Kritičari iračke politike tvrde da su zvaničnici iz administracije predsednika Buša doterivali te podatke da bi pridobili podršku javnosti za odlazak u rat. Administracija naravno energično odbacuje takve optužbe, koje je međutim ovih dana obnovio jedan bivši službenik obaveštajne službe.
Pol Pilar je 28 godina proveo duboko u redovima Centralne obaveštajne agencije, napredujući do položaja šefa obaveštajne službe za Bliski istok i Južnu Aziju. Ali, posle nedavnog odlaska u penziju iz Centralne obaveštane agencije, uradio je nešto čega se obaveštajci obično klone – izašao je u javnost.
U članku u vrlo uglednom časopisu «Forin afers», ustvrdio je da je Bušova administracija selektivno birala obaveštajne podatke, da bi opravdala već donetu odluku da se krene u rat.
Članak je izazvao pravi požar, budući da je administracija neprekidno i odlučno demantovala takve tvrdnje, što je čak i krajem prošle godine učinio i potpredsednik Ričard Čeni.
«Sugestija koja nije legitimna i za koju ću ponovo da kažem da je nečasna i dostojna prekora, jeste tvrdnja pojedinih senatora da je predsednik Sjedinjenih Država ili bilo koji član ove administracije, namerno dovodio u zabludu američki narod u pogledu predratnih obaveštajnih podataka», rekao je Čeni.
Promašaj obaveštajne službe u Iraku - tvrdnja administracije da Sadam Husein raspolaže oružjem za masovno uništenje, za koje se ispostavilo da ne postoji – dovela je celu obaveštajnu službu u neugodnu situaciju. Obaveštajci tvrde da nisu oni ti koji su «dosoljavali» ili izokretali podatke da bi zadovoljili administraciju.
U intervjuu za Glas Amerike, Pol Pilar kaže da su zvaničnici iz administracije hteli da pokažu da postoji suštinska veza između režima sadama Huseina i Al kaide, bez obzira što takva veza u stvari nije postojala.
«Glavna stvar u svemu tome, naročito u pogledu pitanja da li je postojala veza između Sadamovog režima i Al kaide, bilo je selektivno biranje sporednih podataka u izveštajima, da bi se izgradio slučaj, što u ovom primeru pokazuje da je uspostavljena neka vrsta savezništva koje uistinu nije odslikavalo analitičku procenu obaveštajne službe koje nije ni bilo», kaže Pilar.
Tadašnji državni sekretar Kolin Pauel, 2003. je u Ujedinjenim nacijama govorio o navodnim kontaktima Iraka i Al kaide.
«Pojedini veruju, tvrde da te veze nisu naročito jake. Kažu da svetovna tiranija Sadama Huseina i verska tiranija Al kaide ne idu zajedno. Mene takve tvrdnje ne umiruju. Ambicija i mržnja su dovoljne da dovedu Irak i Al kaidu na istu stranu, dovoljne da bi Al kaida mogla da nauči da pravi usavršenije bombe i falsifikovane dokumente i dovoljne da bi Al kaida mogla da se obrati Iraku za stručnu pomoć u pogledu oružja za masovno uništenje», rekao je tada Pauel.
Potpredsednik Čeni je krajem prošle godine, u američkom Institutu «enterprajz», ponovo energično poricao da su obaveštajni podaci prepravljani i rekao da je svaka sugestija u tom smislu laž.
Pol Pilar, bez obzira što ne kaže da je bilo direktnog pritiska da se obaveštajni podaci o Iraku promene, tvrdi da je rešenost administracije da krene u rat stvorila atmosferu u kojoj je prigušena sva objektivnost i potisnuto svako drugačije mišljenje obaveštajnih analitičara.
«Ako, na primer, analitičar dejstvuje u okruženju u kojem zna da su odluke već donete, u kojem zna da tvorac politike ima posebnu sklonost prema onome što bi moglo dobro da mu posluži za pridobijanje podrške za takve odluke, to je onda potpuno drugačija situacija. I u svakom slučaju, situacija koja umanjuje moguću spremnost analitičara da dovede u pitanje uvreženo mišljenje, kakvo smo imali o iračkom oružju za masovno uništenje», kaže Pilar i ističe da mu namera nije da preispituje prošlost, nego da podstakne raspravu o preuređenju odnosa obaveštajne službe i tvoraca politike pre neke sledeće velike krize.
«Imam u vidu budućnost i uspostavljanje odnosa dve grane naše vlade koji su dovoljno čvrsti i zdravi i dovoljno merodavni da sledeći put kada naiđe neko veoma teško, neprijatno pitanje poput Iraka, budemo uvereni da taj odnos funkciniše dobro», kaže Pilar.
Čak i sada, u toku je rasprava o prirodi i obimu iranskog nuklearnog programa. To je rasprava, zaključuje Pol Pilar, koja bi mogla da izvuče korist iz pogrešnih koraka na putu prema ratu u Iraku.