Vladajuća partija Gruzije optužila je u petak Sjedinjene Države da sprovode politiku pretnji i ucena nakon što je Vašington najavio nova vizna ograničenja zbog nacrta Zakona o stranim agentima. Predlog zakona, koji bi zahtevao da se organizacije koje primaju preko 20 odsto sredstava iz inostranstva registruju kao "strani agenti", izazvao je političku krizu i ugrožava istorijski jake veze Gruzije sa Vašingtonom, glavnim donatorom.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u četvrtak da će Vašington razmotriti saradnju sa Gruzijom i uvesti vizna ograničenja za pojedince koji su direktno odgovorni ili saučestvuju u podrivanju demokratije u Gruziji, kao i za članove njihovih porodica. Blinken je rekao da će nacrt zakona, koji više od mesec dana izaziva velike ulične proteste u Gruziji, ugušiti ostvarivanje slobode udruživanja i izražavanja i ometati rad nezavisnih medijskih organizacija.
Vladajuća partija Gruzijski san saopštila je na Fejsbuku da su vizna ograničenja ništa drugo do grubi pokušaj da se ograniči nezavisnost i suverenitet Gruzije.
„Nikakve ucene ne mogu da nas nateraju da idemo protiv naše zemlje“, navodi se. Šef poslančke grupe vladajućeg bloka rekao je da je potez SAD komičan i da preti da ograniči nezavisnost Gruzije.
„Nezavisnost zemlje se ne prodaje ni za kakve vize“, napisao je Mamuka Mdinaradze na Fejsbuku.
Pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms O'Brajen je na brifingu za novinare odbacio ocene vladajuće stranke u Gruziji da je reč o uceni.
"Ako želite da učestvujete u fudbalskoj utakmici, ne možete da kažete: naša strana će igrati sa 15 ljudi a vaša sa sedam, ili ćemo imati još jednu loptu. Morate da igrate po pravilima kluba kojem želite da se pridružite. I preduzete akcije nisu u skladu sa težnjama za članstvom ili dobijanjem samog članstva...Naročito nas zabrinjava nasilje i zasatrašivanje ljudi koji ne podržavaju vladu i usvajanje pravnih okvira koji nisu u skladu sa aspiracijama zbog kojih je vlada izabrana", rekao je O'Brajen, koji je nedavno boravio u Gruziji, u odgovoru na pitanje Glasa Amerike.
Nemačka i Francuska su ove nedelje izrazile duboku zabrinutost zbog puta kojim je krenula Gruzija, a Evropska unija je pozvala Tbilisi da povuče predlog zakona, uz napomenu da bi ta mera usporila ambicije nacije da se pridruži EU.
Masovni protesti
Zakon je prošle nedelje odobrio parlament Gruzije. Predsednica je na to stavila veto, ali je vladajuća stranka Gruzijski san u petak saopštila da će sledeće nedelje započeti proceduru za poništavanje veta. Protivljenje nacrtu zakona izazvalo je neke od najvećih protesta u Gruziji otkako je stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza pre više od 30 godina.
Kritičari u zemlji od 3,7 miliona ljudi nazivaju ga „ruskim zakonom“, upoređujući ga sa zakonima koji Moskva koristi za obračun sa protivnicima. Brisel i Vašington ga smartaju autoritarnim i inspirisanim ruskim zakonom.
Grupa gruzijskih opozicionih partija izdala je saopštenje u kojem pozdravlja potez SAD, i navodi da će to zaštititi Ustav, suverenitet i slobodu Gruzije, kao i evropsku i evroatlantsku budućnost zemlje.
Rusija poriče bilo kakvu direktnu povezanost sa nacrtom zakona, ali je u četvrtak optužila SAD za ucenu nakon što je Vašington poslao signale da bi mogao da smanji pomoć Tbilisiju i uvede sankcije.
Gruzija je od ranih 1990-ih dobila oko šest milijardi dolara u američkim paketima pomoći. Pomoćnik državnog sekretara SAD O'Brajen rekao je ovog meseca da će Vašington razmotriti paket pomoći zbog nacrta zakona.
