Američki državni sekretar Lojd Ostin rekao je u petak da Rusija proširuje i modernizuje svoj nuklearni arsenal.
Rusija ima najveće zalihe nuklearnog oružja u svetu, sa blizu 6.000 bojevih glava, navode eksperti. Rusija i SAD zajedno imaju 90 odsto svetskh nuklearnih bojevih glava - što je dovoljno da se uništi cela planeta, prenosi agencija Rojters.
"Dok Kremlj nastavlja okrutni rat protiv Ukrajine koji nije ničim izazvan, celi svet gleda kako Putin neodgovorno zvecka nuklearnim oružjem", rekao je Ostin na ceremoniji povodom postavljenja novog komandanta Američke strateške komande koja nadzire američki nuklearni arsenal.
Ruski predsednik je prethodno, na konferenciji za novinare u petak, rekao da bi svaka zemlja koja se usudi da napadne Rusiju nuklearnim oružjem bila uništena. Naglasio je da Rusija nema mandat da izvede preventivni prvi nuklearni udar ali da bi rusko napredno hipersonično oružje osiguralo snažan odgovor, ako zemlja bude napadnuta.
Putin je krajem septembra upozorio Zapad da ne blefira kada kaže da bi bio spreman da upotrebi nuklearno oružje da odbrani Rusiju. Istog meseca je upozorio da su SAD napravile presedan atomskim napadima na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine.
Vašington je upozorio Moskvu na posledice bilo kakve upotrebe nuklearnog oružja. Dve zemlje trebalo je da razgovaraju proteklih nedelja o postojećem sporazumu o ograničenja broja nuklearnih bojevih glava, ali se Rusija povukla uoči sastanaka i optužila SAD za toksično antirusko ponašanje.
U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost da bi sukob u Ukrajini mogao da izmakne kontroli i da preraste u rat Rusije i NATO-a.
"Ako stvari odu u pogrešnom smeru, to može da bude užasno", rekao je Stoltenberg u intervjuu norveškoj televiziji NRK, prenosi agencija Asošijeted pres.
"U Ukrajini je užasan rat. To takođe može da postane rat punog obima koji prerasta u veliki rat između NATO-a i Rusije. Svakog dana radimo da to izbegnemo", rekao je Stoltenberg, bivši premijer Norveške.
Takođe je ocijenio da "nema sumnje da postoji mogućnost da dođe do šireg rata" i naglasio je da važno da se izbegne sukob "koji bi obuhvatio više zemalja u Evropi i postao širi rat u Evropi".
Kremlj je više puta optuživao NATO članice da su u suštini strana u konfliktu, zato što Ukrajini šalju oružje, obučavaju njene trupe i daju joj obaveštajne podatke da napadnu ruske snage, podseća AP.
Američki predsednik Džo Bajden u petak je odobrio novu vojnu pomoć za Ukrajinu od 275 miliona dolara, sa novim kapacitetima za obaranje dronova i jačanje protivvazdušne odbrane, saaopšteno je iz Bele kuće. Novi paket obuhvata i rakete za HIMARS lansere, artiljeriju, vojna vozila i oko 150 akumulatora.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je novinarima da je Vašington veoma zabrinut zbog "produbljivanja vojnog partnerstva" Irana i Rusije i da će raditi na tome da poremeti te odnose, uključujući i kada je riječ o dronovima.
Nastavak žestokih borbi
U međuvremenu, nastavljaju se žestoke borbe na istoku i jugu Ukrajine, uglavnom u regionima koje je Rusije nelegalno anektirala u septembru.
Takođe, Rusija je postavila nekoliko raketnih bacača Grad u nuklearnu elektranu Zaporožje, saopštila je ukrajinska državna kompanija za nuklearnu energiju.
Energoatom je rekao da je „najverovatniji” scenario za koji se Rusija priprema sa raketnim bacačima „granatiranje suprotne obale Dnjepra, posebno Nikopolja i Marganjeca".
Energoatom je saopštio da Rusija koristi Zaporožje u vojne svrhe od samog početka svoje invazije na Ukrajinu.
„I još jednom“, rekao je Energoatom, „pozivamo na stvaranje bezbednosne zone unutar i oko stanice radi njene potpune demilitarizacije i deokupacije“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je potpisao ukaze o odlikovanjima koja će posthumno biti dodeljena četvorici policajaca koji su u sredu izgubili živote u ruskim rudnicima u hersonskoj oblasti Herson.
„Vraćajući se nakon obavljenog jednog od zadataka, kada su izvadili oružje i municiju iz skrovišta okupatora, policajci su naišli na minsku zamku“, rekao je predsednik. „A ovo je oblik ruskog terora kojem će se morati suprotstaviti u godinama koje dolaze".
Ruske i ukrajinske snage međusobno su se napadale u kritičnim istočnim i južnim regionima Ukrajine. Borbe su besnele duž cele linije razgraničenja u regionu Donjecka, a ukrajinski zvaničnik je rekao da su ruski tenkovi u četvrtak ujutro granatirali grad Avdijevku na liniji fronta.
Ukrajinski guverner Luganske oblasti Sergej Hajdaj rekao je da je Rusija rasporedila još vojnika u blizini grada Lisičanska da pokušaju da zauzmu selo Bilohorivka i opisao intenziviranje ruske vazdušne ofanzive.
U naselju Bahmut i drugim delovima Donjecke oblasti koji su susedni Lugansku, u napadu je poginulo devet civila, rekao je ukrajinski zvaničnik. Ukrajinske snage su parirale baražima iz raketnih bacača.
U ukrajinskom gradu Melitopolju pod ruskom kontrolom u regionu Zaporožja, vlasti koje su postavili Rusi pozvale su ljude da se mobilišu, navodi se u saopštenju ukrajinskog vojnog generalštaba.
Rusija je od srede izvela desetine napada iz višecevnih raketnih bacača, saopštio je ukrajinski generalštab, zajedno sa 16 vazdušnih i sedam raketnih napada.
Ruski predsednik Vladimir Putin dao je oprečne izjave o ciljevima rata od početka invazije 24. februara, ali je sada jasno da njegovi ciljevi uključuju proširenje ruskih granica.
Putin je u sredu rekao da će rat biti „dug proces“, ali je istakao da je Rusija već postala geografski veća aneksijom ukrajinske teritorije, pozivajući se na međunarodno sporne tvrdnje da su četiri ukrajinske provincije sada deo Rusije.
„Ovo je značajan rezultat“, rekao je Putin, iako Rusija ne kontroliše svu ukrajinsku zemlju na koju polaže pravo. On je opisao Azovsko more kao njegovo „unutrašnje more“, koje je sada omeđeno Rusijom i teritorijom pod ruskom kontrolom na jugu Ukrajine, uključujući ukrajinsko poluostrvo Krim, koje je Rusija zauzela 2014.
Zelenski kaže da će njegove trupe na kraju isterati Rusiju sa svih zarobljenih teritorija, uključujući Krim.
