Rusija je u ponedeljak izvela niz smrtonosnih vazdušnih udara na više ukrajinskih gradova i pogodila energetsku infrastrukturu i brojne civilne ciljeve, uključujući i u centru Kijeva. Zapad je oštro osudio napade, a američki predsednik Džo Bajden najavio da će Rusija nastaviti da plaća cenu "svoje agresije".
Rakete se pogodile prometne saobraćajnice, parkove i turističke objekte u ukrajinskoj prestonici. Hiljade građana potražile su utočište u skloništima dok su se sirene oglašavale tokom dana. Desetine krstarećih raketa ispaljene su iz vazduha, sa kopna i mora.
Ovo su najintenzivniji i najrasprostranjeniji napadi na na Ukrajinu, koji su pogodili lokacije daleko od linije fronta, od prvih dana rata. Eksplozije su se čule u Lavovu, Ternopilju, Žutomiru na zapadu i Dnjepru i Kremenčuju u centralnom delu Ukrajine, Zaporožju na jugu i Harkovu na istoku.
Policija je saopštila da je u ruskim raketnim udarima širom zemlje poginulo najmanje 11 osoba, a najmanje 64 povređene. Prema ranijim navodima, u centru Kijeva poginulo je najmanje pet osoba, a 12 je povređeno.
Predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da u eksplozijama ima mrtvih i ranjenih i optužio Rusiju da želi da "izbriše Ukrajinu sa lica zemlje".
"Žele da nas unište i izbrišu sa lica zemlje. Ubijaju građane dok spavaju u Zaporožju, ubijaju ljude koji idu na posao u Kijevu i Dnjepru. Sirene za vazdušnu opasnost se čuju širom Ukrajine. Raketni napadi su u toku, ima mrtvih i ranjenih".
U Kijevu je pogođena jedna od glavnih raskrsnica. Eksplodirali su automobili, zgrade su oštećene, hitne službe bile su na licu mesta.
Nemačka je saopštila da je pogođena i zgrada u kojoj su kancleraije njenog konzulata, ali da u vreme napada niko nije bio u prostorijama.
"Prestonica je pod napadom ruskih terorista. Rakete su pogodile oblasti u centru grada. Sirene za opasnost i dalje su uključene, pretnja je aktivna", objavio je gradonačelnik Vitalij Kličko.
Ukrajinski premijer Denis Šmigal izjavio je da je pogođeno 11 insfrastrukturnih tačaka u osam regiona i Kijevu.
"Neka područja su sada odsečena. Treba da se spremimo za prekide u snabdevanju strujom, vodom i komunikacionoj mreži".
Mediji javljaju da je pogođeno i dečje igralište.
Kremlj je saopštio da su eksplozije u Kijevu deo "specijalne vojne operacije". U obraćanju naciji u ponedeljak, ruski lider Vladimir Putin je potvrdio da je Moskva lansirala rakete dugog dometa na infrastrukturne ciljeve širom Ukrajine kao odmazdu zbog eksplozije na Krimskom mostu u subotu.
Putin je ranije izjavio da je eksplozija na Krimskom mostu teroristički akt koji su izvele ukrajinske specijalne snage. Kijev nije preuzeo odgovornost za taj napad.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Saveta za bezbednost, rekao je da "Rusija treba da ubije teroriste odgovorne za napad".
"Rusija može jedino da odgovori time što će ubiti teroriste, kao što se radi i drugde u svetu. To očekuju građani Rusije", kazao je Medvedev, prenosi Tas.
U ponedeljak ujutru ponovo je napadnuto i Zaporožje, gde je tokom vikenda u granatiranju stambene zgrade poginulo najmanje 13 osoba, a desetine su povređene. U novom napadu, prema rečima regionalnog guvernera, stradala je najmanje jedna osoba, a pet ih je povređeno.
Napad raketama u zoru na stambene zgrade je treći u protekla četiri dana.
Osuda "varvarskih" raketnih napada
Američki predsednik osudio je ruske raketne napade u Ukrajini i poručio da oni pokazuju "apsolutnu brutalnost" Putinovog rata protiv ukrajinskog naroda.
"Sjedinjene Države snažno osuđuju ruske raketne napade širom Ukrajine, uključujući u Kijevu. U tim napadima ubijeni su i povređeni civili i uništene mete koje nemaju vojne svrhu. Još jednom pokazuju apsolutnu brutalnost Putinovog nelegalnog rata protiv ukrajinskog naroda", naveo je Bajden u saopštenju.
"Ovi napadi samo dodatno jačaju našu rešenost da budemo uz ukrajinske građane koliko god je potrebno. Uz naše saveznike i partnere, nastavićemo da namećemo cenu Rusiji zbog njene agresije, pozivamo Putina i Rusiju na odgovornost zbog zverstava i ratnih zločina i pružamo neophodnu podršku ukrajinskim snagama da brane svoju zemlju i slobodu. Ponovo pozivamo Rusiju da odmah okonča ovu agresiju bez povoda i skloni svoje trupe iz Ukrajine", poručio je Bajden.
Američki predsednik je kasnije, u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom, obećao da će SAD dati Ukrajini napredne sisteme za protivvazdušnu odbranu.
Iz Bele kuće je saopšteno da je Bajden razgovarao sa Zelenskim da bi ga uverio u nastavak američke podrške i osudio "bezumne" napade Rusije u kojima su pogođene civilne mete.
Zelenski je u ponedeljak reakao da je razgovarao sa Bajdenom o protivvazdušnoj odbrani i da je to trenutno prvi prioritet u "odbrambenoj saradnji" dve zemlje.
Amerika je izdvojila više od 16,8 milijardi dolara za vojnu pomoć Ukrajini od početka ruske invazije i uvela niz ekonomskih sankcija Moskvi.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u ponedeljak da je razgovarao sa ukrajinskim šefom diplomatije i potvrdio američku podršku Ukrajini nakon ruskih "užasnih napada".
"Nastavićemo da pružamo stalnu ekonomsku, humanitarnu i bezbednosnu pomoć kako bi Ukrajina mogla da se brani i brine za svoj narod", tvitovao je Blinken.
Blinken je kasnije u saopštenju naveo da ruski napadi na Ukrajinu "predstavljaju suštinsko moralno pitanje" i da međunarodna zajednica ima odgovornost da stavi do znanja da su Putinove akcije neprihvatljive.
"Sada je vreme da se podrži Ukrajina; nije vreme za uzdržanost, umirujuće reči ili dvosmislenost pod plaštom neutralnosti. Ugroženi su ključni principi povelje Ujedinjenih nacija", poručo je Blinken.
Ukrajinski predsednik rekao je da je posle napada razgovarao sa američkom ambasadorkom u Ukrajini Bridžet Brink.
"Sjedinjene Države osuđuje ruske napade na ukrajinsku infrastrukturu i rešene su da pozivaju Rusiju na odgovornost za rate zločinjene i zverstva počinjene u našoj zemlji. Hvala vam na podršci", napisao je Zelenski na Telegramu.
Evropska komisija osudila je "varvarske" napade na Kijev i druge ukrajinske gradove i upozorila Belorusiju da pomaže svom savezniku u ubijanju civila.
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj napisao je na Tviteru da je "duboko šokiran napadima Rusije" i najavio novu vojnu pomoć EU Ukrajini.
Portparol EU Peter Stano napade je ocenio kao "varvarske i kukavičke" i istakao da pogađaju nevine civile koji su išli u školu ili na posao.
Ocenio je i da su napadi u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom i da vojni vrh treba da odgovara za taj i druge ratne zločine.
Evropska komisija apelovala je na Belorusiju da se uzdrži od mešanja u "brutalni nelegalni ruski poduhvat", odnosno da prestane da dopušta da se sa njne teritorije lansiraju rakete na ukrajinske civile.
Beloruski predsednik Aleksander Lukašenko izjavio je da je naredio vojsci da se rasporedi, zajedno sa ruskom, u blizini Ukrajine zbog "jasne pretnje Belorusiji koja dolazi iz Kijeva i sa Zapada".
Napade je osudio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
"Razgovarao sam sa ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom i osudio ruske užasne i nasumične napade na civilnu infrastrukturu u Ukrajini. NATO će nastaviti da podržava hrabri ukrajinski narod da se bori protiv agresije Kremlja dok god je potrebno", tvitovao je Stoltenberg.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da je "duboko šokiran"ruskim napadima u Ukrajini.
"Ovo je još jedna neprihvatljiva eskalacija rata i, kao uvek, civili plaćaju najveću cenu", naveo je u saopštenju portparol UN-a Stefan Dižarik.
U međuvremenu, u Generalnoj skupštini UN počela je debata o rezoluciji kojom se osuđuju "referendumi" u okupiranim ukrajinskim regionima i ruska aneksija tih teritorija kao nelegalni.
U rezoluciji, koju je predstavila Evropska unija, od Moskve se zahteva da "hitno i bezuslovno" odustane od navodne aneksije i zemlje pozivaju da je ne priznaju, te insistira na hitnom, potpunom i bezuslovnom povlačenju ruskih snaga sa celokupne međunarodno priznate ukrajinske teritorije.
Očekuje se da će se o rezoluciji glasati tokom nedelje. Rusija je tražila tajno glasanje, što je skupština odbacila sa 107 glasova protiv i 13 ZA, dok je 39 bilo uzdržano. Rusija je nedavno uložila veto na sličnu, ali pravno obavezujuću rezoluciju Saveta bezbednosti kojom se takođe osuđuje navodna aneksija. Rezolucije u Generalnoj skupštini nisu pravno obavezujuće, a veto nije dozvoljen.
