Češko-francuski pisac Milan Kundera, autor romana "Nepodnošljiva lakoća postojanja", koji je rođen u Češkoj ali je skoro pedeset godina živeo u Parizu pošto je emigrirao razočaran komunističkim režimom u svojoj domovini, preminuo je u svom stanu u Parizu u 95. godini, posle duge bolesti, saopštila je biblioteka u gradu Brno, gde je smeštena Kunderina privatna kolekcija.
Češki premijer Petr Fiala izjavio je da su njegova dela "dosegla cele generacije čitalaca na različitim kontinentima", dok ga je predsednik Petr Pavel nazvao "piscem svetske klase".
"Svojom životnom sudbinom, simbolizovao je burnu istoriju naše zemlje u 20. veku", rekao je Pavel. "Kunderino nasleđe će živeti kroz njegova dela".
Francuska premijerka Elizabet Born izjavila je da je Kundera bio "pisac i glas koji će nam nedostajati."
Milan Kundera je rođen u češkom gradu Brno 1929. ali je emigrirao u Francusku 1975. nakon što je društveno izopšten zbog kritikovanja sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968, kojom je ugušen liberalni reformatorski pokret "Praško proleće."
Retko je davao intervjue, u uverenju da pisci treba da govore kroz svoja dela, i živeo je daleko od oka javnosti.
Češki pisac Karel Hviždala izjavio je da je prošlog novembra video svog prijatelja, i da je već tada bio lošeg zdravlja. "Sećam se da je pored bolničkog kreveta, koji je imao u svojoj kući, imao samo jednu knjigu - Kugu Albera Kamija", ispričao je.
Kunderin prvi roman "Šala" objavljen je 1967. godine. Bio je to veoma kritički portret komunističkog režima u Čehoslovačkoj kao i njene vladajuće partije čiji je tada još bio član.
Na kraju je odustao od nade da će se ta stranka reformisati u demokratskom smeru, i preselio u Francsku. Četiri godine kasnije, oduzeto mu je čehoslovačko državljanstvo.
Za francuski dnevnik Mond 1976. je izjavio da je opisivanje njegovih romana političkim - preterano pojednostavljivanje i zamagljivanje njihovog pravog značaja, ali su njegove knjige često poprimale političke tonove.
"Knjiga smeha i zaborava" (1979) je priča napisana u sedam delova koja pokazuje moć totalitarnih režima da izbrišu delove istorije i stvore alternativnu prošlost - što je delo koje je Njujork tajms u svojoj recenziji opisao kao "genijalno".
Njegova najpoznatija knjiga "Nepodnošljiva lakoća postojanja", fokusirala se na Praško proleće i njegov burni pad, kada su se Česi očajni zbog totalitarne vladavine povlačili u opskurnu privatnost, ili emigrirali na Zapad. Po romanu je snimljen film u kome su glumili Danijel Dej Luis i Žilijet Binoš, a koji je režirao Filip Kaufman 1988. godine, i osvojio dve nominacije za Oskara.
Profesor sa Univerziteta Oksford, Timoti Garton Eš, autor i istoričar koji se bavi centralnom Evropom, rekao je da je Kundera "uradio mnogo toga da ideju i kulturu Centralne Evrope unese u svest i maštu celog sveta."
Kundera je jednom novinaru rekao da sebe smatra Francuzom, pre nego emigrantom. Svoje kasnije romane je pisao na francuskom jeziku.
U izveštaju o njegovoj smrti, Mond ga je nazvao "neumornim braniocem romana".
Francuski predsednik Emanuel Makron na Tviteru je uputio saučešće Kunderinoj "supruzi i njegovim voljenima, njegovim čitaocima".
Kundera je u svojim tekstovima "obuhvatio univerzalne horizonte. Njegova ironičnost i genijalnost su njegova dela učinili klasicima našeg doba", dodao je Makron.
"Bez sumnje najevropskiji od svih pisaca, on je bio oličenje suptilnih kontrasta našeg sveta", izjavila je gradonačelnica Pariza, An Hidalgo.
Nakon što je u "plišanoj revoluciji" 1989. mirno smenjen komunistički režim u Čehoslovačkoj i započel era prozapadne demokratije, Kundera je bez publiciteta posećivao prijatelje i porodicu, ali nije dolazio u javne posete svojoj domovini.
Ponovo je dobio češko državljanstvo 2019.
Često je važio za favorita da osvoji Nobelovu nagradu za književnost, ali je nikada nije osvojio. U Evropskom parlamentu u Strazburu održan je minut ćutanja u znak sećanja na Milana Kunderu.
