Američki predsednik Barak Obama je zvanično prihvatio Nobelovu nagradu za mir na ceremoniji u Oslu u Norveškoj.
Barak Obama, primio je ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir rekavši da je svestan kontroverze koja okružuje odluku Komiteta za dodelu Nobelove nagrade:
„Delimično razlog je što sam na početku, a ne na kraju svog rada na svetskoj sceni. U poredjenju sa nekim istorijskim velikanima koji dobitnili ovu nagrade poput Alberta Švajcera, Martina Lutera Kinga, Džordža Maršala i Nelsona Mandele – moja dostignuća su neznatna.“
Američki predsednik se, međutim, osvrnuo na, kako je rekao, najveću kontroverzu vezanu za ovu nagradu, činjenicu da je on lider nacije koja vodi dva rata:
„Mi smo u ratu i ja sam odgovoran za slanje hiljada mladih Amerikanaca u borbu daleko u svetu. Neki će ubiti. Neki će poginuti. Stojim pred vama svestan cene oružanog konflikta - prepun teških pitanja o odnosu izmedju rata i mira i našeg nastojanja da zamenimo jedno drugim.“
Obamaje dodao da nema ničega slabićkog u pribegavanju nenasilju koje je zagovarao dobitnik Nobelove nagrade za mir 1964.godine, Martin Luter King. Medjutim, on je istakao da to ne može biti jedini put. Predsednik Obama je ukazao da ne može stojati skrštenih ruku u svetlu pretnji američkom narodu.
„Nenasilni pokret nije mogao da zaustavi Hitlerovu vojsku. Pregovori nisu mogli da uvere lidere Al Kaide da polože oružje. Reći da je sila ponekad neophodna nije apel za cinizam – to je priznanje istorije, kao i svest o nesavršenstvu čoveka i ograničenjima rasudjivanja.“
Obama je okupljenim funkcionerima takodje rekao:
„Moramo priznati bolnu istinu da nećemo iskoreniti nasilne konflikte u našem životnom veku. Biće momenata kad će nacije – delujući pojedinačno ili sa drugima – shvatiti da upotreba sile nije samo neophodna već i moralno opravdana.“
Time je podsetio na reči bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija koji je pre pet decenija govorio o realističnom, dostižnijem miru.
Predsednik Obama je rekao da traganje za mirom mora da obuhvati podršku jakim institucijama, ljudskim pravima i oslobodjenju od oskudica. Medjutim, on je dodao da postoji i drugi ključni sastojak sveta u kojem će vladati veći mir.
„Ne verujem da ćemo imati rešenost ili moć da obavimo taj zadatak bez nečega još jačeg, a to je dalje širenje naše moralne imaginacije, insistiranje da postoji nešto neosvojivo što pripada svima nama.“
Saopštenjem imena dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, komitet za dodelu te nagrade naveo je nastojanja predsednika Obameda ojača medjunarodnu diplomatiju i saradnju. U obrazloženju je takodje navedeno da je on podstakao maštu sveta svojom porukom nade.
Istovremeno taj izbor neki su kritikovali kao preuranjen, a ispitivanja javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama ukazuju kako mnogi Amerikanci veruju da je ta nagrada američkom predsedniku dodeljena daleko pre vremena.