Američki predsednik Džo Bajden u utorak je rekao da ruski rat u Ukrajini predstavlja "genocid", ali je dodao da će konačnu presudu o tome doneti pravnici.
U obraćanju u Ajovi, na skupu o koracima koje njegova administracija preduzima da suzbije rast cena goriva zbog rata, Bajden je nazvao konflikt, tokom kojeg je Rusija počinila zverske zločine nad ukrajinskim civilima, "genocidom", prenosi agencija Asošijeted pres.
"Vaš porodični budžet, sposobnost da napunite rezervovar, ništa od toga ne ni trebalo da zavisi od toga da li jedan diktator proglašava rat i vrši genocid na drugoj strani sveta", poručio je Bajden.
Kasnije je, u obraćanju novinarima na putu za Vašington, ostao pri stavu da su ruski potezi u Ukrajini genocid.
"Da, nazvao sam to genocidom. Postaje sve jasnije da Putin jednostavno pokušava da izbriše ideju da je moguće biti Ukrajinac. Dokaza za to je sve više. Drugačije je nego prošle nedelje. Otkriva se sve više dokaza o užasnim stvarima koje su Rusi počinili u Ukrajini. I sve više ćemo saznavati o razaranju. Prepustićemo pravnicima da na međunarodnom planu odluče da li su za to ispunjeni uslovi, ali se meni čini da je to slučaj", naglasio je američki predsednik.
Prethodno je naveo da ne veruje da ruski potezi predstavljaju genocid, kao što to tvrde ukrajinski zvaničnici, već "ratne zločine".
Prema međunarodnom pravu, genocid predstavlja nameru da se uništi - deo ili celokupna - nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa, podseća agencija Rojters. Prema konvenciji Ujedinjenih nacija, to između ostalog obuhvata ubistva, teške telesne ili mentalne povrede, smrtonosne uslove ili mere da se spreči rađanje.
Bajden je dao više izjava o ratu u Ukrajiini koje su američki zvaničnici kasnije morali da pravdaju. Izazvao je kontroverzu tokom posete Poljskoj kada je rekao da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ne bi trebalo dozvoliti da ostane na vlasti. Bela kuća pojasnila je da promena režima nije američka politika
Genocid, koji se smatra najtežim međunarodnim zločinom, prvo je upotrebljen da se opiše Holokaust za vreme Drugog svetskog rata. Uspostavljen je kao zločin 1948. godine pod međunarodnim pravom, u okviru konvencije UN.
Od kraja Hladnog rata, američki Stejt department je formalno upotrebio taj termin sedam puta - da opiše masakre u Bosni, Ruandi, Iraku, Darfuru, zatim napade Islamske države na Jazide i druge manjine, kineske postupke prema Ujgurima i drugim muslimanima i ove godine vojni progon pripadnika manjine Rohindža u Mjanmaru. Kina odbacuje tvrdnje o genocidu.
U Stejt departmentu, taj termin obično se koristi posle detaljnog internog procesa, a konačnu odluk donosi državni sekretar.
Ako se utvrdi da je počinjen genocid, to ne znači automatski i da će uslediti američke kaznene mere. Međutim, aktivisti za ljudska prava kažu da može da pomogne da se mobiliše međunarodna zajednica da spreči dalja zverstva.
