Više od 700 civila - među kojima 52 dece - poginulo je u Ukrajini od kako je Rusija izvršila invaziju na tu zemlju pre tri nedelje, mada je "stvaran broj verovatno mnogo veći", saopštila je u četvrtak podsekretarka Ujedinjenih nacija za politička pitanja Rozmeri Dikarlo na sednici Saveta bezbednosti UN.
"Većina žrtava stradala je zbog upotrebe eksplozivnog oružja sa širokim dosegom u naseljenim područjima. Stotine stambenih zgrada su oštećene ili uništene, kao i bolnice i škole", rekla je Dikarlo.
Dikarlo je članicama Saveta bezbednosti rekla da je agencija UN za ljudska prava registrovala 726 smrtnih slučajeva, među kojima 52 dece, te 1.174 povređenih, uključujuć 63 dece od 24. februara do 15. marta. Nije precizirala ko je kriv za žrtve.
"Broj civilnih žrtava i razaranje civilne infrastrukture u Ukrajini ne mogu se negirati. To zahteva sveobuhvatnu istragu i odgovornost", rekla je Dikarlo.
Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je 43 napada na zdravstvene ustanove u Ukrajini, u kojima je poginulo 12 osoba a povređene još desetine ljudi, među kojima su zdravstveni radnici, izjavio je generalni sekretar SZO Tedros Adanom Gebrejesus pred Savetom bezbednosti UN.
"U svakom sukobu, napadi na zdravstvene radnike i ustanove su kršenje međunarodnog humanitarnog prava", rekao je Tedros 15-članom savetu, ali nije precizirao ko je odgovoran za napade.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici optužuju Moskvu za napade na civile, što Rusija demantuje i tvrdi da napada ukrajinsku vojnu infrastrukturu.
Savet bezbednosti u petak je trebalo da glasa o ruskoj rezoluciji u kojoj se traži pristup pomoći i zaštita civila u Ukrajini, ali je ruski ambasador u međuvremenu rekao da mera neće biti stavljena na glasanje.
Diplomate su prethodno saopštile da rezolucija neće biti usvojena zato što se u njoj ne poziva na kraj borbi i povlačenje ruskih snaga.
"Mislimo da je pogrešna. Rusija ne može prvo da puca, a onda da se pretvara da je doktor", rekao je albanski ambasador pri UN Ferit Hodža.
Francuski ambasador Nikolas de River rekao je da bi se davanjem podrške ruskoj rezoluciji, Moskvi dalo zeleno svetlo da nastavi rat.