemini i Apolo. Ali, dok se muzej priprema za značajno proširenje, paralelno sa tim odaje priznanje dostignućima i drugih zemalja, zanemarenim tokom Hladnog rata.
Iako je prošlo skoro 50 godina, Dumitru-Dorin Prunariu dobro se seća 12. aprila 1961.
“Slušao sam kod kuće radio sa majkom i sestrom kada je program prekinut zbog važne vesti o prvom letu jednog čoveka u svemir”, kaže Prunariu.
Let ruskog kosmonauta Jurija Gagarina bio je ogromno dostignuće, slavljeno širom Sovjetskog Saveza.
“Jurij Gagarin nam je pokazao kako da prevaziđemo granicu atmosfere”, ističe Prunariu.
Dvadeset godina kasnije, maja 1981, Prunariu je i sam poleteo sovjetskom raketom tipa Sojuz, kao prvi i jedini rumunski kosmonaut. On kaže da je Gagarin utro stazu ka svemiru.
“Jurij Gagarin je simbol i mi ga sada slavimo kao simbol sposobnosti ljudskih bića da se vinu dalje od zemljine atmosfere”, kaže Prunariu.
“Često zaboravljamo koliko je važan bio Gagarinov let”.
Profesor ruske istorije na Univerzitetu države Ajove, Džejms Endrus, kaže da je to dostignuće, samo tri godine posle lansiranja prvog satelita, Sputnjika, izazvalo šok u Sjedinjenim Državama iako su ga kasnija američka dostignuća bacila u zasenak.
“Bio je to ogroman događaj posle Sputnjika i mislim da je važno da shvatimo koliko je to bilo veliko i herojsko dostignuće”, kaže Endrus.
“Nismo dovoljno proširili gledišta o tome šta su druge zemlje, posebo Sovjetski Savez, radile u to vreme. Na tome sada radimo”, kaže predsednik Planetarijuma Adler, Pol Napenberger.
Na ceremoniji otvaranja izložbe o Juriju Gagarinu, Napenbergeru se pridružio kosmonaut Dumitru-Dorin Prunariu. Počasno mesto na izložbi zauzima Gagarinova bista koju je Čikagu poklonila Moskva. Bista će trajno biti izložena u blizini prostora u kome su do sada obeležavana uglavnom američka dostignuća u istraživanju svemira. Napenberger kaže da je to nagoveštaj novih vremena.
“Planiramo da proširimo planetarijum na novu zgradu, sa izložbenim prostorom za odavanje priznanja ne samo dostignućima Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza već i najnovijim događajima na međunarodnoj sceni i u privatnom sektoru, koji se uključuje u istraživanja svemira”, kaže Napenberger.
Kosmonaut Prunariu, koji je sada predsednik Komiteta Ujedinjenih nacija za miroljubivo korišćenje svemira, kaže da odavanje priznanja sovjetskim i američkim dostignućima doprinosi planiranju buduće staze ka zvezdama.
“Ovo nije krajnja granica. Druge granice biće Mars, sunčev sistem, a zatim i drugi planetarni sistemi. Treba da promovišemo ideju da ovakve ljudske avanture unapređuju progres”, kaže Prunariu.
Planetarijum Adler nije izabran da primi jedan od orbitera tipa šatl, nedavno povučenih iz upotrebe, ali će dobiti simulator za obuku astronauta, koji je bio instaliran u Svemirskom centru Džonson, u Hjustonu. Biće to najvažniji eksponat izložbe koja će biti postavljena u okviru proširenja planetarijuma vrednog 40 miliona dolara.