KIJEV- Zvaničnik u južnoj Ukrajini, kojeg je imenovala Rusija, rekao je u četvrtak da će Moskva verovatno povući trupe sa zapadne obale reke Dnjepar. Ako se potvrdi vest o povlačenju, to bi bila velika prekretnica u ratu, prenosi agencija Rojters.
Međutim, ukrajinski zvaničnici i zapadni analitičari i dalje su oprezni u vezi sa nagoveštajima da Rusija napušta to područje, dok se visoki ruski zvaničnici u Moskvi još nisu oglašavali o moguće najporaznijem povlačenju ruskih snaga do sada.
Kijev je saopštio da se njegove snage i dalje bore u tom području i strahuje da bi Moskva, nagoveštajima da se povlači, mogla da postavi zamku.
"Naše jedinice, vojnici verovatno će krenuti ka istočnoj obali", rekao je za proruske medije Kiril Stremusov, zamenik načelnika civilne uprave Hersonske oblasti kojeg je postavila Rusija.
To područje obuhvata Herson, prestonicu istoimene oblasti, i jedini veliki grad koji je Rusija osvojila od početka invazije na Ukrajinu u februaru. U tom regionu se takođe nalazi jedna strana velike brane preko reke Dnjepar koja kontroliše snabdevanje vodom za Krim, ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija okupirala 2014. godine.
Rusija je prethodno demantovala da njene snage planiraju da se povuku iz tog područja. U četvrtak su se širile spekulacije o tome da li se ruske snage zaista povlače, nakon što su na internetu objavljene fotografije na kojima je glavna zgrada uprave u Hersonu bez ruske zastave. Ukrajina je saopštila da bi to mogle da budu ruske dezinformacije.
Natalija Humenjuk, portparolka ukrajinske južne vojne komande, ocenila je da je reč o mogućoj ruskoj zamci.
"To bi mogla da bude provokacija, da bi se stvorio utisak da su naselja napuštena, da je bezbedno ući, dok se oni pripremaju za ulične borbe. Nastavljamo da se borimo i u pravcu Hersona, uprkos činjenici da neprijatelj pokušava da nas ubedi da napušta naselja i stvara efekat potpune evakuacije", poručila je Humenjuk.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin u četvrtak je rekao da veruje da ukrajinske snage mogu ponovo da uspostave kontrolu nad Hersonom.
Zaporožje ponovo bez struje
Ruski napadi nastavljeni su u velikom delu Ukrajine, sa granatiranjem i raketnim udarima koji su oštetili infrastrukturu, uključujući i snabdevanje električnom energijom najveće nuklearne elektrane u Evropi, rekli su ukrajinski zvaničnici.
Nuklearna elektrana Zaporožje na jugu Ukrajine ponovo je isključena iz električne mreže, nakon što je rusko granatiranje oštetilo preostale visokonaponske vodove, saopštila je ukrajinska nuklearna kompanija Energoatom.
Fabrika, koja je u ruskim rukama ali njome upravljaju ukrajinski radnici, ima zalihe za 15 dana goriva za pokretanje generatora, rekao je Energoatom. Reaktorima je potrebna energija da bi gorivo iznutra bilo hladno i sprečilo topljenje.
Visoki zvaničnik u Moskvi rekao je da su ruske specijalne snage sprečile ukrajinski napad na fabriku. Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev, bliski saveznik predsednika Vladimira Putina, takođe je rekao da ukrajinske snage „nastavljaju da granatiraju Zaporošku nuklearnu elektranu zapadnim oružjem, što bi moglo da dovede do globalne katastrofe“.
Ruski udari su takođe prijavljeni u Krivom Rogu, u centralnoj Ukrajini, i u Sumi i Harkovu, na severoistoku. Vodile su se teške borbe u istočnim regionima Luganska i Donjecka.
Rusija je saopštila da je ciljala na infrastrukturu kako bi degradirala ukrajinsku vojsku i uklonila, kako kaže, potencijalnu pretnju po bezbednost Rusije.
Zbog toga, ukrajinski civili su poslednjih nedelja trpeli nestanke struje i vode.
Ministri spoljnih poslova iz G7 razgovaraće o tome kako najbolje koordinisati dalju podršku Ukrajini, kada se sastanu u četvrtak u Nemačkoj.
Rusija je u sredu nastavila učešće u dogovoru o žitu oslobađajući izvoz iz Ukrajine, nakon što su Turska i UN pomogle da se ukrajinsko žito izveze bez ruske inspekcije.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je od Ukrajine dobilo garancije da neće koristiti crnomorski žitni koridor za vojne operacije protiv Rusije.
Dogovor o žitu je pomogao u ublažavanju globalne krize hrane ukidanjem ruske blokade Ukrajine, jednog od najvećih svetskih snabdevača žitom. Cene pšenice, soje, kukuruza i uljane repice naglo su pale na svetskim tržištima posle saopštenja Rusije.
