Svetska zdravstvena organizacija (SZO) trebalo bi u petak da održi vanredni sastanak na kojem će raspravljati o širenju majmunskih boginja, virusne infekcije koja je više uobičajena za područje zapadne i centralne Afrike, nakon što je više od 100 slučajeva registrovano u Evropi.
Portparol SZO je za agenciju Rojters potvrdio da je sazvan sastanak o majmunskim boginjama, te da je reč o jednom od nekoliko sastanaka koji se dnevno održavaju. Sastaće se Starteška i tehnička savetodava grupa o zaraznim opasnostima sa potencijalom pandemije i epidemije, prenosi Rojters.
Nemačka je ocenila da je reč o najvećem žarištu u Evropi do sada, a slučajevi su sada potvrđeni u najmanje pet evropskih zemalja - Velikoj Britaniji, Španiji, Portugalu, Nemačkoj i Italiji - kao i u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Australiji.
Bolest, prvi put identifikovana kod majmuna, obično se širi kroz bliski kontakt i i do sada su bili retki slučajevi van Afrike, zbog čega je porast infekcija u drugim zemljama zabrinjavajući.
Međutim, naučnici ne očekuju da će epidemija prerasti u pandemiju kao što je kovid 19, s obzirom na to da se ne širi istom brzinom kao koronavirus.
Majmunske boginje su obično blaga virusna bolest, sa simtomima kao što su povišena temperatura i izraženi osip.
"Sa nekoliko potvrđenih slučajeva u Velikoj Britaniji, Španiji i Portugalu, ovo je najveće i narasprostranjenije žarište majmunskih boginja ikada viđeno u Evropi", saopštile su zdravstvene službe nemačkih oružanih snaga, koje su registrovale prvi slučaj u zemlji u petak.
Fabijan Linderc, iz instituta "Robert Koh", ocenio je da je reč o epidemiji.
"Međutim, malo je verovatno da će ova epidemija dugo trajati. Slučajevi mogu da se izoluju preko praćenja kontakata, a postoje i lekovi i efikasnke vakcine koji mogu da se koriste ako je to potrebno", rekao je Linderc.
Za majmunske boginje nema posebne vakcine, ali podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da su vakcine protiv velikh boginja do 85 odsto efikasne protiv te bolesti. Britanske vlasti saopštile su u četvrtak da su već ponudile vakcinu protiv velikih boginja nekim zdravstvenim radnicima i drugima koji bi mogli da budu izloženi majmunskim boginjama.
Slučajevi majmunskih boginja su od 1970. godine registrovani u 11 afričkih zemalja. U Nigeriji je od 2017. godine bilo veliko žarište - ove godine za sada je bilo 46 navodnih slučajeva, od kojih je 15 potvrđeno, pokazuju podaci SZO.
Prvi evropski slučaj potvrđen je 7. maja kod pojedinca koji se vratio u Englesku iz Nigeriji. Od tada, izvan Afrike je potvrđeno više od 100 slulčajeva, prema podacima Univerziteta Oksford.
Mnogi slučajevi nisu povezani sa putovanjem u Afriku. Zbog toga nije jasan uzrok širenja bolesti, mada zdravstvene vlasti ističu da možda postoji određeni stepen prenošenja u zajednici.
U Britaniji, gde je do sada potvrđeno 20 slučajeva, zdravstvena agencija navela je da su nedavni slučajevi u zemlji registrovani uglavnom među muškarcima koji se identifikuju kao gej, biseksualci ili muškarci koji imaju seks sa istim polom.
U Portugalu, svih 14 slučajeva zabeleženo je u klinikama za seksualno zdravlje, takođe među muškarcima koji se identifikuju kao gej, biseksualci ili muškarci koji imaju seks sa istim polom.
Zdravstvene vlasti u Španiji saopštile su da su u petak potvrđena 23 nova slučajeva, uglavnom u regionu Madrida gde je većina zaraza povezana sa žarištem u jednoj sauni.
Zdravstveni komesar regiona Lacio u Italiji Alesio D'Amato rekao je da je još rano utvrditi da li je infekcija prerasla u seksualno prenosivu bolest. U toj zemlji su do sada potvrđena tri slučaja.
Direktor za Evropu u SZO Hans Kluge rekao je u petak da je zabrinut da bi širenje majmunskih boginja moglo da se ubrza, kako se ljudi budu okupljali na zabavama i festivalima tokom letnjih meseci.
"Kako ulazimo u letnju sezonu u regionu Evrope, sa masovnim okupljanjima, festivalima i žurkama, brinem da bi prenošenje moglo da se ubrza, s obzirom na to da se slučajevi trenutno registruju među onima koji su seksualno aktivni, a simptomi nisu poznati mnogima", naveo je Kluge u saopštenju.
Profesor virusologije na londonskom Kings koledžu Stjuart Nil objašnjava da je seksualni kontakt po definiciji bliski kontakt.
"Ideja da postoji neka vrsta seksualne prenosivosti je malo preterana", naveo je Nil.
Naučnici proučavaju genetski sastav virusa iz različitih slučajeva da bi utvrdili da li su povezani, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija koja bi uskoro trebalo da objavi više informacija.
