Žene birači nisu sigurno biračko telo za američke demokrate - pokazalo je novo istraživanje o biračima.
Dok su crnkinje, Latinoamerikanke i Amerikanke azijskog porekla značajnom većinom glasale za demokratskog predsednika Džoa Bajdena, 55 odsto belkinja je glasalo za tadašnjeg predsednika Donald Trampa, a 44 procenta je izabralo Bajdena.
Podaci su osporili svaku ideju da su žene monolitni birački blok sa zajedničkim osećanjem identiteta.
“Ne postoji jedinstveni ženski glas na američkim izborima", kaže Kler Gotro, istraživačica u Centru za američke žene i politiku (CAWP) pri univerzitetu Ratgers.
“Da, žene su sklonije da glasaju za demokrate od muškaraca. Ali kada pogledate podatke raščlanjene po rasi, starosnoj dobi, odbrazovanju, verskoj pripadnosti - postoje velike razlike. Na primer, bele žene prilično dosledno na predsedničkim izborima glasaju za republikanske kandidate".
Međutim, kada se uradi presek kroz sve starosne grupe, žene imaju veću tendenciju da glasaju za demokrate, i više belkinja glasa za demokrate nego što je slučaj sa belim muškarcima. Analiza je takođe pokazala da neudate Amerikanke glasaju u većem broju od neoženjenih muškaraca, ali da američki supružnici glasaju po sličnim stopama.
Postoji i razlika u stepenu obrazovanja, pokazuje analiza. Obrazovani birači iz različitih demografskih grupa u proseku više glasaju za demokrate, ali taj jaz nije podjednako veliki među nebelačkim glasačima. Oko 64 odsto belih žena sa završenim fakultetom glasalo je za Bajdena dok je 45 procenata glasalo za Trampa.
Bez obzira kako glasaju, žene imaju veliku ulogu na izborima u SAD.
“Registrovale su se i glasale po većoj stopi od muškaraca na svim predsedničkim izborima od 1980", kaže Gotro i ddoaje:
"Brojčano su nadmašile muškarce, bar na proteklih nekoliko izbora, za oko 10 miliona. Tako da, čak i ako muškarci nadmaše žene u nekim drugim oblicima političkog angažovanja kao što je doniranje ili kandidovanje za položaje, činjenica da žene glasaju više nego muškarci je veoma značajna".
To ne znači da sve glasaju za ženske kandidate. Brojke pokazuju da je rasa snažniji zajednički identitet od roda, dodaje Gotro.
Žene drugih rasa osim belačke imaju sve veću moć u američkom izbornom telu, kaže američka analitičarka. Nebelci su činili oko jedne trećine glasača 2020, što je najveći udeo u izbornom telu koji su ikada imali.
Moć crnkinja je bila evidentna u nekoliko najnovijih izbornih ciklusa.
“Crnkinje su demografska grupa koja izlazi na glasanje u izuzetno velikom broju i mislim da se to definitivno odigralo 2020", navodi Kler Gotro.
"U ključnim državama gde su se masovno pojavile na biralištima, u mestima kao što je Džordžija, to je bilo prosto od vitalnog značaja za Bajdenovu pobedu".
Gotro očekuje da će crnkinje i druge nebelkinje u budućnosti biti još uticajnije.
“Sve više i više pripadnika generacije Z (mladih do 24 godine) ima pravo glasa, a oni su rasno i etnički raznovrsnija generacija. Zato mislim da ćemo u budućnosti videti da mlade nebelkinje imaju značajan uticaj na naše izbore".
