Posle skoro četvrt veka u pravosudju, sedamdesetpetogodišnja O'Konor nedavno je odlučila da se povuče u penziju.
Prošlog jula, kada je Sandra Dej O’Konor saopštila da odlazi u penziju kako bi se brinula o svom bolesnom suprugu. Demokratski senator Edvard Kenedi odao joj je priznanje za službu u najvišem sudu Sjedinjenih Država.
«Ona je bila pažljiv, promišljen i veoma poštovan član suda, mudar sudija koji je služio dobr naciji i Ustavu».
Sandra Dej O’Konor izabrana je u Vrhovni sud 1981. , za vreme predsednika Ronalda Regana, možda najkonzervativnijeg američkog predsednika u novijoj istoriji. Ali ona nije uvek glasala sa svojim konzervativnim kolegama i ponekad bi stala na stranu liberala. Njen glas je često bio odlučujući. Kako navodi Nensi Maviti, autor knjige «Sandra Dej O’Konor-Strateg u Vrhovnom sudu», ona je mnogo češće od ostalih osam sudija , glasala sa većinom.
«Ispada, posebno kada pogledamo neke veoma važne odluke, da je Sandra Dej O’Konor kontrolisala sud, da je odnos snaga bio samo u njenim rukama».
To bi moglo da bude i preterivanje , ali nema sumnje da je Sandra Dej O’Konor bila uticajna. Sudeći prema Džoan Biskjupik, autoru knjige «Sandra Dej O’Konor: Kako je prva žena u Vrhovnim sudu postala njegov najuticajniji sudija», sudije nižih sudova zasnivaju svoje presude na standardima koje je postavila sudija O’Konor u brojnim ključnim odlukama, u vezi sa pravom na abortus, sa smrtnom kaznom i sa razdvajanjem države i crkve.
«Na primer, ukoliko neko lokalno gradsko veće želi da negde javno postavi scenu Hristovog rodjenja , a neko se usprotivi tvrdeći da je to kršenje odredaba o odvojenosti crkve i države, lokalni sudija bi mogao da pogleda u obrazloženje presude koje je napisala Sandra Dej O’Konor, o tome šta razumni posmatrač može da pomisli o takvom religioznom prikazu».
Rodjena u Teksasu 1930. godine, Sandra Dej O’Konor odrasla je na velikom, izolovanom ranču u Arizoni.
«Sva moja iskustva iz detinjstva imaju veze sa rančom. To je mesto koje duboko volim i način života koji poštujem. U mladosti moja životna ambicija je bila da budem uzgajivač stoke na ranču, a ne pravnik».
Razmišljajući o karijeri u biznisu Sandra Dej O'Konor je upisala ekonomiju na univerzitetu Stenford, u Kaliforniji, ali je otkrila da voli pravo. Diplomirala je kao treća u svojoj klasi na Stenfordu, i shvatila da privatne firme 1952. godine nisu previše zainteresovane u zapošljavanju žena advokata.
«Jedina ponuda koju sam primila kada sam diplomirala bila je od jedne velike firme iz Kalifornije, za mesto pravnog sekretara. Mogućnosti za zapošljavanje žena pravnika tih dana bile su bolje u javnom nego u privatnom sektoru».
Sandra Dej O'Konor je postala okružni tužilac u Kaliforniji. Bavila se pravom samostalno nekoliko godina u Finiksu, u Arizoni, gde su se ona i njen suprug kasnije nastanili i dobili tri sina. 1969. godine, izabrana je za zakonodavca te države kao republikanac i postala prva žena lider većine u Senatu Arizone. Sedam godina je bila državni sudija pre nego što ju je Ronald Regan predložio za sudiju Vrhovnog suda. Džoan Biskjupik kaže da je O’Konor bila svesna značaja svog postavljenja i šta bi to moglo da znači za druge žene pravnike.
«Napisala je Ronaldu Reganu pismo čim je izabrana, u kojem je rekla: Hiljadu govora ne bi moglo da učini ono što ste učinili mojom nominacijom za Vrhovni sud». Mislim da je s pravom verovala da je to poslalo poruku velikom broju pravničkih firmi da su žene dorasle tom poslu».
Džoan Biskjupik kaže da je O’Konor to opravdala ne samo radeći sama sa osam muškaraca u Vrhovnom sudu, već i time što je postepeno postajala najuticajnija snaga u njemu. Dvadeset četiri godine nakon što je Sandra Dej O’Konor srušila polnu barijeru u sudnici najvišeg nacionalnog suda, žene sada predsedavaju u više od četvrtine federalnih i državnih sudova širom zemlje. Posle penzionisanja Sandre Dej O’Konor , jedina žena u Vrhovnom sudu je Rut Bejder Ginsberg, izabrana 1993. godine, za vreme predsednika Klintona.