Američki predsednik Džo Bajden i kineski predsednik Ši Đinping održali su svoj peti razgovor do sada na položaju lidera. Razgovarali su telefonom više od dva sata, u trenutku dok je Peking zabrinut zbog potencijalne posete predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu, ostrvu koje Kina smatra delom svoje teritorije.
Bajden je kineskom predsedniku rekao da se američka politika prema Tajvanu nije promenila i da se Vašington snažno protivi unilateralnim pokušajima da se promeni status kvo, ili podriju mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu, saopšteno je iz Bele kuće.
S druge strane, kako prenose kineski državni mediji, Ši Đinping je upozorio SAD da se "ne igraju vatrom" u pogledu Tajvana, i da bi poštuju princip jedne Kine. Ši je takođe naglasio da se Kina odlučno protivi nezavisnosti Tajvana i mešanju spoljnih sila.
Bela kuća je saopštila da su Bajden i Ši takođe razgovarali o klimatskim promenama i zdravstvenim pitanjima. Američki zvaničnici su ranije najavili da je planirano da se razmotri više tema, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu, koju Kina još nije javno osudila.
Sa američke strane, razgovor je viđen kao još jedna prilika da se definiše dalji put u tržišnoj konkurenciji dve najveće svetske ekonomije, čije odnose sve više narušavaju tenzije zbog Tajvana, ostrva sa demokratskom upravom, za koje je Ši obećao da će ga Kina prisajediniti, ako bude neophodno i silom.
Nensi Pelosi, koja je snažna pristalica Tajvana, drugi je najviši zvaničnik u zemlji posle američkog predsednika, i bila bi najviše rangirani američki zvaničnik koji je posetio ostrvo od 1997. Planirala je da poseti Tajvan u aprilu ali je odložila posetu nakon što se zarazila kovidom 19. Ona nije želela komentariše izveštaje da planira da poseti Tajvan narednih nedelja.
Peking je uputio oštra upozorenja o posledicama ukoliko Pelosi poseti Tajvan. Njena poseta, iako ne bez presedana, bila bi dramatičan pokazatelj američke podrške ostrvu, koje kaže da se suočava sa sve većim vojnim i ekonomskim pretnjama Kine.
Vašington nema zvanične odnose sa Tajvanom i sledi politiku "jedne Kine", koja diplomatski priznaje Peking a ne Taipei. Međutim, američkim zakonom administracija je obavezana da ostrvu pruža sredstava da se brani, a u Kongresu raste pritisak da pruži još eksplicitniju podršku.
"Radi se o tome da održavamo otvorenim linije komunikacije sa predsednikom Kine, što je jedan od najznačajnijih bilaterlanih odnosa koje imamo, ne samo u regionu već i celom svetu, jer utiče na tako mnogo toga", rekao je novinarima u sredu Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost.
Jedna osoba upoznata sa planiranjem razgovora izjavila je za Rojters da Bajdenova administracija smatra da je direktni kontakt dvojice lidera najbolji način da se smanje tenzije oko Tajvana.
Neki analitičari veruju da i sam Ši ima interes da izbegne eskalaciju, u momentu dok planira da se po treći put kandiduje za predsednika na kongresu kineske vladajuće Komunističke partije, koji treba da se održi na jesen.
Bajden je takođe želeo da razgovara o klimi i pitanjima ekonomske konkurencije, kaže izvor Rojtersa iz američke administracije, kao i ideji da se uvede limit za cenu ruske nafte kako bi se Moskva kaznila zbog rata u Ukrajini. To je pitanje koj je američka sekretarka za finansije Dženet Jelen ranije ovog meseca pokrenula u razgovoru sa kineskim kolegam.a
Bajdenova administracija je takođe razmatrala ukidanje nekih tarifa na kinesku robu da bi ublažila inflaciju, ali američki zvaničnici kažu da se odluka nije očekivala pre razgovora.
Kada je Bajden prethodni put razgovarao sa Šijem u martu, upozorio je Peking na "posledice" ukoliko pruži materijalnu podršku ratu Rusije, a američka vlada veruje da ta crvena linija nije pređena u mesecima posle tog razgovora.
