«Nikola Tesla se rado sećao svoje domovine – Jugoslavije, a Zlatko Baloković će odsvirati Teslinu omiljenu pesmu – Tamo daleko.»
Veče u vašingtonskom Gete institutu započelo je uz krckave zvuke violine maestra Zlatka Balokovića, koji je pesmu Tamo daleko izvodio u Njujorku davne 1943, povodom smrti Nikole Tesle. Taj redak tonski zapis sinoć je publici predstavio doktor Ljubo Vujović, generalni sekretar njujorškog memorijalnog udruženja Nikola Tesla. Gospodin Vujović je tom prilikom okupljenima pustio i snimak govora tadašnjeg gradonačelnika Njujorka, Fjorela Lagvardije. Snimak je u arhivama grada Njujorka, posle višegodišnje potrage, pronađen prošle godine.
«Čast mi je da mogu da pročitam govor o velikom Amerikancu – Nikoli Tesli, koji je napisao drugi veliki Amerikanac – Luj Adamič. On je umro u siromaštvu, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikada živeli. Nikola Tesla bio je veliki dobrotvor. Čist naučni genije. Poeta u nauci. Sada je ovaj izvanredni čovek mrtav. Ili bar tako kažu. Ali Tesla nije mrtav. On nije stvarno mrtav. Samo se njegovo jadno telo umirilo. Mi proslavljamo njegove uspehe na Zemlji, njegov trijumf koji je i naš trijumf, trijum svih ljudi na svetu. On je peruška na kapi ljudske rase, a Jugoslavija i Amerika mogu da budu ponosne na njega.»
U drugom delu programa premijerno je prikazan baletski film Tesla i Katarina, koji je režirala gospođa Ljiljana Kojić-Bogdanović. Film je nastao na osnovu pisama između Nikole Tesle i Katarine, supruge njegovog najboljeg prijatelja i pesnika Roberta Džonsona. Tesla, koji je bio poznat po ekscentričnosti, nije bio često viđan u ženskom društvu. Prema tumačenju gospođe Kojić-Bogdanović, veza između Tesle i Katarine krunisana je ljubavlju, koja se tragično završava. Uz muziku Petra Iljiča Čajkovskog, Teslu igra baletski prvak Konstantin Kostjukov, uz podršku članova međunarodne baletske grupe Singidunum.