U Srbiji se 3. aprila glasalo na parlamentarnim, predsedničkim i izborima u pojedinim lokalnim samoupravama, ali svi konačni rezultati ni više od pet nedelja kasnije nisu poznati. Republička izborna komisija (RIK) je tek u ponedeljak, 9. maja proglasila konačne rezultate predsedničkih izbora, na kojima je pobedio Aleksandar Vučić sa 58,59 odsto osvojenih glasova. Gradska izborna komisija proglasila je istog dana konačne rezultate izbora za Skupštinu Beograda, prema kojima nijedna stranka nema većinu, a SNS je osvojila najviše mandata (48 od 110). Međutim, konačni rezultati parlamentarnih izbora i dalje nisu poznati, što odlaže i formiranje nove Vlade.
Skupština ima rok da se konstituše najviše 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora, a zakonom je predviđeno da se Vlada formira najkasnije 90 dana posle konstituisanja Skupštine. U RIK-u nisu odgovorili na upit Glasa Amerike o tome kada očekuju proglašenje konačnih rezultata i kada procenjuju da će izborni proces biti okončan.
Glasanje na nekim biračkim mestima ponavljano je i više puta, a trenutno, rezultate parlamentarnih izbora koči jedno biračko mesto u Bujanovcu, jer je RIK uvažio prigovor koalicije oko SPS-a, koja je tražila da se poništi ponovljeno glasanje. Još nije poznato kada će se glasati ponovo.
Šta je razlog za odugovlačenje?
Skupština Srbije je u februaru 2022, nešto manje od dva meseca pred izbore, usvojila izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojima su rokovi za prigovore građana i učesnika izbora, koji smatraju da je prekršen izborni proces, produženi sa 24 na 72 sata.
Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA koja prati izborni proces za Glas Amerike kaže da je, osim produženih rokova za podnošenje prigovora, odugovlačenje izazvala još jedna novina.
“Uvođenje srednjeg nivoa izborne administracije. Do sada su izbore sprovodili birački odbori, koji su organizovali glasanje na biračkom mestu i RIK, koja je vodila čitav proces, utvrđivala konačne rezultate. Sada su gradske izborne komisije između biračkih odbora i RIK, još jedan korak u donošenju odluka – što je čitav proces učinilo složenijim”.
Nedeljkov ističe da je uzrok celokupne situacije brzo usvajanje izmena izbornih zakona, te da oni koji treba da sprovode izbore nisu imali dovoljno vremena da se upoznaju sa novim pravilima.
"Mi ne bismo imali toliko ponavljanja da nije bilo toliko nepravilnosti, a većina nepravilnosti su proizvod ne loše namere, već zaista nespremnosti biračkih odbora da sprovode izbore i to je jedan od ključnih problema… Mi imamo na biračkim mestima ljude koji apsolutno ne znaju šta rade. To dovodi do produbljivanja problema i na taj način se akterima koji žele da manipulišu izborima, omogućava da to rade mnogo bolje, jer nema ko da ih spreči na licu mesta, a sve kasnije je teško dokazati”.
CRTA je utvrdila nepravilnosti na oko 5 odsto – oko 400 biračkih mesta, a glasanje je ponovljeno samo na nekoliko desetina. Prema podacima CRTA-e, glasanje na predsedničkim izborima ponovljeno je na 36 mesta, na parlamentarnim na 54, a na izborima za Skupštinu Beograda ponovo se glasalo na 6 mesta.
Kome odugovlačenje ide u prilog?
Dejan Bursać iz Instituta za političke studije za Glas Amerike kaže da bi, zbog dugačkih zakonskih rokova, moglo da se desi da nova Vlada bude formirana tek u septembru. Ocenjuje da ovakva situacija ide na ruku predsedniku Aleksandru Vučiću, iz nekoliko razloga.
"Vučiću to odgovara, to je radio i u prethodnim izbornim ciklusima, taj v.d. status, gde su svi u tehničkom mandatu osim njega koji je predsednik, što pojačava njegovu ulogu kao jedinog stabilnog nosioca političke moći u Srbiji, i to je za internu upotrebu. Druga stvar, odgovara mu jer je on jedini politički akter u Srbiji koji može da čeka, a svi ostali pod pritiskom pucaju: male stranke kojima nedostaje finansiranje, imaju međusobno suprotstavljene interese, gložu se, vidimo šta se dešava u opoziciji. On ima otvoren prostor da čeka, blefira i čeka šta će ostali da urade, i to je važno u toj koalicionoj kombinatorici”.
Kao najvažniji razlog za odlaganje formiranja nove vlade, Bursać vidi rat u Ukrajini i neopredeljenu poziciju Srbije u odnosu na sankcije Rusiji.
"Vučiću svaka slamka koja može da se opravda i opravda nekakvo odlaganje znači. Mi smo to videli i prethodnih godina oko Kosova. Vučić je praktično od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. kupio sebi vreme tim sporazumom kojim su predate policija, pravosuđe na Kosovu, i onda je 8-9 godina odugovlačio i tražio pukotine u zapadnom stavu. Malo je pregovarao sa Trampom, malo sa Makronom, Britancima, Merkelovom, gledao gde može da nađe manevarski prostor da bi se bilo kakva odluka odugovlačila. Mislim da sada imamo isti slučaj u vezi sa Ukrajinom".
Kako bi mogla da izgleda nova vlada? I to je pitanje koje se dovodi u vezu sa ratom u Ukrajini, pre svega zbog potencijalnog učešća SPS-a, koji važi za stranku blisku Rusiji.
Nekoliko članova SNS, na čelu sa ministarkom energetike u tehničkom mandatu Zoranom Mihajlović, izjasnilo se protiv koalicije SPS i SNS, ali se lider naprednjaka Aleksandar Vučić o tome nije zvanično izjasnio.
Naprednjaci bi i bez SPS u republičkoj skupštini mogli da naprave većinu, što nije slučaj sa Skupštinom Beograda gde im je SPS potreban – ukoliko niko od opozicije ne bude promenio stav i ušao u savez sa naprednjacima. Opcija za Beograd su i novi izbori.
