BEOGRAD - U Ohridu je održan četvrti samit lidera incijative Otvoreni Balkan - premijera Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame. Gosti su bili su i premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsednik Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, koji su pozitivno ocenili inicijativu, ali nisu konkretno rekli da li bi i kada mogli da joj se pridruže. Premijer Kosova nije prisustvovao samitu u Ohridu, ali su lideri poručili da poziv ostaje otvoren. Obratili su se i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Na ovom samitu potpisan je sporazum o međusobnom priznavanju diploma između tri zemlje. Rečeno je da se planira unapređenje kulturne saradnje i saradnje u oblasti turizma. Lideri tri zemlje članice su nagovestili da bi u narednim mesecima mogla biti formirana radna grupa koja bi se bavila potencijalnom krizom energenata i nestašicama hrane na zimu, zbog rata u Ukrajini - što su podržali i predstavnici BiH i CG.
Šta je sve potpisano u Ohridu?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, potpisali su sporazum o međusobnom priznavanju diploma i sertifikata koji se odnose na obrazovanje, prenosi Fonet. Memorandum o međusobnom razumevanju u oblasti kulture potpisale su ministarke kulture tri zemlje Maja Gojković, Bisera Kostadinova Stojčevska i Elva Margariti. Memorandum o saradnji u oblasti turizma potpisali su ministar ekonomije Severne Makedonije Krešnik Bekteši, ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić i ministarka turizma i životne sredine Albanije Mirela Kumbaro. Memorandum u oblasti poreske politike potpisali su čelnici poreskih uprava tri zemlje Sanja Lukarevska, Dragana Marković i Ceno Klosi.
Domaćin samita Dimitro Kovačevski rekao je da je cilj inicijative da region zajedno napreduje, privuče nove investirtore, poboljša standard građana, da približi region EU i bolje poveže države u svetlu rata u Ukrajini.
"Idemo napred krupnim koracima, potpisaćemo nove dogovore o uzajamnom priznavanju diploma i uspostavljanje jedinstvenog tržišta radne snage, da bi tako mladi ostali ovde. Novo poglavlje u oblasti turizma - zajedno ćemo promovisati Balkan kao zajedničku turističku destinaciju. Napravićemo zajednički kalendar kulturnih događaja, biće više festivala u regionu", kazao je na otvaranju samita u Ohridu premijer Severne Makedonije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Otvoreni Balkan "inicijativa ljudi sa Balkana da se povezuju i sami rešavaju probleme".
"Postoji nešto što se vidi u odnosima Severne Makedonije, Srbije i Albanije - mi gotovo da nemamo bilateralnih problema, uspeli smo da rešimo probleme koji su stajali između nas decenijama".
Vučić je predložio da se, pre samita Otvoreni Balkan krajem leta u Beogradu, održi još jedan sastanak o formiranju radnih grupa koje bi se bavile snabdevanjem hranom i energetikom, odnsno eventualnim nestašicama pred zimu.
"Dobrodošli su su u te dogovore i predstavnici CG, BiH, Prištine, ko god želi", kazao je Vučić. Tu ideju su podržali i ostali lideri na samitu u Ohridu.
Predsednik Srbije je "zahvalio Amerikancima što podržavaju inicijativu", a komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju "na hrabrosti što je došao u Ohrid, jer ne podržavaju svi Otvoreni Balkan".
Rama: Ne profitira samo Srbija
Albanski premijer Edi Rama je konstatovao da je ovo prvi samit otkako je počeo rat u Ukrajini, a da cela situacija govori da države regiona treba samo još jače da se povezuju.
Rama je ocenio da se pokušalo sa uvozom ukrajinskog konflikta na Balkan preko "odvratne" retorike.
"Mi znamo dobro i nije nam trebao rat u Ukrajini da bismo shvatili kakve odnose Srbija ima sa Rusijom. Nije nam bio potreban rat da bismo saznali da između Srbije i Kosova postoji sukob. Ali, treba ostati posvećen budućnosti, mi smo izabrali tu opciju, danas smo tu jer želimo da nastavimo ka budućnosti, ne zatvarajući oči pred nerešenim problemima. Ali smo ubeđeni da se problemi mogu rešiti samo ako sarađujemo jedni sa drugima".
Albanski premijer je rekao da su poljoprivrednici iz te zemlje povećali izvoz u Srbiju, kao i da je porasla zarada od turizma, pa je konstatovao da je to argument za sve one koji kažu "da će samo Srbija profitirati, što nije tačno".
"Otvoreni Balkan nije ni moj, ni Vučića, ni Zaeva ili Kovačevskog ili bilo koga drugog, Otvoreni Balkan pripada ljudima".
Premijer Albanije je dodao i da veruje da će regionalno povezivanje možda pomoći da se reši sukob Kosova i Srbije, o kojem se, kako kaže, ne slaže sa Aleksandrom Vučićem.
Abazović: Svaka inicijativa koja može voditi ka progresu i pomirenju imaće podršku Vlade Crne Gore
Premijer Crne Gore Dritan Abazović kazao je da “Vlada Crne Gore podržava sve inicijative koje podrazumijevaju ukupni napredak zemalja Zapadnog Balkana”.
Abazović je rekao da “ideju Otvorenog Balkana ne treba doživljavati kao ideju političara, već ideju za građane i biznis”.
“Ideja je da optimističke teme prevladaju. Otvoreni Balkan ne treba doživljavati kao ideju političara. Ovo je ideja za građane i biznis, kako građani mogu da koriste neke servise. Ukoliko ona ostane kao takva i bude se razvijala kao takva, vjerujem da će biti manje onih koji će pružati otpor. Moramo da isporučujemo rezultate, a to možemo samo mijenjanjem slike o Zapadnom Balkanu”, poručio je Abazović.
Cnogorski premijer navodi da „inicijativu Otvoreni Balkan doživlja kao ispomoć u tome da zajedno stvorimo bolju budućnost, budućnost zasnovanu na ekonomskom progresu, biznisu, većoj mobilnosti, većoj mogućnosti za saradnju na svim poljima i većem prijateljstvu”.
“To je, po meni, ideja Otvorenog Balkana. Nezaisno od toga kako se inicijativa zove, svaka inicijativa i svaki mehanizam koji može voditi ka bilo kakvom progresu, ka bilo kakvom pomirenju imaće podršku Vlade Crne Gore“, naveo je Abazović u Ohridu i naglasio da je dijalog prva stepenica u izgradnji odnosa.
„Dijalog vodi povećanju našeg međusobnog povjerenja, povećanje povjerenja vodi ka tome da se ne plašimo jedni drugih. Retrogradne politike, politike prošlosti, politike zasnovane na slabim institucijama, nepoštovanju, su sve zemlje Zapadnog Balkana zadržale ovdje gdje su sad“, kazao je Abazović i dodao:
“Kad imate lidere Balkana koji idu u Brisel i pričaju jedni protiv drugih, stvaramo sliku da smo sve dalje od EU. SIguran sam da će poruka Uniji, bez obzira što nismo svi članovi Open Balkana, sjedimo svi zajedno nas petorica, a nadam se sljedeći put i šestorica ,biti umnogome dugačija i da će i oni koji su skeptični i shvatiti da griješe”, rekao je Abazović.
Premijer Crne Gore pozvao je lidere šest država Balkana da dođu u Crnu Goru kako bi se razgovaralo o zajedničkim inicijativama.
Predsednik Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija je rekao da u BiH ne postoji konsenzus oko Otvorenog Balkana i da nisu jasni razlozi zbog čega.
"Po meni, to su razlozi iz prošlosti, ko je predlagač, ko će da profitira, da li je ovo zamena za EU. Ima i gruapcija koje samtraju da bi bio neuspeh da se ova inicijativa prihvati. Ima i pojedinaca, pojedinih ambasada, koje smatraju da BiH ne treba tamo da bude", rekao je Tegeltija.
Dodao je da "zna da poslovna zajednica u BiH podržava Otvoreni Balkan, da najveći broj građana podržava ovaj projekat i da je siguran da će BiH biti brzo član Otvorenog Balkana".
Eskobar: Računajte na nas
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan i zamenik pomoćnika državnog sekretara, Gabrijel Eskobar, obratio se na samitu putem video linka i ponovio da Amerika podržava inicijativu Otvoreni Balkan, te da na region ne gleda kroz prizmu devedesetih, već budućih mogućnosti.
"Zapadni Balkan mogao bi biti centar za tečni prirodni gas, da pomogne Evropi da se oslobodi ruskog gasa, mogao bi biti centar za turizam. Zapadni Balkan je deo Evrope koji ima najbrži rast", rekao je američki diplomata.
Eskobar je izneo i neke preporuke liderima - da Otvoreni Balkan što je više moguće usaglase sa drugim regionalnim ekonomskim inicijativama, kako se neke stvari ne bi duplirale. On smatra da projekat treba da ostane isključivo ekonomski, i da treba dati što više ovlašćenja privrednim komorama.
"Računajte na nas - možemo pomoći u borbi protiv pranja novca, razmene informacija, standardizacije carina i firostaniatnih standarada, sigurnosti granice", rekao je predstavnik SAD.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da "poziv na samit u Ohridu smatra kao poziv da EU bude deo procesa". On je pohvalio inicijativu Otvoreni Balkan i kazao da ekonomska integracija regiona može biti način da se ubrzaju evropske integracije celog regiona.
Varhelji je izjavio da, prema njegovim procenama, ukupan BDP regiona može da poraste za trećinu ako uspe ekonomska integracija, a da EU može da pomogne kroz evropski investicioni plan i svoju inicijativu o regionalnoj integraciji tržišta, koja obuhvata šest zemalja.
"Posebno zbog rata u Ukrajini, potrebno je da se pomažemo međusobno u ovoj krizi. Dokle god je Otvoreni Balkan baziran na ubrzanju primene evropskih pravila i normi, dokle god je baziran na četiri slobode, mi ćemo biti uz vas", rekao je evropski komesar za proširenje na samitu u Ohridu.
