1. oktobra 1958. godine, američka Nacionalna agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja - poznatija po skraćenici NASA - prvi put je otvorila svoja vrata. 50 godina kasnije, njen najvažniji cilj i dalje je istraživanja svemira.
Američku
svemirsku trku sa Sovjetskim Savezom dramatično je 1961. godine definisao mladi
američki predsednik, Džon Kenedi.
"Rešili
smo da stignemo do meseca u ovoj deceniji, ne zato što je to lako, već zato što
je teško," rekao je Kenedi.
Ali
više od bilo kog događaja, lansiranje prvog sovjetskog satelita, Sputnjika,
1957. godine, uvelo je svet u eru svemirskih istraživanja. Uskoro posle toga
NASA je lansirala svoj prvi satelit, Eksplorer jedan. 1. oktobra 1958,
predsednik Dvajt Ajzenhauer osnovao je Nacionalnu agenciju za aeronautiku i
svemirska istraživanja. Šest meseci kasnije, objavljen je projekat Merkjuri. U
okviru tog projekta, Sjedinjene Države su poslale u orbitu ukupno sedmoricu
astronauta. Prvi od njih predstavljeni su javnosti 9. aprila 1959. U jednom
intervjuu, astronaut Alan Šeperd, podsetio se na taj dan.
"Bio
je to, naravno, jedan od mojih najdražih dana. Toga dana smo svi zajedno
zvanično postali prva američka astronautska grupa."
5.
maja, 1961, Alan Šepard je postao prvi Amerikanac u svemiru. Njegov let u
kapsuli bez prozora, zvanoj Fridom seven, trajao je samo 15 minuta. Projekat
Merkjuri ispunio je svoj osnovni zadatak 20. februara, 1962. Tokom leta od 4
sata i 55 minuta, astronaut Džon Glen obleteo je tri puta oko zemlje.
Projektu
Merkjuri usledio je program Džemini, sa dvočlanim posadama, svemirskim šetnjama
i spajanjima u robiti. Džemini je utro stazu za ambiciozniji program Apolo, sa
tročlanim posadama, znažnijim raketama i mesečevim modulima. Taj program
obeležen je uspesima i jednom tragedijom, kada su u požaru prilikom tstiranja
Apolo jedan poginula tri astronauta.
Posle
te tragedije NASA je krenula u istraživanja sa novim elanom. 20 jula 1969,
astronaut Nil Armstrong ispunio je najvažniji cilj tog programa, izgovorivši
čuvene reči: Ovo je mali korak za čoveka, a ogroman skok za čovečanstvo.
Još
šest misija Apolo poslato je na mesec, završno sa Apolom 17, 1972. Nešto
kasnije, započela je saradnja u svemiru pa su se jula 1975. ruski Sojuz i
američki Apolo spojili su se u orbiti.
Bio
je to kraj ere Apola, ali i početak novog poglavlja. Orbiter Kolumbija, za
višekratnu upotrebu, prvi put je poleteo 1981. letelice tog tipa ponele su u
orbitu bezbrojne satelite kao i svemirski teleskop Habl, čija otkrića su
privukla pažnju sveta. Poslednja popravka Habla predviđena je za kraj ovog
meseca.
Program
šatla imao je dve nesreće. Januara 1986., šatl Čelendžer eksplodirao je po
uzletanju odnevši živote sedmoro astronauta. Februara 2003. šatl Kolumbija
raspao se pri povratku na zemlju, takođe odnevši sedam života.
Posle
duge pauze letovi šatla su nastavljeni jer su od bitne važnosti za
najambiciozniji naučni poduhvat u istoriji - izgradnju Međunarodne svemirske
stanice. NASA namerava da ih povuče iz upotrebe 2010. godine. U međuvremenu,
agencija radi punom parom na konstruisanju, izgradnji i testiranju ove
generacije letelica koje će ponovo odvesti ljude na mesec, pa i dalje od njega.
