Milioni Amerikanaca će 4. novembra glasati za predsednika, ali njihovi glasovi ne upućuju direktno jednog od kandidata u Belu kuću. Novog predsednika u stvari bira takozvani Elektorski odnosno Izborni koledž.
Ljudi širom Sjedinjenih Država će se izbornog dana usredsrediti na mape sa državama označenim crvenom i plavom bojom – dok budu pristizali glasovi za demokratskog i republikanskog predsedničkog kandidata. Medjutim, jedini broj koji će jednog ili drugog dovesti u Belu kuću jeste 270.
Petnaestog decembra, ukupno 538 ljudi će se okupiti u 50 država i prestonici Vašingtonu i glasati. To su takozvani elektori, odnosno birači u instituciji koja se zove Elektorski, ili Izborni koledž. Prema američkom Ustavu, tako se bira američki predsednik. Profesor Kertis Gans, sa Američkog univerziteta, objašnjava kako se odredjuje broj elektora iz neke države.
"Oni su po broju jednaki kongresnoj delegaciji svake države – po dva za Senat, plus broj članova Predstavničkog doma iz svake države. Svi njihovi glasovi idu onome ko je pobedio u toj državi", kaže Gans.
Izuzetak su dve države, Nebraska i Mejn. One glasove elektora dele proporcionalno broju glasova birača. Profesor na Univerzitetu Džordž Vašington, Denis Džonson, objašnjava da je osnovni cilj Republikanske i Demokratske stranke da osvoje većinu od 538 glasova.
"Kada razmišljate o izbornoj strategiji, najvažnija brojka je 270. To je broj elektorskih glasova koji će vas dovesti do pobede. Svaka kombinacija država koja ima 270 elektorskih glasova je neophodan magični broj", ističe Džonson.
Međutim, profesor Gans objašnjava da se svaki od kandidata drugačije bori za pojedine države:
"Svaki kandidat u ovoj podeljenoj zemlji u ovom trenutku počinje sa državama u kojima će sigurno da pobedi i državama u kojima se očekuje da će izgubiti".
U sredini su države u kojima bi mogao da pobedi bilo koji od dvojice kandidata. U njima i demokrate i republikanci ulažu najveće napore, kaže demokratski marketinški strateg Piter Fen.
"Tokom kampanje morate zaista da donosite teške odluke – gde ćete voditi kampanju i gde ćete uložiti novac i trud da biste osvojili makar jedan glas više od 50 odsto - koji vam donosi pobedu", dodaje on.
Države koje mogu da pripadnu jednom ili drugom kandidatu su takozvana "izborna ratišta". Nekada te bitke postaju nacionalne drame. To se dogodilo i 2000. godine u trci demokrate Ala Gora i republikanca Džordža Buša. Gor je dobio ukupno pola miliona glasova više. Međutim, u Floridi, rezultat je bio veoma tesan tako da je počelo ponovno prebrojavanje. Obe strane su se nedeljama borile oko toga kako će to prebrojavanje da se obavi.
Bušov tim je tražio da to reši američki Vrhovni sud. Ponovno prebrojavanje je završeno 13. decembra. Dvadeset pet elektorskih glasova iz Floride je u Belu kuću dovelo Džordža Buša, koji je dobio 271 elektorski glas, a Al Gor 266. Obe stranke su sada zauzele pozicije u Elektorskom koledžu u toj meri da profesor Denis Džonson ne očekuje prelazak na proporcionalni sistem ili direktno glasanje.
"Stranke na neki način razmatraju strategiju i gledajući na mapu kažu da ipak treba zadržati sistem u kojem pobednik dobija sve", zaključuje Džonson.