Stotine miliona ljudi koriste te kodove kako bi zaštitili svoje privatne podatke, transakcije putem interneta i komunikaciju elekotronskom poštom.
Sada je međutim otkriveno da su Agencija za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država i Uprava britanske vlade za komunikacije zajednički radili na ovom projektu i tako doveli u pitanje garancije koje internet kompanije daju svojim korisnicima da će njihove komunikacije i lični podaci ostati zaštićeni.
Tajne agencije su sarađivale sa internet kompanijama od kojih su tražile da namerno ostave komercijalne programe za kodove ranjivim. Kako piše u dokumentima, ta saradnja je nekada bila na dobrovoljnoj bazi, nekada su kompanije bile primorane sudskim nalozima, a u nekim slučajevima su se špijunske agencije služile superkompjuterima i drugim tehnološkim merama – između ostalog zvaničnim vladinim zahtevima da im kompanije dostave ključ za šifre, dok je NSA iskoristila svoj uticaj koji ima na međunarodni standard šifrovanja.
Prema podacima koji su sada dostupni javnosti, NSA je godišnje trošila 250 miliona dolara na program koji se bavi saradnjom Sjedinjenih Država i stranih industrija informacione tehnologije u cilju da “tajno utiču” na dizajn njihovih proizvoda. Otkriveno je i da je britanska tajna služba radila na tome da uđe u šifrovani protok informacija najvećih internet kompanija poput Jahua, Gugla, fejsbuka i hotmejla. Najnovija dokumenta su objavljena u britanskom Gardijanu, koji ih je dobio od Snoudena i zatim prosledio Njujork tajmsu i ProPublici.
Sada je međutim otkriveno da su Agencija za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država i Uprava britanske vlade za komunikacije zajednički radili na ovom projektu i tako doveli u pitanje garancije koje internet kompanije daju svojim korisnicima da će njihove komunikacije i lični podaci ostati zaštićeni.
Tajne agencije su sarađivale sa internet kompanijama od kojih su tražile da namerno ostave komercijalne programe za kodove ranjivim. Kako piše u dokumentima, ta saradnja je nekada bila na dobrovoljnoj bazi, nekada su kompanije bile primorane sudskim nalozima, a u nekim slučajevima su se špijunske agencije služile superkompjuterima i drugim tehnološkim merama – između ostalog zvaničnim vladinim zahtevima da im kompanije dostave ključ za šifre, dok je NSA iskoristila svoj uticaj koji ima na međunarodni standard šifrovanja.
Prema podacima koji su sada dostupni javnosti, NSA je godišnje trošila 250 miliona dolara na program koji se bavi saradnjom Sjedinjenih Država i stranih industrija informacione tehnologije u cilju da “tajno utiču” na dizajn njihovih proizvoda. Otkriveno je i da je britanska tajna služba radila na tome da uđe u šifrovani protok informacija najvećih internet kompanija poput Jahua, Gugla, fejsbuka i hotmejla. Najnovija dokumenta su objavljena u britanskom Gardijanu, koji ih je dobio od Snoudena i zatim prosledio Njujork tajmsu i ProPublici.