Gugl, Fejsbuk, TikTok i druge velike tehnološke kompanije koje rade u Evropi suočavaju se sa jednim od najdalekosežnijih pokušaja da se "pročisti" sadržaj na koji nailaze korisnici interneta.
Prva faza revolucionarnih novih digitalnih pravila Evropske unije stupa na snagu ove nedelje. Zakon o digitalnim uslugama (DSA) je deo niza propisa fokusiranih na tehnologiju koje je izradio blok od 27 zemalja, koji je već dugo globalni lider u nastojanjima da se reguliše rad tehnoloških giganata.
Zakon, koji najveće platforme moraju da počnu da slede počevši od petka, osmišljen je tako da zaštiti korisnike interneta i spreči širenje štetnih sadržaja koji je ili nelegalan, ili krši uslove same platforme, od promovisanja genocida do glorifikacije anoreksije. Cilj je takođe da se zaštite fundamentalna prava Evorpljana kao što su privatnost, i sloboda govora.
Neke onlajn platforme, koje bi mogle da plate milijarde dolara kazne ukoliko se ne povinuju zakonu, već su počele da sprovode promene. Do sada je u pitanju - njih 19. Među njima je osam platformi za društvene medije: Fejsbuk, TikTok, Tviter, JuTjub, Instagram, LinkedIn, Pintrest i Snepčet.
Pravila se odnose i na pet velikih onlajn prodavnica: Amazon, Buking, kineski Alibaba AliExpress i nemački Zalando.
Prodavnice mobilnih aplikacija Gugl plej (Google Play) i Eplova prodavnica aplikacija (App Store) su predmet novih propisa, kao i internet pretraživači kompanija Gugl i Majkrosoft.
Gugl mape i Vikipedija zaokružuju taj spisak.
Šta je sa drugim kompanijama na internetu?
Lista Evropske unije je zasnovana na brojkama koje su dostavile pojedinačne platforme. One sa 45 miliona korisnika ili više - odnosno 10% populacije EU - biće suočene sa najvišim nivoom regulacije u okviru Zakona o digitalnim uslugama (DSA).
Poznavaoci prilika iz Brisela, međutim, ukazuju na neka upadljiva izuzeća sa liste EU, kao što su eBay, Airbnb, Netfliks, pa čak i PornHub. Lista nije konačna, i moguće je da će se kasnije dodati druge platforme.
Svaka kompanija koja pruža digitalne usluge Evropljanima će na kraju morati da se povinuje odredbama DSA. Međutim, imaće manje obaveza od najvećih platformi, i imaće joše šest meseci pre nego što budu morale da se usklade sa traženim standardima.
Pozivajući se na neizvesnost u pogledu novih pravila, kompanija Meta Platforms, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, odložila je lansiranje svoje platforme Treds (Threads), rivala Tviteru, u Evropskoj uniji.
Šta se menja?
Platforme su počele da uvode nove načine za evropske korisnike da obeleže i prijave ilegalne sadržaje na internetu, kao i "sumnjive" proizvode, koje kompanije imaju obavezu da uklone brzo i objektivno.
DSA će imati "značajan uticaj na iskustva koja Evropljani imaju kada uzmu u ruke svoje telefone ili uključe kompjutere", napisao je u blogu Nik Kleg, predsednik kompanije Meta za globalna pitanja.
Postojeći alati te kompanije za prijavljivanje ilegalnog sadržaja ili kršenja pravila platforme biće lakše dostupni, dodao je Kleg.
Amazon je otvorio novi kanal za prijavu ilegalnih proizvoda i pruža više informacija o trgovcima "treće strane".
TikTok je korisnicima ponudio "dodatnu opciju prijavljivanja" sadržaja, uključujući i reklame, za koje veruju da su ilegalni. Kategorije kao što su govor mržnje, maltretiranje, samoubistvo i samopovređivanje, dezinformacije ili prevare, pomoći će im da tačno opišu problem.
Uz to, "novi tim moderatora i pravnih specijalista" će odlučiti da li označeni sadržaji krše politiku kompanije ili su nelegalni i treba da budu uklonjeni", navodi se na aplikaciji u vlasništvu kineske kompanije BajtDens.
TikTok navodi da će se razlog za uklanjanje sadržaja objasniti osobi koja je objavila materijal, kao i onima koji su ga označili, i da se mogu uložiti žalbe na te odluke.
Korisnici TikToka mogu da isključe sisteme koji preporučuju video snimke i objave na osnovu sadržaja koje je korisnik prethodno pogledao. Korisnici Fejsbuka, Instagrama i Snepčeta će imati slične opcije. Takvi sistemi se krive za to što korisnike društvenim mreža vode ka sve ekstremnijim objavama.
DSA takođe zabranjuje da se ranjivim kategorijama korisnika, među kojima su deca, ciljano šalju reklame.
Snepčet kaže da oglašivači neće moći da koriste personalizaciju i optimalizaciju kod tinejdžera u Evropi i Britaniji. Korisnici Snepčeta stariji od 18 godina takođe bi mogli da dobiju veću transparentnost i kontrolu nad reklamama koje gledaju, uključujući "detalje i uvid" u to zašto im se pokazuju određene reklame.
TikTok je uveo slične promene, sprečavajući objavljivanje personalizovanih reklama na nalozima korisnika uzrasta od 13 do 17, "na osnovu njihovih aktivnosti na TikToku i van njega".
Da li kompanije negativno reaguju na nova pravila?
Zalando, nemačka onlajn prodavnica odeće i cipela podnela je pravnu žalbu zbog odluke da bude uvršćena na listu najvećih onlajn platformi, pozivajući se na nepravedan tretman.
Pa ipak, Zalando je pokrenuo opciju označavanja štetnog sadržaja na svom vebsajtu, iako postoji mali rizik da će se ilegalna roba pojaviti u pažljivo sastavljenoj kolekciji odeće, tašni i cipela te kompanije.
Amazon je podneo sličnu žalbu glavnom evropskom sudu.
Šta ako kompanije ne poštuju pravila?
Zvaničnici su upozorili tehnološke kompanije da bi zbog kršenja mogli da dobiju kazne u iznosu od čak 6% njihovog globalnog profita - što bi moglo da znači milijarde dolara kazni - ili čak budu zabranjene na području EU. Međutim, ne očekujte da kazne odmah nastupe zbog pojedinačnih prekršaja, kao što je neuspeh da se skine određeni video snimak koji promoviše govor mržnje.
Umesto toga, DSA se više koncentriše na to da li su tehnološke kompanije uspostavile potrebne procese kako bi smanjile štetu koju njihovi sistemi preporuka, zasnovni na algoritmima, mogu da nanesu korisnicima. U suštini, moraće da dozvole Evropskoj komisiji, izvršnoj grani EU i glavnoj instituciji za sprovođenje digitalnih propisa, da iznutra pogledaju kako funkcionišu njihovi algoritmi.
Zvaničnici EU "su zabrinuti zbog ponašanja korisnika, s jedne strane, kao što su maltretiranje drugih ili širenje ilegalnih sadržaja, ali su takođe zabrinuti zbog načina na koji te platforme funkcionišu i kako doprinose negativnim efektima, izjavila je Seli Brauton Mikova, profesorka na Univerzitetu Istočne Anglije.
To uključuje razmatranje kako platforme funkcionišu sa svojim sistemima digitalnih reklama, koje mogu da se koriste da profilišu korisnike i pružaju im štetni materijal kao što su dezinformacije, ili kako funkcioniše njihov sistem strimovanja uživo, koji može da se koristi za širenje terorističkih sadržaja, kaže Mikova, koja je takođe akademski direktor Centra za regulaciju u Evropi, briselskog tink-tenka.
Velike platforme mogu da identifikuju i procene potencijalne sistemske rizike, te da li rade dovoljno na tome da ih umanje. Te procene biće potrebno završiti do kraja avgusta, kada će biti podložne nezavisnoj reviziji.
Očekuje se da revizije budu glavno sredstvo da se utvrdi da li se pravila poštuju - mada je plan EU kritikovan zbog nedostatka detalja o tome kako će taj proces funkcionisati.
Šta je sa ostatkom sveta?
Promene u Evropi mogle bi da imaju globalni uticaj. Vikipedija menja određenu poltiku i uslove korištenja da bi pružila više informacija o "problematičnim korisnicima i sadržaju".
Te izmene neće biti ograničena na Evropu i "biće primenjene globalno", saopšteno je iz neprofitne Fondacije Vikimedija, zadužene za internet enciklopediju.
Iz Snepčeta je saopšteno da će novi proces za prijavljivanje i podnošenje žalbi zbog nelegalnog sadržaja ili naloga, kojima se krše pravila, prvo biti pokrenut u EU a zatim globalno narednih meseci.
Tehnološkim kompanijama neće biti lako da ograniče promene predviđene Zakonom o digitalnim uslugama, kaže Seli Brauton Mikova, dodajući da digitalne mreže nisu izolovane i da influenseri na društvenim mrežama mogu da imaju globalni domet.
