Odluku o iskopavanju litijuma u Srbiji doneće građani, ali tek nakon što čuju argumente i posle dijaloga koji će o toj temi biti vođen u društvu, najavio je u ponedeljak predsednik Srbije Aleksandar Vučić u još jednom obraćanju građanima.
Na konferenciji za medije on je rekao da odluka o iskopavanju litijuma ne može biti brza jer, kako je istakao, to nije odluka koja se donosi danas ili koje će biti završena čak i za godinu dana.
„O tome mora da se otvori diskusija u kojoj dominiraju argumenti, a ne prazne priče tipa "Ne damo Jadar", "Ne damo Rađevinu", izjavio je Vučić i ponovio, bez dokaza, da je stopiranje projekta Jadar pre dve godine bilo delo nekih zapadnih bezbednosnih službi sa ciljem da se uspori razvoj Srbije.
On je istakao i da odluka o otvaranju rudnika litijuma nije brza i da se možda neće doneti ni za godinu dana.
„Dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo i to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa svim evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo“, rekao je Vučić i ponovio da sve može da se prekine do 2028. „ukoliko bismo, ako prihvatimo sve možda mogli da otvorimo rudnik“.
Predsednica parlamenta Ana Brnabić je nedavno objasnila da pre dve godina, kada je kao premijerka obustavila projekta Jadar, to nije uradila "zato što je mislila da je taj projekat loš", već da ga je bila "stavila na pauzu" zbog protesta koje su "finansirali stranci" koji su imali za cilj da oslabe predsednika države Aleksandra Vučića. Brnabić takođe nije pružila dokaze za svoje tvrdnje.
Međutim, Marija Alimpić iz udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ na sve poruke koje stižu iz vrha vlasti o litijumu poručuje da rudnika litijuma sigurno neće biti i da su građani Srbije odlučni u tome. Po njenim rečima, vlast u Srbiji i predsednik Srbije su sami sebe doveli u takvu situaciju jer su prvo obustavili projekat, a sada ga ponovo dosta glasno propagiraju:
„Ali u tu situaciju je sam sebe doveo, nismo ga mi doveli. I on nije nadležan ni za ovakav projekat, a posebno nije nadležan za naše njive, voćnjake i naše živote. A on sam ne može, čak i bismo mi svi hteli, a nećemo, da odobri jedan takav projekat. Znači, postoje zakonske procedure koje svaki projekat rudarski, pa i ovaj, mora da prođe u zemlji“, kaže Alimpijević u razgovoru za Glas Amerike.
Slično razmišlja i Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) koji kaže da su vlasti u Srbiji nakon nedavnih izbora ponovo pokrenuli priču o kopanju litijuma:
„Čitava ta priča i onda kada je zaustavljena privremeno i na način na koji je zaustavljena sugerisao je to da zapravo sa tim projektom nije završeno i da to nije definitivno, nego da je doneta jedna politički oportuna odluka u tom trenutku kada je procenjeno da vlast od toga može da ima više štete nego koristi. I taj projekat je, onako narodski rečeno parkiran dok ne dođe pogodan trenutak“, kaže Rajić i ističe da je procena vlasti da je sada dobar trenutak da se priča sa litijumom aktuelizuje.
Sagovornik Glasa Amerike tvrdi da je Aleksandar Vučić, kako bi udovoljio Zapadu, spreman da odobri otvaranje rudnika litijuma i time otvori neka druga, njemu bitna vrata:
„Logična je stvar i potpuno je normalno da EU traga za tim resursom koji im je potreban i da želi da to pitanje reši. I na našu žalost oni jedino u Srbiji mogu da nađu nekoga sa kim o tome mogu da razgovaraju. Dakle, meni se čini da Vučić na ovaj način, dajući, predajući i prodajući praktično sve nas na dlanu – i pojedinačno, i đuture, i naše prirodne resurse i sve ostalo, trguje da mu se sa jedne strane zažmuri na izborne krađe koje su dokumentovane i koje je video čitav svet, a sa druge strane da kupi dodatno vreme za ono što sledi, a to je EXPO 2027“, kaže Rajić.
U međuvremenu, u Srbiji se poslednjih dana govori i o stvaranju novog saveza opozicionih stranaka koje bi imale samo jednu stvar u fokusu – sprečavanje iskopavanja litijuma.
Uz podršku toj ideju, Jovan Rajić ističe da ona, za razliku od ranijih situacija, sada nema veze ni sa izborima, ni sa politikom, ni sa bilo čime i da je to doslovno pitanje opstanka:
„Poslednji je trenutak da se dozovu pameti svi oni koji su spremni da dignu glas, bez obzira na to čime se bave i prosto da se odbranimo od ove pošasti i od ove napasti koja preti da nas sve potopi i da nas skoro ne bude više uopšte – ni kao države, ni kao naroda“.
Sa druge strane, Marija Alimpić je skeptična prema toj ideji – ona smatra da je ovo pitanje za sve građane Srbije, i da žitelji Jadra i Rađevine mogu da zaustave ideju iskopavanja litijuma u Srbiji samo uz podršku svih građana:
„Ovo je sad zaista jedan opštenarodni pokret ljudi koje ne interesuju bilo kakve partije, političari, izbori, nego je dogorelo do nokata. Gori nam pod nogama. Videćemo, ja ne sporim – opozicija neka rade šta oni misle da treba da rade, videćemo, ali ne mislim da će uspeti nešto oni sami nešto veliko da urade. I oni isto moraju biti svesni, baš i kao SNS, da narod neće o ovom pitanju da pregovara, da neće da vodi nikakve dijaloge“, kaže Alimpić i ponavlja tezu da žitelji Jadra i Rađevine neće rudnik ni u jednom oblikuj i da zbog toga nemaju o čemu da razgovaraju i pregovaraju.
Kako kaže sagovornica Glasa Amerike, u ovom trenutku se ne događa ništa na terenu jer, kako podseća, kompanija Rio Sava eksplorejšn nema dozvolu da bilo šta radi.
„Sve što rade jesu pritisci na ljude, tipa propagande, konstantnog tog reklamiranja. Čim uđete na internet na društvene mreže, na sve strane napada taj projekat Jadar, koji je pravno ukinut. Što se tiče opštinskih vlasti ovde u Loznici i Krupnju – oni ćute, ne oglašavaju se za sada ni na jedan način, mada nije daleko dan kada će jednostavno morati da narodu saopšte na koju će stranu. Što se tiče naroda, besni su, ljudi su apsolutno ljuti i zaista su premni da ovo na svaki način brane“.
Umesto odgovora na pitanje kako će izgledati Srbija sa rudnikom litijuma, Jovan Rajić kaže da je najbolje otići u Bor i videti kakva je situacija u tom regionu u kome se provodi mnogo manje invazivno rudarenje od onoga koje se planira u Jadru:
„Pa neka vide tamo kako izgleda grad Bor, kako izgleda taj teren, kako izgledaju čitava sela koja su već raseljena, a to raseljavanje samo se nastavlja i dalje. Neka vidi kao izgleda Borsko jezero, neka vidi kako izgleda Majdanpek pored i biće mu jasno, odnosno imaće jasnu indiciju u kom pravcu to može da ide. E sad pazite, Bor i Majdanpek su oduvek bili rudarski gradovi, samo sada su ga Kinezi i Ziđing potpuno dokusurili, devastirali bez da vode računa o životnoj sredini, o stanovništvu. Dakle, njima je Bor isporučen i dozvoljeno im je da počiste taj teren i da tu urade šta žele. E sad zamislite plodnu dolinu Jadra“, ističe Rajić.
Protivljenje iskopavanju litijuma dovelo je do masovnih protesta i blokada puteva u Srbiji krajem 2021. i početkom 2022. godine. Povod za proteste je bila namera britansko-australijskog rudarskog giganta da otvori rudnik litijuma u području reke Jadar, vredan 2,4 milijarde dolara.
Pod pritiskom javnosti, Vlada Srbije je donela odluku da stavi van snage sve odluke u vezi s projektom "Rio Tinta".
Međutim, ekološki aktivisti nastavili su sporadične proteste i akcije, smatrajući da na projekat "nije stavljena tačka". Traže da se zakonom trajno zabrani iskopavanje litijuma u Srbiji.
