BEOGRAD - „Politički nekrofili“, „hijene“, „lešinari“, „ološ“, „bednici“, „lažovi“ „vepar“, „goveda“, „fašistička klika“ – reči su koje građani Srbije od 17. maja, u direktnom prenosu, slušaju u Skupštini Srbije. Ovakav rečnik uglavnom dolazi od poslanika vladajuće većine kada razmenjuju optužbe sa opozicijom. Verbalno nasilje dešava se na sednici na kojoj bi trebalo da se govori o rešavanju problema nasilja u društvu, posle dva masovna ubistva početkom maja. Istovremeno, dok se u parlamentu promoviše nasilje, ispred iste te zgrade se na protestima traži prekid promocije nasilja u javnosti.
Zvanično, tema sednice Skupštine, koja je sazvana na zahtev opozicije, su četiri tačke: bezbednosna situacija u zemlji, izveštaj REM-a o programu komercijalnih medija od oktobra 2022. do marta 2023, formiranje anketnog odbora radi utvrđivanja okolnosti koje su dovele do tragedija i smena ministra policije Bratislava Gašića. Završena je rasprava o REM-u i bezbednosti, a trenutno se razmatra predlog za osnivanje anketnog odbora.
Međutim, tačkama dnevnog reda posvećuje se manje vremena nego vređanju ili targetiranju, kažu u organizaciji CRTA. Prema podacima Otvorenog parlamenta za 10 dana plenuma reč „lešinar“ izgovorena je 57 puta.
Tamara Branković iz CRTA-e kao primer navodi deo sednice kada je trebalo da se raspravlja o izveštaju REM-a o programima komercijalnih televizija, a umesto toga su mete bili nezavisni i kritički mediji koje su poslanici vladajuće koalicije optuživali da žele da izazovu građanski rat i da su strani plaćenici.
"Ulazimo u paradoks - umesto da se Skupština bavi nasiljem u ovom društvu, ono što mi vidimo u plenumu je dodatna promocija nasilja, dodatna normalizacija nasilja i ne samo to, nego i promocija nekažnjivosti, gde predsednik Narodne skupštine i predsedavajući sednicama, snose odgovornost da primene pravila da se takvo ponašanje sankcioniše“.
I Skupština je i žrtva nasilja
I to nije ništa novo, kaže Tamara Branković. CRTA posmatra rad parlamenta sistematski od 2016. godine i slično ponašanje uočeno je i u prethodnom sazivu posle izbora 2020, kada u skupštini čak i nije bilo opozicije koja je bojkotovala izbore. Međutim, sada u parlamentu ima pluralizma, što vlast vidi kao „štetu koju treba da kontroliše“.
„Vladajuća većina je do sada, s jedne strane iskazivala veliku 'alergiju' na prisustvo pluralizma u parlamentu, a sa druge strane pokušavala da uradi sve da umanji 'štetu' koja je nastala u jednoj politici koja kontroliše javni prostor, medije, koja izbacuje pluralizam iz medija, institucija, javnog prostora, negira pravo na drugačije mišljenje, negira pravo čak na protest“.
Nad skupštinom se, napominje sagovornica Glasa Amerike, već godinama unazad sprovodi nasilje – u smislu da se opozicioni predlozi ne stavljaju na dnevni red, da opozicija ne može da kreira agendu, da joj se oduzima reč ili se pristrasno kažnjava, da na opozicione zakonske predloge vlast ulaže na hiljade amandmana, da se sednice zakazuju po hitnom postupku, ili da se uopšte ne sazivaju.
„I sada imamo prvi put situaciju da su poslanici opozicije podneli jedan zakonski predlog, upravo Anketni odbor za utvrđivanje činjenica koje su dovele do tragedije u Ribnikaru, i po prvi put je jedan opozicioni predlog na dnevnom redu, to znači da ovlašćeni predlagač ima pravo da govori neograničeno vreme. I to vreme je obilato korišćeno, kada je poslanik Radomir Lazović (iz opozicionog Zeleno-levog kluba, prim. nov) to obrazlagao u proteklih nekoliko dana, i mi smo videli da su se napadi pojačavali. Što je opozicija imala više prostora da govori, isto tako su poslanici vlasti odgovarali, pa se to prelilo i u fizički prostor kada je ispred Narodne skupštine gde se desio pokušaj napada na poslanika Lazovića“.
Građani se "skuvali kao žabe"
Opozicionog poslanika Radomira Lazovića je prošle srede na ulici verbalno napao član Srpske napredne strane Janko Langura. Verbalni napad je, kako se vidi na snimcima, delovao kao da će svakog trenutka da pređe u fizički, što se na kraju nije desilo.
Ako su se napadi političkih oponenata preneli iz Skupštine na ulicu, može li se očekivati da i građani na isti način počnu da se ophode prema onima koji ne misle isto?
Odgovor je potvrdan, kaže redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, psiholog Aleksandar Baucal.
„Ljudi koji su u Skupštini su naši predstavnici, dakle to je 250 ljudi izabranih od strane nas, građana da nas predstavljaju. Samim tim, oni dobijaju jednu važnu poziciju, da postaju model za ugledanje... I onda mi ne treba da se iznenadimo ako bi sutra u svakodnevnom životu, neki ljudi koji ne razmišljaju na isti način, smatrali da je sasvim normalno da se jedni prema drugima odnose bez poštovanja, sa nipodaštavanjem, vređanjem, a da ne spominjem čak i sa fizičkom agresijom“.
Profesor Baucal, inače jedan od potpisnika proglasa akademske zajednice kojim su podržani zahtevi protesta protiv nasilja, objašnjava da „sirova agresija“ u skupštinskoj retorici kod građana izaziva neprijatnost, nesigurnost, ali i strah za život, jer je teško isključiti se od svega što se dešava. Sa takvom situacijom u Skupštini, teško je pomisliti da neko društvo može da postane nenasilno.
„Zato što bi Skupština trebalo da bude centralna institucija u jednom društvu... To su ljudi koji imaju najveći autoritet i ako oni promovišu nasilje kao nešto što je normalno, onda je vrlo teško zamisliti da će naš svakodnevni život biti oslobođen nasilja“.
Pošto se ovo u Skupštini veoma dugo dešava, Baucal ističe da su se građani, kao žaba iz poslovice, „skuvali“ u tom nasilju i da bi nedavni tragični događaji mogli da budu poslednji alarm da podvuku crtu i kažu da ne žele takav parlament.
Bez obzira na političke razlike.
