Predsednik Džo Bajden ispričao je proteklog vikenda grupi demokratskih donatora priču o svojoj, decenijama staroj, fotografiji sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Namera je, verovatno, bila da pokaže kako postojano podržava Izrael ali ujedno ima i dugu istoriju otvorenih razgovora sa konzervativnim izraelskim liderom.
Bajden kaže da je na fotografiji iz vremena kada je on bio mladi senator a Netanjahu radio u izraelskoj ambasadi napisao:"Bibi, volim te. Ne slažem se ni sa jednom rečju koju izgovoriš". Na donatorskoj večeri u petak, američki predsednik je rekao da Netanjahu i dalje drži tu fotografiju na svom stolu i da ju je pokazao tokom Bajdenove kratke posete Tel Avivu prošle nedelje.
Dok se očekuje da će Izrael uskoro pokrenuti kopnenu ofanzivu u nameri da uništi ekstremiste Hamasa koji vladaju Pojasom Gaze, Bajden se još jednom součava sa komplikovanom situacijom u kojoj mora da izbalansira pružanje pune podrške najbližem američkom savezniku na Bliskom istoku, dok ujedno pokušava da izvrši pritisak na Izralce da budu dovoljno uzdržani kako rat ne bi prerasao u širi, regionalni sukob.
Bajden je i doslovno, i figurativno, čvrsto zagrlio Netanjahua posle napada koje je 7. oktobra izvršio Hamas. U više navrata je obećao da će čuvati Izraelu leđa dok Tel Aviv pokušava da eliminiše ekstremističku grupu koja kontroliše Pojas Gaze, i koja je sprovela brutalni napad u kome je ubijeno 1.400 Izraelaca i zarobljeno više od 200 ljudi.
Ali takođe, Bajden sve više javno obraća pažnju na stradanja Palestinaca i moguće posledice tvrdog izraelskog odgovora.
Zvaničnici Bele kuće kažu da je Bajden, tokom posete Tel Avivu, postavio Netanjahuu "teška" pitanja o njegovoj strategiji i planu za budućnost. Sam Bajden je reporterima na povratku iz Izraela rekao da je imao "dugi razgovor" sa izrealskim zvaničnicima o tome "šta su alternative" potencijalnoj dugoj kopnenoj operaciji.
Zvaničnici američkog Sekretarijata za odbranu takođe se konsultuju sa Izraelom po tom pitanju.
“Postaraćemo se da drugi neprijateljski akteri u regionu znaju da je Izrael jači nego ikada, i da sprečimo da se ovaj konflikt ne proširi", rekao je Bajden u četvrtak uveče, u obraćanju naciji o pomoći Izraelu i Ukrajinin u njihovim ratovima. "U isto vreme, Netanjahu i ja smo razgovarali o ključnoj potrebi da Izrael poštuje zakone rata. To znači - zaštitu civila u sukobu koliko god je moguće."
I državni sekretar Entoni Blinken i direktorka Svetskog programa za hranu UN Sindi Mekejn su izneli sumorna upozorenja da situacija na terenu postaje sve kompolikovanija.
U programu "Meet the Press" televizije NBC, Blinken je upozorio da postoji "verovatnoća eskalacije" nasilja od strane iranskih saradnika protiv američkih vojnika stacioniranih u regionu. Iran je najveći finansijer Hamasa, Hezbolaha u Libanu i šiitskih jedinica u Iraku.
Mekejn je, gostujući u emisiji "This Week" na televiziji ABC, ocenila da je humanitarna situacija sa kojom se njena organizacija suočava u Gazi "katastrofalna".
Bajden i papa Franja takođe su razgovarali telefonom oko 20 minuta u nedelju, o potrebi da se "jasno odrede staze mira" u svetskim konfliktima, navodi se u kratkom saopštenju pres službe Vatikana.
Pritisak na Bajdena da zauzme uravnotežen pristup dolazi od arapskih lidera u Egiptu, Iraku, Jordanu i drugih zemalja u čijim su prestonicama izbili veliki protesti zbog krize u Gazi. Takođe potiče od evropskih zvaničnika koji su izrazili užas zbog najbrutalnijeg napada na izraelskom tlu u više decenija, ali i naglasili da Izraelci moraju da se pridržavaju međunarodnog i humanitarnog prava.
Bajden se takođe suočava sa pritiskom mlađeg, liberalnijeg krila Demokratske partije, koje je više podeljeno oko izraelsko-palestinskog pitanja od centrista i starijih lidera stranke.
Manje od nedelju dana od početka rata, desetine članova Kongresa pisale su Bajdenu i Blinkenu pozivajući ih da osiguraju zaštitu izraelskih i palestinskih civila, tako što će tražiti od izraelske vojske da u svojim vojnim operacijama poštuje pravila međunarodnog humanitarnog prava, bezbedan povratak talaca i diplomatske napore da se osigura dugotrajni mir. Više od desetoro članova je podnelo rezoluciju kojom se Bajdenova administracija poziva da zatraži hitnu deeskalaciju i prekid vatre.
Tri članice demokratskog kokusa u Predstavničkom domu - Delia Ramirez iz Ilinoisa, Samer Li iz Pensilvanije i Rašida Tlaib iz Mičigena - pisale su Blinkenu prošle nedelje o tome da postoji "manjak informacija" o statusu američkih civila, posebno onih koji žive u Gazi i Zapadnoj obali. Administracija je navela da se u Gazi možda nalazi 500-600 američkih državljana.
Članica Kongresa Ilhan Omar nagovestila je da je administracija pokazala dvostruki standard kada je reč o vrednovanju života nedužninh Izraleaca i stanovnika Gaze. U izraelskom bombardovanju iz odmazde ubijeno je više od 4.300 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, kojim upravlja Hamas. Mnoge od žrtava su žene i deca.
“Kako možete da za jedno zverstvo kažete "ovo je strašno", ali onda gledate kako se gomilaju leševi dok se cela naselja sravnjuju sa zemljom?", postavila je pitanje Omar na konferenciji za novinare. "Izrael je bacio više bombi u proteklih 10 dana nego što smo mi bacali tokom cele godine u Avganistanu. Gde vam je humanost? Gde je bes? Gde je briga za vaše ljude?"
Unutar administracije se takođe vodi debata o tome da li Bajden vodi politiku koja je suviše tesno usklađena sa izraelskom.
Prošle nedelje, jedan zvaničnik Stejt departmenta je podneo ostavku, nanvodeći da više ne može da podrži, kako kaže, "jednostranu politiku" koja favorizuje Izrael na štetu Palestinaca.
“Ne mogu da podržavam set velikih političkih odluka, među kojima je i užurbano slanje dodatnog oružja jednoj strani u sukobu, odluke za koje verujem da su kratkovide, destruktivne, nepravedne i suprotne vrednostima koje javno podržavamo", napisao je na svom LinkedIn nalogu u sredu iskusni diplomata Džoš Pol, koji je 11 godina radio u Birou za političko-vojna pitanja u Stejt departmentu.
Drugi zvaničnici Stejt departmenta izražavaju sličnu zabrinutost a neki su govorili na internim diskusijama za zaposlene koje su organizovane u petak, prema izvorima upoznatim sa situacijom unutar sekretarijata koji su želeli da ostanu anonimni pošto su govorili o privatnim razgovorima. Mnogi od komentara su bili ogorčeni i emotivni, kažu izvori iz Stejt departmenta.
U internom memorandumu koji je Blinken poslao u četvrtak, zaposleni u Stejt departmentu se pozivaju da imaju na umu šire ciljeve američke administracije koji podrazumevaju pravdu i mir i za Izrael i za Palestince.
Zvaničnici Bajdenove administracije su, za to vreme, u svojim kontaktima sa izraelskim kolegama bili očevici velike traume i gneva.
Najvažnije saopštenje posle Bajdenove posete Izraelu protekle nedelje bio je dogovor Egipta i Izraela da dozvole ograničenom konvoju kamiona sa vodom, hranom, lekovima i drugim ključnim potrepštinama da uđe u Gazu preko graničnog prelaza Rafa.
Dok dogovor o puštanju određene količine pomoći u Gazu možda deluje minorno imajući u vidu enormnost humanitarne krize, ameriki zvaničnick kažu da on predstavlja značajni ustupak u poziciji koju je Izrael imao pre Blinkenovog susreta sa Netanjahuom u ponedeljak, i Bajdenovog razgovora sa izraelskim liderom u sredu.
Tokom razgovora Blinken-Netanjahu, američki zvaničnici upoznati sa razgovorima kažu da su bili sve više uznemireni zbog komentara svojih izraelskih kolega da nameravaju da uskrate čak i dostavljanje vode, struje, goriva, hrane i lekova Gazi, kao i zbog neizbežnosti civilnih žrtava.
Ti komentari, prema četvoro anonimnih američkih zvaničnika koji su govorili za AP, odražavaju intenzivnu tugu, bes i direktno neprijateljstvo prema svim Palestincima u Gazi. Zvaničnici kažu da su se ti članovi izraelskog bezbednosnog i političkog establišmenta apsolutno protivili pružanju bilo kakve pomoći žiteljima Gaze i tvrdili da uništenje Hamasa zahteva metode korišćene da bi se porazile sile Osovine u Drugom svetskom ratu.
Jedan zvaničnik je izjavio da su on i drugi čuli od svojih izrealskih kolega da je "mnogo nedužnih Nemaca poginulo u Drugom svetskom ratu", i da su čuli podsećanje na velike pogibije japanskih civila u američkom bombardovanju Hirošime i Nagasakija atomskim bombama.
Bajden i njegovi najviši saradnici su takođe u privatnim razgovorima sa visokim izraelskim zvaničnicima videli duboku bol, kaže jedan američki zvaničnik.
Na kraju posete Tel Avivu koja je trajala sedam i po sati, Bajden je napad 7. oktobra uporedio sa napadima 11. septembra 2001. na Sjedinjene Države, u kojima je ubijeno skoro 3.000 ljudi, i podsetio na gnev koji su osećali Amerikanci, kao i da su mnogi u Sjedinjenim Državama tada želeli osvetu. Takođe je pozvao Izraelce sa sete američkih grešaka posle 11. septembra - ere zbog koje je američka vojska 20 godina vodila rat u Avganistanu.
“Upozoravam vas: Iako osećate taj gnev, ne dozvolite da vas on proguta", rekao je američki predsednik. "Posle 11. septembra, bili smo razjareni u Sjedinjenim Državama. I mada smo tražili, i dobili pravdu, takođe smo napravili greške."
.
