Ovaj mali raj na zemlji, zvani Hutovo blato, nalazi se u južnom delu Bosne i Hervegovine. Bujna vegetacija, ogromno plavo jezero podno planina, kao i okolne močvare, privlače ne samo ljubitelje prirode već i preko 240 vrsta ptica selica. 1995. Hutovo blato je proglašeno za zaštićeni prirodni rezervat.
Ekolozi kažu da će dalja izgradnja hidrocentrala i drugih postrojenja uništiti ovo prelepo mesto. Marinko Dalmatin je ornitolog iz Bosne.
“U tresetište… vode neće biti, sve će se pretvoriti u trsku i toliko će propasti da neće više imati nikakvu ekološku vrednost. Sve ptice i druge životinje će pobeći i ovde ćete moći da sejete kukuruz”, kaže Dalmatin.
Mreža hidroelektrana, započeta sedamdesetih godina, imaće nekoliko brana u Bosni i susednoj Hrvatskoj, kojima će – da bi radile – biti potrebna voda iz Hutovog blata. Radivoje Bratić je direktor gradnje jedne od hidroelektrana.
“Nema izgradnje bilo čega a da nema određenog uticaja. Pitanje je koliko je on ozbiljan. Naš je cilj da to smanjimo što je više moguće, ali moram da kažem da se negativne posledice ne mogu izbeći”, kaže Bratić.
Ekološku štetu neće trpeti samo Hutovo blato. Odgajivači voća i poljoprivrednici iz obližnjeg hrvatskog grada Metkovića kažu da njihovim usevima, već ugroženim slanom vodom, prete nove opasnosti.
“Svi naši usevi trpe jer je voda koju imamo već toksična jer je previše slana”, kaže poljoprivrednik Mate Kaleb.
Svetski fond biljnog i životinjskog sveta upozorava da je Hutovo blato već znatno ugroženo postojanjem 10 hidrocentrala u slivovima Neretve i Trebišnjice, dok se planira izgradnja još sedam takvih postrojenja.
Ekolozi kažu da će dalja izgradnja hidrocentrala i drugih postrojenja uništiti ovo prelepo mesto. Marinko Dalmatin je ornitolog iz Bosne.
“U tresetište… vode neće biti, sve će se pretvoriti u trsku i toliko će propasti da neće više imati nikakvu ekološku vrednost. Sve ptice i druge životinje će pobeći i ovde ćete moći da sejete kukuruz”, kaže Dalmatin.
Mreža hidroelektrana, započeta sedamdesetih godina, imaće nekoliko brana u Bosni i susednoj Hrvatskoj, kojima će – da bi radile – biti potrebna voda iz Hutovog blata. Radivoje Bratić je direktor gradnje jedne od hidroelektrana.
“Nema izgradnje bilo čega a da nema određenog uticaja. Pitanje je koliko je on ozbiljan. Naš je cilj da to smanjimo što je više moguće, ali moram da kažem da se negativne posledice ne mogu izbeći”, kaže Bratić.
Ekološku štetu neće trpeti samo Hutovo blato. Odgajivači voća i poljoprivrednici iz obližnjeg hrvatskog grada Metkovića kažu da njihovim usevima, već ugroženim slanom vodom, prete nove opasnosti.
“Svi naši usevi trpe jer je voda koju imamo već toksična jer je previše slana”, kaže poljoprivrednik Mate Kaleb.
Svetski fond biljnog i životinjskog sveta upozorava da je Hutovo blato već znatno ugroženo postojanjem 10 hidrocentrala u slivovima Neretve i Trebišnjice, dok se planira izgradnja još sedam takvih postrojenja.