Tokom sto dana ruskog rata u Ukrajini, svetska javnost je gotovo svakodnevno gledala tragične prizore: Leševe civila na ulicama Buče, razoreno pozorište u Marijupolju, haos na železničkoj stanici u Kramatorsku posle ruskog raketnog napada.
Ti prizori samo su deo ukupne slike najgoreg oružanog konflikta na evropskom tlu poslednjih više decenije. Ovo su samo neke od brojki - koje je prikupila agencija Asošijeted pres - koje dodatno pokazuju obim razaranja, smrti i ekonomskog haosa zbog rata kojem se još ne nazire kraj.
Broj žrtava
Niko ne zna koliko je boraca i civila zaista stradalo, a tvrdnje vladinih zvaničnika - koji možda nekad preteruju ili umanjuju cifre zbog javnosti - nemoguće je proveriti.
Vladini zvaničnici, agencije Ujedinjenih nacija i drugi koji imaju težak zadatak da broje žrtve nemaju uvek pristup mestima gde su ljudi ginuli.
Moskva takođe nije objavila mnogo informacija o žrtvama u svojim i redovima svojih saveznika, a nije objavila ni podatke o civilnim žrtvama u područjima pod njenom kontrolom.
U nekim oblastima - kao što je Marijupolj koji je dugo bio pod opsadom i potencijalno bi mogao da bude najkrvavije ratno poprište - ruske snage su optužene da pokušavaju da zataškaju žrtve i da tela sahranjuju u masovne grobnice, da bi sakrili stvarne cifre.
Imajući sve to u vidu, "do sada su poginule desetine hiljada ukrajinskih civila", rekao je u četvrtak ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u obraćanju parlamentu Luksembruga.
Samo u Marijupolju, zvaničnici su saopštili da je stradalo više od 21.000 civila. U Severodonjecku, gradu u istočnom regionu Lugansk koji je u fokusu ruske ofanzive, ima oko 1.500 žrtava, rekao je gradonačelnik.
Te procene obuhvataju i one koje su ubile ruske trupe ili su poginuli u ruskim udarima, kao i građane koji su preminuli od posledica rata kao što su glad i bolest, zbog kolapsa zdravstvenih službi i odsečenog pristupa hrani.
Zelenski je rekao ove nedelje da dnevno u borbama gine 60 do 100 ukrajinskih vojnika, sa oko 500 ranjenih. Prema poslednjim zvaničnim ciframa, koje je Rusija objavila 25. marta, u Ukrajini je poginuo 1.351 ruski vojnik, a 3.825 je ranjeno.
Ukrajinski i zapadni posmatrači ističu da je stvaran broj mnogo veći - Zelenski je u četvrtak rekao da je poginulo više od 30.000 ruskih vojnika - "više nego što je Sovjetski Savez izgubio tokom desetogodišnjeg rata u Avganistanu". Krajem aprila, britanska vlada procenila je da je poginulo 15.000 pripadnika ruskih snaga.
Neimenovani zapadni zvaničnik rekao je za AP da Rusija "i dalje trpi gubitke...ali manje". Zvaničnik procenjuje da je povređeno oko 40.000 ruskih vojnika.
U enklavama u istočnoj Ukrajini, koje kontrolišu proruski separatisti, vlasti su prijavile da je poginulo više od 1.300 boraca, a gotovo 7.500 ranjeno u Donjecku, uz 477 stradalih civila i gotovo 2.400 povređenih. U Lugansku je poginulo 29 civila, a 60 ranjeno.
Razaranje
Neumoljivo granatiranje, bombardovanje i vazdušni udari sravnili su sa zemljom velike delove mnogih gradova.
Ukrajinska parlamentarna komisija za ljudska prava saopštila je da je ruska vojska uništila gotovo 38.000 stambenih zgrada i da je zbog toga oko 22.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.
Gotovo 1.900 obrazovnih institucija - od vrtića preko škola do univerziteta - je oštećeno, uključujući i 180 potpuno uništenih objekata. Među drugim infrastrukturnim gubicima su 300 automobila i 50 železničkih mostova, 500 fabrika i oko 500 oštećenih bolnica, navode ukrajinski zvaničnici.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je bilo 296 napada na bolnice, kola hitne pomoći i zdravstvene radnike u Ukrajini ove godine.
Izbeglička kriza
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR, procenjuje da je oko 6,8 miliona ljudi u jednom trenutku pobeglo iz Ukrajine zbog konflikta. Međutim, od kako se smirila situacija u području blizu Kijeva i na drugim mestima, a ruske snage preraspoređene na istoku i jugu, oko 2,2 miliona se vratilo u zemlju, navodi UNHCR.
Međunarodna organizacija za migracije svetske organizacije procenjuje da je do 23. maja bilo više od 7,1 milion interno raseljenih ljudi - oni koji su napustili svoje domove ali su ostali u zemlji. To je pad u odnosu na prethodnih 8 miliona.
Zauzeta teritorija
Ukrajinski zvaničnici navode da je pre invazije u februaru, Rusija kontrolisala oko 7 odsto ukrajinske teritorije uključujući i Krim, koji je Moskva anektirala 2014. godine, i područja koja kontrolišu separatisti u Donjecku i Lugansku. U četvrtak, Zelenski je rekao da ruske snage sada kontrolišu 20 odsto njegove zemlje.
Sa frontom, čije se granice stalno menjaju, to je dodatnih 58.000 kvadratnih kilometara pod ruskom kontrolom, što je ukupno nešto više od Hrvatske ili malo manje od američke države Zapadna Virdžinija.
Ekonomske posljedice u Rusiji i Ukrajini
Zapad je uveo niz oštrih sankcija Moskvi, uključujući i u ključnim sektorima nafte i gasa, a Evropa je počela da preduzima mere da smanji zavisnost od ruskih energenata.
Evgenij Gontmaker, akademski direktor Evropskog dijalo, napisao je ove nedelje da je Rusija trenutno suočena sa 5.000 kaznenih mera, više nego bilo koja druga zemlja. Zamrznuto je oko 300 milijardi dolara u zlatu i ruskim stranim rezervama na Zapadu, naveo je Gonktamer, a vazdušni saobraćaj u Rusiji je od januara do marta zabeležio pad - sa 8,1 na 5,2 miliona putnika.
Kijevska Škola ekonomije saopštila je da je više od 1000 kompanija ograničilo operacije u Rusiji. Ruski berzanski indeks MOEX pao je za četvrtinu u odnosu na nivo pre invazije i gotovo 40 odsto od početka godine. I ruska Centralna banka saopštila je da je u aprilu inflacija bila 17,8 odsto.
U međuvremenu, Ukrajina je pretpela ogroman ekonomski udarac: Rat je izbrisao 35 odsto BDP-a.
"Naši direktni gubici danas premašuju 600 milijardi dolara", rekao je nedavno šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak.
Ukrajina, jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača, saopštila je da ne može da izveze oko 22 miliona tona žitarica. Za zastoj u isporukama optužuje rusku blokadu ili zauzimanje ključnih luka. Zelenski je optužio ove nedelje Rusiju da je ukrala namanje pola miliona tona žitarica tokom invazije.
Posledice po svet
Posledice rata potresle su zemlje širom sveta. Cene osnovnih prehrambenih proizvoda su dodatne porasle, uz inflaciju koja je već rasla u mnogim mestima pre invazije. U naročito teškoj situaciji su zemlje u razvoju zbog većih cena hrane, goriva i kredita.
Cena sirove nafte u Londonu i Njujorku porasla je za 20 do 25 procenata, što je dovelo do rasta cena benzina na pumpama.
Zalihe pšenice poremećene su u afričkim zemljama, koje su iz Ukrajine i Rusije uvozile 44 odsto u godinama pre invazije. Afrička banka za razvoj saopštila je da su cene žitarica porasle za 45 odsto, što je pogodilo sve - od kuskusa u Mauritaniji do prženih krofni u Kongu.
Amin Avad, koordinator za krizne situacije Ujedinjenih nacija u Ukrajini, rekao je da bi milijardu 400 miliona ljudi moglo da bude pogođeno nestašicama žitarica i đubriva u toj zemlji.
"Posljedice rata po civile su neprihvatljive. U ovom ratu nema pobednika. Danas obeležavamo tragičan prag. I znamo šta je najpotrebnije: da se rat okonča", rekao je Avad novinarima u Ženevi, putem video linka iz Kijeva.
