Nekoliko dana pošto su utihnuli vatrometi, otvorili se pokloni, a Amerikanci se odmorili, osvežili, neki i otreznili od dočeka Nove godine, vodeći zdravstveni stručnjak vlade SAD saopštio je da bi alkoholna pića trebalo da imaju upozorenje o rizicima od raka na etiketi, slična onima koja postoje na paklicama cigareta.

Ideja o stavljanju upozorenja je dobra, ali samo ona nije dovoljna da ljudima skrene pažnju na opasnosti i važno je kako će se ta poruka formulisati da ne bi stvorila kontraefekat, ocenjuju za Glas Amerike lekari i stručnjaci koji se bave javnim zdravljem.

„Stavljanje nalepnica upozorenja na alkoholna pića, kako bi se ljudi upozorili da postoji porast raka uz konzumaciju ovih pića, verovatno je dobra ideja. To je činjenica. Dokazi su kristalno jasni da alkohol povećava rizik od različitih vrsta raka”, kaže za Glas Amerike Volter Vilet, lekar i profesor epidemiologije i ishrane na Harvardovoj školi javnog zdravlja.

Vodeći američki zdravstveni zvaničnik Vivek Murti, kojem ističe mandat, rekao je da konzumiranje alkohola povećava rizik od najmanje sedam vrsta raka, uključujući rak dojke, debelog creva i jetre, ali većina američkih potrošača i dalje nije svesna toga.

Alkohol je uzrok 100.000 slučajeva raka u SAD i 20.000 smrti svake godine. Takođe, više od 13.500 smrti u saobraćajnim nesrećama povezano je sa alkoholom, dodaje se u saopštenju.

Alkoholna pića u Sjedinjenim Državama trenutno nose oznaku zdravstvenog upozorenja koja savetuje trudnicama da ih ne piju i da njihova konzumacija narušava sposobnost osobe da vozi automobil ili rukuje mašinama. Ova oznaka se nije promenila od 1988. godine.

Brajan P. Li, hepatolog i stručnjak za transplantaciju jetre na Kek medicinskom fakultetu pri Univerzitetu Južne Kalifornije, navodi da su najnovije studije znatno sveobuhvatnije od ranijih koje su “možda pokazale neku korist od laganog ili umerenog konzumiranja alkohola u smislu kardiovaskularnih bolesti”.

“Sada imamo mnogo bolje studije koje pokazuju da čak i mala ili umerena količina pića može da bude štetna za vaše zdravlje. To je ono što izveštaj vodećeg zdravstvenog zvaničnika radi. I zaista se fokusira na rak”, kaže Li za Glas Amerike.

Dodaje da nova istraživanja ukazuju da je alkohol povezan sa izazivanjem više od 200 bolesti i da je u ranijim studijama često bila posmatrana samo jedna bolest i njena veza sa alkoholom.

Trenutne zdravstvene smernice u SAD preporučuju ženama da nije dobro konzumirati više od jednog dnevno, a muškarcima ne više od dva.

Da li su upozorenja efikasna?

Već nekoliko decenija, u Americi, Evropi i na drugim kontinentima paklice cigareta se prodaju sa upozorenjima na opasnosti i bolesti koje izaziva upotreba duvana. U nekim zemljama postoje i veoma grafički prikazi posledica pušenja na zdrave organe. Veličina upozorenja na paklici takođe varira od zemlje do zemlje, pa tako u Turskoj zauzima 85 posto na prednjoj i 100 posto na zadnjoj strani, a na Novom Zelandu je taj odnos 75-100, pokazuju rezultati istraživanja Kanadskog centra za rak.

Oznake upozorenja o štetnosti pušenja u SAD moraju da budu eksplicitne i da sadrže i tekst i slike koje prikazuju negativne posledice po zdravlje, prema pravilniku Uprave za hranu i lekove (FDA) iz marta 2020. Kada je u pitanju alkohol i rizik od raka, takvu vrstu etikete u Evropskoj uniji prva će staviti Republika Irska i to 2026.

Ono o čemu stručnjaci već godinama diskutuju jeste - da li su ta upozorenja efikasna i u kojoj meri?

“U Evropi su neka od upozorenja na duvan koja smo videli bila mnogo veća, zauzimaju više prostora na pakovanju i nemaju toliko teksta, ali se zaista fokusiraju samo na rizik. Pa tako piše da ovo i ovo može da se desi, da duvan može da izazove rak. I nemaju nekoliko redova upozorenja. I mislim da je manje verovatno da će ljudi to pročitati”, ističe za Glas Amerike Linda Degutis, vanredna profesorka na Fakultetu za javno zdravlje na Jejl univerzitetu.

Degutis smatra i da su etikete sa primerima, kao što je fotografija pluća oštećenih od pušenja, delotvorne u odvraćanju ljudi od upotrebe nikotina.

“Ali mislim da je ponekad ono što vam treba poređenje, jer - da li svi znaju kako izgledaju normalna pluća, zdrava pluća u odnosu na pušačka ili nekoga ko je pušio duže vreme”, kaže ona.

Novi izveštaj vodećeg američkog zdravstvenog zvaničnika preporučuje da zdravstveni radnici treba da podstiču proveru upotrebe alkohola i upućivanje na lečenje po potrebi, kao i da treba da se pojačaju napori da se poveća opšta svest o štetnosti.

Ideja o stavljanju etiketa upozorenja na alkoholna pića nije nova, a Tom Grinfild, naučni saradnik Grupe za istraživanje alkohola (Alcohol Research Group), navodi da je učestvovao u studiji Univerziteta Konektiktat, u kojem je postojalo upozorenje o raku koje je bilo priloženo na alkoholno piće koje je tad bilo popularno.

“Postojale su neke kontrolne grupe i pića koja nisu imale etiketu. I, bez obzira što je industrija sarađivala sa vladom da ukine etiketu, ona je bila prisutna neko vreme. Oni ljudi koji su zaista videli etiketu, više su saznali o alkoholu i raku. Dakle, bila je efikasna u skretanju pažnje. I to je zapravo bio fokus etikete, da se skrene pažnja”, dodaje Grinfild.

On ukazuje da ne postoji jasan dokaz da bi uvođenje etiketa za alkoholna pića donelo velika poboljšanja, ali ukazuje na neke situacione promene iz istraživanja u kojima je učestvovao.

“Vidite ljude koji, jer se recimo radilo o poruci o vožnji u pijanom stanju, kažu da neće voziti pošto su pili ili neće da piju kada voze”, kaže Grinfild.

Problem može da bude ako sve ostane samo na mišljenju i poruci vodećeg američkog zdravstvenog zvaničnika, a izostanu dalji i sveobuhvatniji koraci u ukazivanju na sve rizike dobijanja raka zbog konzumacije alkohola.

“Treba nam više informacija. Na primer, lekari razgovaraju sa svojim pacijentima o rizicima od raka kada konzumiraju alkohol, na način koji je naučno opravdan, a ljudi to mogu da uključe u procese kako donose odluke i naprave sopstveni izbor ako pružimo dobre informacije. Generalno, mislim da je to dobra ideja, ali to samo po sebi neće doneti preveliku razliku”, ocenjuje Volter Vilet sa Harvarda.

Otpor i odgovor industrije

Nije bilo potrebno dugo se oglase predstavnici industrije alkoholnih pića. Amanda Berger iz Saveta za žestoka pića SAD, kazala je da bi trebalo razmotriti druga istraživanja o alkoholu, uključujući izveštaje da umereno konzumiranje može da bude povezano sa manjim rizikom od srčanih oboljenja u poređenju sa nekonzumacijom alkohola.

„Mnogi načini života nose potencijalne rizike, a uloga savezne vlade je da odredi sve predložene izmene u izjavama upozorenja na osnovu čitavog korpusa naučnih istraživanja“, navela je Berger u saopštenju.

Profesor Henri Kranzler, direktor Centra za studije zavisnosti pri Univerzitetu Pensilvanija, rekao je da je očekivao odgovor industrije i naveo da je slično bilo i kada se u Americi raspravljalo o stavljanju upozorenja na paklice cigareta. Upozorenja o štetnosti pušenja uvedena su u julu 1965, a poslednji put su revidirana 1984.

“Na kraju su se nagodili za ogromnu količinu novca, koji nije bio ni blizu da nadoknadi ljudima štetu koju je duvan naneo tokom godina. Ali sada je slučaj sa opioidima. Opioidi su takođe veliki problem u SAD. Više nego u Evropi. Sada postoje velike isplate nekih kompanija. Mislim da bi se nešto slično moglo dogoditi i sa alkoholom”, govori Kranzler za Glas Amerike.

Dodaje da ne bi bio iznenađen da se u budućnosti pojave i tužbe protiv proizvođača alkoholnih pića.

“To bi možda moglo da utiče na njihovu spremnost da rade stvari kako bi unapredili ili promovisali svoje proizvode. Sve ovo ima veliki uticaj na ponašanje. Kada je pušenje bilo rasprostranjenije, pre prvog izveštaja zdravstvenih zvaničnika iz 1964, tada je verovatno polovina odrasle populacije u SAD pušila. Sada je negde oko 13%. Dakle, smanjen je za 75%, što je veoma veliki uticaj na javno zdravlje”, priseća sa Kranzler.

Prema podacima novinske agencije Asošijeted pres, industrija alkoholnih pića godišnje potroši u proseku oko 30 miliona dolara za lobiranje u Kongresu.

„Očekujem odgovor ne samo industrije pića, već i sa nekih drugih mesta, industrije ugostiteljstva, na primer. Mnoga mesta, restorani ostvaruju profit od alkohola koji se služi, možda i više nego od hrane. Sigurno postoje neke stvari koje će imati implikacije. Takođe, moglo bi da bude implikacija i na poreze. Postoje državni porezi na alkohol, a svaka država postavlja sopstvenu poresku stopu na različite vrste alkohola”, objašnjava Linda Degutis sa Jejla.

Grupa od više od 100 članova Kongresa predvođenih Majkom Tompsonom, demokratom koji predstavlja kalifornijsku oblast Napa, poznatu po vinima, i Denom Njuhausom, republikancem koji uzgaja grožđe na svojoj farmi u državi Vašington, pisala je sekretaru za zdravstvo SAD (HHS) Ksavijeu Beceri i sekretaru za poljoprivredu Tomu Vilsaku u oktobru ove godine tražeći od njih da obustave studiju o konzumaciji alkohola koju nadgleda HHS, a koja bi trebalo da bude osnova za nove smernice o ishrani. Tompson i Njuhaus predvode Kongresni odbor za vino.

Dr Brajan Li očekuje dosta otpora kompanija koje proizvode i prodaju alkohol, jer upozorenje „nije dobro za posao“. A kao drugi aspekt, Li navodi da su ljudi „prirodno skeptični“ kada su u pitanju promene, što je suštinski, kaže, dobra stvar.

„Ljudi bi trebalo da preispitaju podatke i odakle ti podaci dolaze. Ali realnost je, znate, sada imamo mnogo više podataka koji pokazuju da čak i malo pića može da bude štetno. I zaista ta poruka treba da se čuje i radi se o tome da zajednica treba da prenese poruku javnosti i da to što ljudi odluče da urade u pogledu sopstvenih života i onoga što konzumiraju zaista zavisi od njih“, poručuje Li.

Poruka zdravstvenih zvaničnika jeste dobila veliki publicitet, smatraju stručnjaci, i to je važna stvar koja će nekim ljudima uticati na svest da alkohol i rak mogu da budu povezani.

“Ali imate i druge, kao što je recimo slučaj sa komentarom u Vol strit žurnalu, u kojem je autor rekao da je (studija) ‘đubre’ i da umereno piće neće da vas ubije. Ima ljudi koji odgovaraju. Ova vrsta reakcije je jedna od stvari o kojima moramo da razmišljamo kada govorimo o stavljanju etiketa”, upozorava Volter Vilet.

Šta radi alkohol i ima li Amerika problem sa pićem?

Lekar Brajan Li kaže da 70 odsto Amerikanaca pije, a da poremećaj u upotrebi alkohola, odnosno zavisnost, ima oko pet odsto stanovništa.

„U drugim zemljama, u svetu, alkohol je ogroman problem. Ali Sjedinjene Države su zaista u vrhu u smislu rasprostranjenosti konzumiranja i poremećaja upotrebe alkohola“, navodi Li.

On objašnjava da alkohol sam po sebi ne izaziva direktnu toksičnost.

„Kada se razgrađuje alkohol, telo pravi nusproizvode kao što je acetaldehid. A reakcija koja je potrebna da se ti metaboliti razbiju, to je ono što uzrokuje štetu vašem telu. Kada razgradite alkohol do acetaldehida, to oslobađanje je ono što nazivamo reaktivnim vrstama kiseonika koje mogu oštetiti DNK. A kada oštetite DNK, to je ono što podstiče normalne ćelije da se pretvore u rak“, priča Li.

Linda Degutis sa Jejla smatra je jedna od poteškoća u tome što nije moguće uvek da se izoluje samo jedan faktor rizika ili vrsta ponašanja i kažemo da samo ono doprinosi problemu.

“Znamo da, iako alkohol svakako ima mnogo efekata na telo, postoje i drugi faktori koje treba da razmotrimo. Kao da li neko pije i puši? Koje su mu navike u ishrani? Koji su njihovi genetski rizici za određene bolesti? Dakle, dok sam alkohol može imati uticaj, postoje i druge stvari koje mogu doprineti uticaju”, analizira ona.

Za razliku od nekih kolega stručnjaka, Volter Vilet sa Harvarda i dalje tvrdi da postoje dokazi „jedno piće dnevno može da bude dobro za vaše srce“.

“Ili barem za neke oblike srčanih bolesti, neke od najčešćih oblika srčanih bolesti. Ali moramo, kao i za mnoge stvari, da odmerimo rizike i koristi. I zato mislim da nije od pomoći poricati da nema nikakve koristi. A moramo da budemo i realni, da je za mnoge ljude rizik od smrti od srčanog udara veoma nizak ili nepostojeći, posebno ako su mlađi od 50 godina i generalno su zdravi i ne puše. Dakle, mislim da je dobro dati ljudima dobar pokazatelj ravnoteže rizika i koristi”, jasan je Vilet, autor više knjiga o ishrani, piću i zdravlju.

Prema istraživanju sprovedenom 2019, koje se citira između ostalog u saopštenju zdravstvenih zvaničnika, samo 45 odsto Amerikanaca je bilo svesno da alkohol nosi rizik od kancera, u poređenju sa 91 odsto u vezi sa radijacijom i 89 odsto za pušenje.

“Nesreća je u tome što mnogi piju ekstremno. Umesto jednog pića dnevno popiju sedam pića tokom vikenda. To nije dobro, jer postoje i drugi rizici od povremene, ali preterane upotrebe. Vrlo malo ljudi koji u proseku zaista piju jedno piće dnevno, već uzmu više u istom danu. Obrazac konzumiranja alkohola je važan, jer ponekad velike količine mogu da naprave i druge vrste štete”, upozorava naučnik Tom Grinfild.

Sa naučne tačke gledišta, istraživanja ukazuju da, iako je preterana konzumacija alkohola i rizik od bolesti i smrti univerzalna pretnja, postoje određene razlike među kategorijama stanovništva.

„Žene su, ako koriste iste količine alkohola, izložene većem riziku od smrti i bolesti povezanih sa alkoholom u poređenju sa muškarcima, iz više razloga. Metabolizam alkohola drugačiji je kod žena. Žene su obično manje, pa ćete uz istu količinu pića imati veće koncentracije u krvi kod žene. Određene rase i etničke pripadnosti mogu da budu pod većim rizikom. Hispanoamerikanci su pod većim rizikom od oboljenja jetre, pri istoj količini upotrebe alkohola. Mlađi ljudi su jedna od najbrže rastućih demografskih grupa u pogledu bolesti jetre povezanih sa alkoholom“, objašnjava Brajan Li.

Može li da se ponovi borba protiv duvanske industrije?

Čak i uz savet vodećeg zdravstvenog zvaničnika i novo istraživanje koje pokazuje opasnost konzumacije alkohola, malo je verovatno da će Kongres brzo reagovati da donese novo upozorenje.

Neke od stručnjaka ova situacija podseća na početak borbe protiv duvanske industrije koja je u Americi trajala decenijama. Posle prvog izveštaja vodećeg zdravstvenog stručnjaka o štetnosti duvana 1964. i stavljanja upozorenja na paklice godinu dana kasnije. Godine 1967. je, u skladu sa doktrinom o pravičnosti Federalne komisije za komunikacije (FCC), prvi put započeta javna kampanja o negativnom uticaju duvana.

Tek 1998. postignuta je velika duvanska nagodba četiri najveće kompanije i 46 saveznih država koje su podnele tužbe. Kompanije su pristale da plate državama troškove za zdravstvenu zaštitu povezanu sa duvanom i da ograniče reklamiranje.

“Tek 1960-ih, izveštaj vodećeg zdravstvenog zvaničnika o raku i duvanu ili bolestima postao je široko poznat. I to je definitivno uticalo na ponašanje pušača u SAD. Nisu u pitanju samo reklame, već i mnoga zakonska ograničenja gde možete da pušite i ko može da kupuje cigarete”, kaže profesor Henri Kranzler.

On kaže da pitanje najnovijeg upozorenja o riziku dobijanja raka od alkohola ima potencijal da se razvije u borbu poput one protiv duvanske industrije jer „postoji sve veći konsenzus“.

„Na kraju će biti potrebno vreme. Piće će se smanjiti. Već se smanjuje, svakako, od pandemije kad se upotreba značajno povećala. Ostaje da se vidi koliko će se to brzo desiti, ali mislim da hoće”, ističe Kranzler.

Šta još može da se uradi?

Čak i da zaživi, inicijativa o stavljanju etiketa sa upozorenjem na rizik od raka, postavlja se pitanje šta je to što Amerika može još da uradi kako bi se izborila za zdravlje nacije.

„Postoji mnogo stvari koje vlade mogu da urade i to može da se desi na državnom nivou, kao i na saveznom nivou, pa čak i na lokalnom nivou, jer postoje zdravstvene institucije. Svi oni zaista mogu da učestvuju, ali mogu da pomognu i oni koji pružaju zdravstvene usluge ili zdravstvenu zaštitu. Dakle, lekari, medicinske sestre, koji razgovaraju sa ljudima o njihovom zdravlju i daju im do znanja koji su faktori rizika za zdravstvene probleme”, smatra Linda Degutis, profesorka Fakulteta za javno zdravlje na Jejl univerzitetu.

Važan je i način na koji lekari prenose poruke pacijentima, jer to u velikoj meri može da utiče na njihovu spremnost da je prihvate ili makar da razmisle o njoj.

„Generalno pokušavam da izbegnem reč ‘treba’ kada razgovaram sa pacijentima ili bilo kim. Radije pokušavam da uz poštovanje, govorim o njihovoj sposobnosti da donesu sopstveni sud. Pošteno je da kao doktor kažem - moj posao je da vam dam najbolje informacije koje će vas izvesti na put do najboljeg mogućeg zdravlja. I, vidimo, na primer, za žene da tri, četiri pića ili više nedeljno mogu da počnu da povećavaju rizik od raka dojke”, ističe Volter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane sa Harvarda.

Odluku o vlastitom zdravlju, na kraju, ipak donose sami pacijenti, ali možda će pojačana poruka zdravstvenih zvaničnika usred meseca koji se u SAD poslednju deceniju naziva “Trezni januar” (Dry January) podstaći Amerikance da razmisle da li im je zaista potrebna ona “jedna čašica… ili dve”?