Ministri spoljnih poslova Evropske unije nisu se u ponedeljak saglasili u pogledu načina da se ruski unosni energetski sektor sankcioniše zbog invazije na Ukrajinu, dok je Nemačka saopštila da EU previše zavisi od ruske nafte da bi donela odluku o embargu.
EU i njeni saveznici već su uveli oštre sankcije Rusiji, uključujući i zamrzavanje imovine ruske centralne banke.
Zbog ruske opsade i bombardovanja Marijupolja, koje je visoki predstavnik za spoljnu politiku Žozep Borelj nazvao "masovnim ratnim zločinom", sve veći je pritisak na Brisel da preduzme akciju, prenosi agencija Rojters.
Međutim, sankcionisanje izvoza ruskih energenata, što su SAD i Britanija već uradili, je pitanje koje deli 27-članu Evropsku uniju, koja iz Rusije uvozi 40 odsto svojih zaliha gasa.
"Zašto bi Evropa dala Putinu više vremena da zaradi više novca od nafte i gasa? Više vremena da koristi evropske luke? Više vremena da koristi ruske banke u Evropi kojima nisu uvedene sankcije? Vrijeme je da se to prekine", tvitovao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis.
Međutim, Borelj je rekao na konferenciji za novinare da će EU "nastaviti da izoluje Rusiju", ali da će konkretne odluke biti donete kasnije.
Jedan neimenovani evropski diplomata rekao je da se nada da će EU do juna naći dovoljno alternativnih izvora energije da ozbiljno razmotri embargo na naftu. Još nije usaglašen datum, i druge članica EU bi mogle na umu da imaju druge ciljeve, prenosi Rojters.
Nemačka i Holandija saopštile su da Evropska unija zavisi od ruske nafte i gasa i da ne može sada da se odseče od tog izvora.
"Pitanje naftnog embarga nije da li to želimo ili ne, već koliko zavisimo od nafte. Nemačka uvozi mnogo ruske nafte, ali i druge članice takođe ne mogu da obustave uvoz", rekla je nemačka šefica diplomatije Analena Berbok i dodala da bi EU umesto toga trebalo da radi na smanjenju zavisnosti od ruskih energenata.
Diplomate navode da su razmatraju druge potencijalne sankcije, kao što su zatvaranje zakonskih rupa u fondovima koje koriste oligarsi, dodavanje novih imena na spisak sankcionisanih, sprečavanje uplovljavanja ruskih brodova u evropske luke, te onemogućavanje većem broju banaka da pristupe SWIFT-u.
O svemu tome će se raspravljati ponovo u četvrtak, kada se američki predsednik Džo Bajden u Briselu sastane sa liderima NATO, EU i G7, uključujući i Japan.
Diplomate kažu da bi ruski hemijski napada na Ukrajinu, ili teško bombardovanje Kijeva, mogli da navedu EU da uvede embargo na rusku naftu. Međutim, upozoravaju da je energija jedan od najsloženijih sektora za sankcionisanje zato što svaka članica EU ima svoje crvene linije.
Baltičke zemlje podržavaju embargo, ali se Nemačka i Italija, koje zavise od ruskog gasa, tome protive zbog već velikih cena energenata. Embargo na ugalj je crvena linija za neke, kao što su Nemačka, Poljska i Danska, dok je za druge, kao što je Holandija, to nafta.
U međuvremenu, ministri odbrane i spoljnih poslova EU usvojili su bezbednosnu strategiju čiji cilj je da se poboljšaju vojni kapaciteti unije, dok se uspostavljaju snage za brzo reagovanje u krizama sa 5.000 pripadnika.