Najveći deo publiciteta u vezi sa globalnom recesijom fokusiran je na one koji su izgubili posao ili uštedjevinu za penziju, ali je situacija mnogo kritičnija za stotine miliona ljudi na ivici egszistencije koji svake noći odlaze na spavanje gladni. Prema podacima svetskih humanitarnih agencija, 2008. je bila jedna od najtežih godina za ugroženu populaciju zbog visokih cena hrane, ali to nije jedini razlog zbog kojeg mnogi ljudi u svetu nemaju dovoljno hrane.
Od stanovnika Bangladeša, koji u poplavljenim područjima jedva uspevaju da dodju do pošiljki hrane, do dece u Severnoj Koreji čiji dnevni obrok se često sastoji samo od jednog keksa, do Avganistanaca koji čekaju u redu da bi dobili vreću brašna, gladni ovog sveta suočavaju se sa teškom budućnošću. Prema podacima UN, gotovo milijarda ljudi u svetu je konstantno gladna. Medjunarodne organizacije tvrde da će problem nastaviti da se uvećava zbog nekoliko faktora uključujući i cene hrane.
“Ako najugroženija populacija u svetu može da priušti samo odredjenu količinu hrane dnevno sa udvostračavanjem cena hrane ta količina će biti prepolovljena,” ističe Džozet Širan, izvršna direktorka Svetskog programa hrane Ujedinjenih nacija. Širan je nedavno govorila u Vašingtonu o globalnoj prehrambenoj krizi. Prema novoj studiji Londonskog instituta “Čatam haus” cene hrane u svetu su zapravo opale u drugoj polovini prošle godine. Medjutim, u studiji se upozorava da bi one mogle ponovo da porastu zbog nestašica. Džozet Širan kaže da je stanovništvo zemalja u razvoju trpelo posledice porasta cena hrane prošle godine, kao na primer u Malaviju, gde su cene kukuruza porasle za 100 odsto. Širan takodje ističe da su deca posebno ugrožena, pošto se njjhov dnevni obrok često sastoji samo od činije pirinča, dok moraju da rade da bi pomogla svojim porodicama. Mnoge od tih porodica mogu da izdvoje samo dolar dnevno za hranu.
“Mi zbog toga apelujemo da se pomogne onima koji su najugroženiji, uključujući decu i pacijente sa sidom ili virusom HIV kako bi se osiguralo da imaju bar jedan obrok hrane dnevno kako bi prebrodili ovu krizu,” kaže Džozet Širan.
U studiji londonskog “Čatam hausa” takodje se navodi da su klimatske promene, nestašica vode i sukobi oko zemlje medju činiocima koji remete ubiranje useva i distribuciju hrane. Medju preporukama te studije su - veća strana ulaganja u poljoprivredu, veći naglasak na manje farme, kao i modernizacija metoda navodnjavanja. Džozet Širan takodje kaže da bi mnoge zemlje trebalo da ukinu restrikcije na uvoz humanitarne pomoći u hrani. “Čatam haus” i Svetski program hrane apeluju i da se siromašnim zemljama omogući lakši pristup stranim tržištima. Uprkos problemima, Širan ističe i primere uspeha. Kina, koja je bila najveći primalac pomoći u hrani tokom 18 godina, nema više taj status, dok su pojedine afričke zemlje, uključujući Malavi i Ganu, uspele da izadju iz, kako ona kaže “ciklusa gladi”, tako što su uložile 10 odsto državnog budžeta u poljoprivredu.