Na lokalnim izborima na severu Kosova u nedelju biračko pravo iskoristilo je nešto više od tri odsto građana. Prema preliminarnim rezultatima novi gradonačelnici biće iz albanskih partija. U Severnoj Mitrovici i Leposaviću pobedili su kandidati pokreta Samoopredeljenje, a u Zvečanu i Zubinom Potoku kandidati opozicione Demokratske partije Kosova. Sagovornici Glasa Amerike nisu iznenađeni neizlaskom Srba na ove izbore, a predsednica Kosova optužuje Srbiju za mešanje u izborni proces.
Predsednica Vjosa Osmani navela je posle sastanka sa predsednikom Centralne izborne komisije Krešnikom Radonjićijem da su “institucije Kosova omogućile građanima na severu Kosova da ostvare svoje pravo da učestvuju na izborima, u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova“ i optužila Srbiju za mešanje u ovaj izborni proces.
„Kontinuirano i otvoreno zalaganje Srbije da ometa sprovođenje slobodnih izbora u Republici Kosovo protivno je duhu i slovu poslednjeg sporazuma postignutog u Briselu, zajedno sa planom sprovođenja. Ovakvom pristupu Srbije trebalo bi da se suprotstavi ceo demokratski svet, jer istovremeno predstavlja i akt protivpravnog spoljnog mešanja, delo koje se kažnjava nizom međunarodnopravnih akata“, navodi se u saopštenju predsednice Kosova.
Novinar i književnik Živojin Rakočević smatra da su protekli izbori u četiri opštine na severu Kosova „pokazali sav apsurd političkog sistema na Kosovu“. On je za Glas Amerike rekao da su biračka mesta koja su otvorena u takozvanim kontejnerima, najbolja slika demokratije na Kosovu, koju je podržala i međunarodna zajednica.
„Izbori na severu su pokazali da je politički sistem na Kosovu propao, da je sve stalo u kontejner i da taj kontejner predstavlja srce demokratije, da je to jedan apsurd i jedan besmisao u kom vi neprestano nešto namećete jedni drugima. Izbori su pokazali da je teskoba političkog društva i odsustvo budućnosti, ovakve budućnosti tog društva - potpuno neodrživo. Ne možete na silu uraditi ništa, ne možete van demokratskih procesa uraditi ništa, ne možete podržavati sistem koji nema budućnost. Budućnost ovog sistema je u tom kontejneru i ovo je možda prelomni trenutak da kažemo da li idemo ka kontejner demokratiji ili idemo ka razvoju demokratije po dubini ovoga što se zove Kosovo“.
Prema rečima Rakočevića „sada bi iz svega trebalo izvući pouke i uvažiti lični i kolektivni osećaj slobode svih“.
„Sloboda vama, sloboda nama, autonomija apsolutna za ljude koji se ne slažu sa sistemom koji ih očigledno decenijama diskriminiše i jedva su dočekali da prođu pored tih kontejnera i da nemaju ništa sa tim sistemom koji im je u najvećem broju slučajeva nametnut“, naveo je Rakočević.
Analitičar iz Mitrovice Nedžmedin Spahiju smatra da je bilo očekivano da Srbi na severu Kosova ne izađu na ove izbore, ali navodi da su oni legalni i demokratski. On je za Glas Amerike rekao da je svrha ovih izbora bila da se u zgradama opština na severu Kosova postave kosovske zastave, kao simbol ustavnog poretka Kosova, kojima će se posle dogovora u Briselu dodati i zastave Zajednice srpskih opština.
„Biće skoro novi izbori, neće to dugo trajati. Mislim da je dogovor oko Zajednice sa srpskom većinom na pomolu i da će čim to bude dogovoreno biti vraćeni Srbi u institucije. Uslov će biti da kosovska zastava ostane tu, budući da od dogovora od 2011. i učešća Srba na kosovskim izborima tu nije bilo kosovske zastave. Nijedan se gradonačelnik od Srba nije usudio da postavi kosovsku zastavu, ali kada oni dođu naći će kosovsku zastavu tako da je neće više skidati“, rekao je Spahiju.
Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije smatra da su protekli izbori na severu Kosova od strane Prištine bili improvizovani, a od strane Srba ignorisani. Prema njegovim rečima Srbi će ignorisati i novoizabrane predstavnike vlasti u četiri opštine na severu Kosova, što će kako navodi samo produbiti već postojeću krizu.
„Došli smo u situaciju da ono što će se dešavati posle ovoga nije nešto što koristi procesu normalizacije odnosa između Srba i Albanaca i svakako nije dobro za postizanje nekog sporazuma koji bi normalizovao ove odnose. Šta će posle ovoga biti videćemo. Ja mislim da se akcenat treba staviti na međunarodnu zajednicu, da oni nađu neko političko rešenje, jer na kraju potreba za izbore došla je usled političkih problema, a taj problem se pokušava rešiti pravnim putem - izborima, bez rešavanja onih političkih problema. To nije uspelo, mi imamo jedva legalne izbore koji su proizveli predstavnike vlasti koji nemaju nikakav legitimitet u zajednici tako da smo ovim produbili krizu“, naveo je Marinković za Glas Amerike.
