Odluka Džoa Bajdena da povuče kandidaturu za reizbor za predsednika Sjedinjenih Država je očekivana sa obzirom na pritisak koji je trpeo unutar Demokratske stranke posle lošeg nastupa u debati sa republikanskim kandidatom Donaldom Trampom, ocenio je Piter Lodž, vanredni profesor za medije i javne poslove na Univerzitetu Džordž Vašington.
Lodž je u razgovoru sa Glas Amerike ocenio da uprkos tome što će se predsednički izbori održati za manje od četiri meseca, demokrate imaju vremena da, uz ozbiljnu kampanju, dođu do pobede.
Glas Amerike: Kako tumačite odluku predsednika Bajdena da povuče predsedničku kandidaturu?
Lodž: Delovalo je kao da će se tako nešto dogoditi i drago mi je što je takva odluka doneta. Demokratska stranka sada može da razmotri naredne korake.
Glas Amerike: Koji bi to koraci trebalo da bude, prema vašem mišljenju?
Lodž: Očekujem da će potpredsednica (Kamala) Haris biti nominovana. Predsednik Bajden ju je podržao i podrška joj brzo jača unutar stranke. Potrebno je da se Demokratska stranka brzo sabere, ukoliko namerava da pobedi na novembarskim izborima.
Glas Amerike: Kako bi ovo moglo da utiče na kampanju u narednim mesecima - ne samo za Demokratsku stranku, već i za republikance… Koliko je značajna ova promena i kako će uticati na kampanju?
Lodž: Reč je o najvećoj mogućoj promeni. Menja se kandidat jedne od dve najveće političke stranke u Sjedinjenim Državama i to nekoliko meseci uoči izbora. Sada će biti potrebno da se odredi kandidat demokrata. Ko god to bude bio - neće biti toliko poznat kao Džo Bajden. Ukoliko to bude potpredsednica Haris, onda je potrebno da demokrate objasne američkim građanima - ko je ona, jer većina nije obraćala pažnju na nju. Republikanci su već, kroz svoj filter, objavljivali informacije o njoj - govoreći građanima da im se neće dopasti. Demokrate treba da se suprotstave tim porukama i to veoma brzo. To važi za bilo kog kandidata kog demokrate budu nominovale: merilendskog guvernera (Vesa) Mura ili (Endija) Bešira iz Kentakija.
Glas Amerike: Da li je ova odluka doneta možda prekasno ili još ima vremena da Demokratska stranka ostvari rezultat?
Lodž: Saznaćemo u novembru. Tada će biti lako reći, ukoliko Haris pobedi, da je to bila prava odluka. Ako, pak, izgubi, govoriće se da je trebalo ostati uz Bajdena. Ali, to ne znači da bi Bajden pobedio, zar ne? Ukoliko kandidatkinja bude Haris, to ne znači da bi (guverner Kalifornije Gevin) Njusom ili (guvernerka Mičigena Grečen) Vitmer pobedili. Ukoliko potpredsednica Haris pobedi - biće jasno da je potez demokrata bio uspešan.
Glas Amerike: Kada je reč o biračima i njihovom razmišljanju, očekujete li neku vrstu promena kod njih u narednim nedeljama i mesecima?
Lodž: Ne mogu sa sigurnošću da kažem. Jedna od karakteristika dosadašnje trke je da su ankete bile prilično dosledne. Trampu ide bolje, ali to nije zato što ga podržava više ljudi. To znači da je manje birača podržavalo Bajdena. Koga god da demokrate nominuju, biće nekih skokova. Ukoliko Haris bude kandidatkinja, to bi moglo da motiviše mlađe birače da glasaju, jer je ona očigledno mlađa od predsednika Bajdena. Biće neobično. Haris je dva puta birana na važne funkcije u Kaliforniji. Veoma je pametna, nepokolebljiva, bila je tužilac. Bila je aktivna kada se Bajden kandidovao za predsednika. Ona zna šta radi i demokratama je uglavnom poznata. Međutim, nema nacionalni profil kakav očigledno imaju bivši predsednik Tramp ili predsednik Bajden.
Glas Amerike: U kolikoj meri je ovo istorijski događaj u američkoj politici?
Lodž: Apsolutno se radi o istorijskom događaju. Nijedan kandidat nije ovoliko kasno izašao iz trke. Iako je i ranije bilo ovakvih slučajeva. Predsednik (Lindon) Džonson je proces napustio, ali mnogo ranije. Ovde se, kao što znate, radi o američkom predsedničkom sistemu - koji se razlikuje od ostatka sveta. Naši izbori traju beskrajno dugo i veoma su skupi. I sad se odjednom čini kao da imamo vanredne izbore poput onih nedavno održanih u Velikoj Britaniji ili u Španiji. I to nije nešto na šta smo u Americi navikli. Biće sve to veoma interesantno za novinare, komentatore i profesionalce.
Glas Amerike: Da li bi ovo ikako moglo da utiče na američku politiku do kraja mandata predsednika Bajdena?
Lodž: Mislim da ne. Bajden je jasno stavio do znanja da će ostati predsednik. Mnogi republikanci tvrde da bi trebalo da se povuče. Ako niste kvalifikovani da se kandidujete za predsednika, niste kvalifikovani da budete predsednik - to je njihov argument, koji je nekako apsurdan. Reč je o dva posla sa punim radnim vremenom, zar ne? Činjenica da možete da radite samo jedan posao sa punim radnim vremenom je potpuno razumna. To bi bilo kao da sportista najavljuje na početku sezone da ide u penziju na kraju sezone. I onda mu se kaže da treba odmah da se povuče, jer ne može da izdrži do kraja. Predsednik Bajden će završiti mandat. Ako objektivno sagledate - ekonomija u Sjedinjenim Državama u poređenju sa Evropom stoji prilično dobro. Nezaposlenost opada, berza jača. Zarade se povećavaju, inflacija slabi. Bajden je sarađivao sa republikancima na usvajanju brojnih važnih zakona - bile su to veoma, produktivne četiri godine za demokratskog predsednika.
Glas Amerike: Da li će Kamala Haris biti u mogućnosti da iskoristi rezultate koje je ostvarila administracija u kampanji?
Lodž: Da, naravno. Reći će da demokrate podržavaju povećanje plata, bolje zdravstveno osiguranje, jeftinije lekove, podršku evropskim saveznicima, oporezivanje ekstra profita. To su demokratske platforme, zar ne i o tome se priča. Ali, u SAD, kao i u ostatku sveta to treba povezati sa prepoznatljivim likom. I Haris će biti prepoznatljiv lik politike demokrata i Bajdenove administracije. Politike koju su vodili Bajden i Haris tokom mandata. Tako da će ona sa tim apsolutno nastaviti.
