Ukoliko Rusija nastavi sa trenutnom, ratobornom politikom u Evropi, Srbija će u jednom trenutku morati da se opredeli izmedju interesa EU, kojoj teži da se pridruži, i Moskve, jer je status „nesvrstanosti“ u današnje vreme neodrživ, smatra Danijel Server, analitičar i saradnik Škole za medjunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins.
Server ističe da će dalje ponašanje Rusije u odnosu na krizu u Ukrajini uticati na očekivanja EU od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo.
“Sve zavisi od postupaka Rusije. Ako Rusi nastave da rade stvari koje su neprijateljske prema Zapadu generalno a posebno Evropskoj uniji, mislim da će se Srbija naći u situaciji kada će morati da načini neke teške izbore. Projekti kao što je Južni tok, u koji je Srbija uložila mnogo očekivanja, mogli bi potpuno da ispare i to je deo igre – ako želite da budete u Evropi morate da budete na evropskoj strani.”
Srbija nije jedina zemlja u procepu izmedju interesa da ne ugrožava odnose sa Rusijom i želje da sledi jedinstvenu politiku Unije, kaže Server.
"Mnoge zemalje u Evropi nisu spremne za teške odluke kada je reč o odnosima sa Rusijom. To je takodje deo igre – da je Srbija u grupi zemalja koje imaju probleme sa striktnim sankcijama protiv Rusije, ali Srbija mora da načini neke stvarne izbore. Ideja da može da nastavi da bude medju “nesvrstanima” u vreme kada je blokovska podela nestala – je nerazumna. Ako želi da bude deo Evropske unije, moraće da bude deo Evrope, odnosno Zapada."
Server kaže da nije jasno šta je krajnji cilj Rusije u Ukrajini.
“Ako je to, kako Moskva nekada kaže, samo šira decentralizacija u Ukrajini, to nije nerazuman predlog, decentralizacija je bila važna širom Balkana i bivšeg Sovjetskog Saveza, to nikome ne smeta, ali suština je u detaljima. Ako pokušaju da formiraju neku “Republiku Rusku”, “Novorusiju”, nešto što bi se moglo uporediti sa Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini, tome bi se ljudi snažno oduprli.”
Američki analitičar uočava sličnosti u tehnikama ruskog predsednika Putina i onih koje je primenjivao bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, Slobodan Milošević .
"Nema sumnje da Putin finansira i podstiče paravojske da stvaraju probleme, a onda koristi te probleme kao izgovor za intervenciju. Postoji definitivno paralela, i to veoma ružna paralela. Sve se završilo optužbama za ratne zločine protiv Miloševića. Za sada ne vidim razloge zašto bi se sve završilo takvim optužbama protiv Putina, ali ružno je videti ruskog lidera, koji je dospeo na vlast tako što je izabran na izborima, kako primenjuje tehnike koje je primenjivao Milošević - da destabilizuje i podeli susedne države."
Na pitanje koliko je realističan cilj srpske vlade da Srbija postane članica EU 2020. godine, Server kaže da je važno imati cilj pred sobom, i da je Beograd značajno napredovao u prilagodjavanju svoje politike i prakse evropskim standardima, iako nije siguran da će tehnički biti spreman za prijem 2020.
"Veliko pitanje je da li će EU biti spremna, da li će politički prozor EU biti otvoren, i to je teško predvidjati. Treba se pripremiti tehnički, što brže možete, i onda čekati da se otvori politički prozor, pomoći da se to dogodi. Otvorio se za Hrvatsku, ne vidim nikakav razlog da se ne otvori za Srbiju. To je dobar cilj i želim Srbiji sreću u ostvarenju tog cilja."
Server ističe da će dalje ponašanje Rusije u odnosu na krizu u Ukrajini uticati na očekivanja EU od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo.
“Sve zavisi od postupaka Rusije. Ako Rusi nastave da rade stvari koje su neprijateljske prema Zapadu generalno a posebno Evropskoj uniji, mislim da će se Srbija naći u situaciji kada će morati da načini neke teške izbore. Projekti kao što je Južni tok, u koji je Srbija uložila mnogo očekivanja, mogli bi potpuno da ispare i to je deo igre – ako želite da budete u Evropi morate da budete na evropskoj strani.”
Srbija nije jedina zemlja u procepu izmedju interesa da ne ugrožava odnose sa Rusijom i želje da sledi jedinstvenu politiku Unije, kaže Server.
"Mnoge zemalje u Evropi nisu spremne za teške odluke kada je reč o odnosima sa Rusijom. To je takodje deo igre – da je Srbija u grupi zemalja koje imaju probleme sa striktnim sankcijama protiv Rusije, ali Srbija mora da načini neke stvarne izbore. Ideja da može da nastavi da bude medju “nesvrstanima” u vreme kada je blokovska podela nestala – je nerazumna. Ako želi da bude deo Evropske unije, moraće da bude deo Evrope, odnosno Zapada."
Server kaže da nije jasno šta je krajnji cilj Rusije u Ukrajini.
“Ako je to, kako Moskva nekada kaže, samo šira decentralizacija u Ukrajini, to nije nerazuman predlog, decentralizacija je bila važna širom Balkana i bivšeg Sovjetskog Saveza, to nikome ne smeta, ali suština je u detaljima. Ako pokušaju da formiraju neku “Republiku Rusku”, “Novorusiju”, nešto što bi se moglo uporediti sa Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini, tome bi se ljudi snažno oduprli.”
Američki analitičar uočava sličnosti u tehnikama ruskog predsednika Putina i onih koje je primenjivao bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, Slobodan Milošević .
"Nema sumnje da Putin finansira i podstiče paravojske da stvaraju probleme, a onda koristi te probleme kao izgovor za intervenciju. Postoji definitivno paralela, i to veoma ružna paralela. Sve se završilo optužbama za ratne zločine protiv Miloševića. Za sada ne vidim razloge zašto bi se sve završilo takvim optužbama protiv Putina, ali ružno je videti ruskog lidera, koji je dospeo na vlast tako što je izabran na izborima, kako primenjuje tehnike koje je primenjivao Milošević - da destabilizuje i podeli susedne države."
Na pitanje koliko je realističan cilj srpske vlade da Srbija postane članica EU 2020. godine, Server kaže da je važno imati cilj pred sobom, i da je Beograd značajno napredovao u prilagodjavanju svoje politike i prakse evropskim standardima, iako nije siguran da će tehnički biti spreman za prijem 2020.
"Veliko pitanje je da li će EU biti spremna, da li će politički prozor EU biti otvoren, i to je teško predvidjati. Treba se pripremiti tehnički, što brže možete, i onda čekati da se otvori politički prozor, pomoći da se to dogodi. Otvorio se za Hrvatsku, ne vidim nikakav razlog da se ne otvori za Srbiju. To je dobar cilj i želim Srbiji sreću u ostvarenju tog cilja."
