Linkovi

Imigracija, ubistvo Kenedija, nacionalizam, smrtna kazna - šta obuhvataju nove Trampove uredbe


Donald Tramp potpisuje uredbu prvog dana mandata, 20. januar 2025. (Jim WATSON / POOL / AFP)
Donald Tramp potpisuje uredbu prvog dana mandata, 20. januar 2025. (Jim WATSON / POOL / AFP)

Predsednik Donald Tramp otpočeo je drugi mandat desetinama novih uredbi koje je potpisao, a čija je svrha da promene trasu kojom ide vlada.

U četvrtak je potpisao uredbu kojom se nalaže da se skine oznaka "poverljivo" sa dokumenata o ubistvu Džona F. Kenedija, Roberta F. Kenedija i Martina Lutera Kinga mlađeg, potvrdio je njegov saradnik. Tramp je potpisao i uredbu kojom se predviđa da Amerika postane centar razvoja veštačke inteligencije, a druga uredba predviđa osnivanje radne grupe za kripto valutu koja treba da predloži nove propise u toj oblasti. Takođe, potpisao je i uredbu o osnivanju tela koje će biti zaduženo za nauku i tehnologiju.

Ostale uredbe koje je Tramp potpisao od prvog dana na vlasti pokrivaju različite oblasti - od trgovine, imigracije, strane pomoći, afirmativne akcije pri zapošljavanju, ljudskih prava. Neke će imati uticaj odmah, za druge će biti potrebno vreme, a zbog nekih su već pokrenute tužbe u pokušaju da zaustave primenu.

Evo šta je Tramp sve potpisao u prvih nekoliko dana mandata.

Imigracija i granice SAD

- Proglašena je "invazija na južnoj granici SAD", što sa sobom povlači određene poteze vlade i Tramp kaže da će njegov kabinet preduzeti odgovarajuće korake kako bi "uklonio strane državljane koji učestvuju u invaziji".

- Američkim vojnicima daju se ovlašćenja da postupaju kao agenti graničnih službi, što je deo programa masovne deportacije. Iako zakon iz 1878. godine zabranjuje da se vojska koristi u svrhe unutrašnjih poslova, Trampova uredba priliv imigranta definše kao "pretnju po nacionalnu bezbednost", i onda on kao vrhovni komandant može da naredi raspoređivanje vojske.

- Zaustavljanje ulaska izbeglica i ukidanje Programa prijema izbeglica počev od 27. januara 2025. godine i stavljanje tog programa na reviziju od 90 dana.

- Redefinisanje pravila o dobijanju državljanstva SAD pri rođenju koje reguliše 14. amandman. Trampova uredba ukida pravo da deca rođena u SAD automatski dobiju američko državljanstvo. Deca čije majke nemaju legalan imigracioni status, ili u SAD borave legalno ali na privremenoj vizi, a očevi im nisu državljani SAD ili nemaju zelenu kartu, ne mogu da dobiju američko državljanstvo. Ova uredba se već osporava na sudu.

- Prioritetno završavanje zida i drugih barijera na granici SAD i Meksika.

- Naredbe sekretarima za pravosuđe i unutrašnju bezbednost da osnuju radne grupe za bezbednost u svih 50 država, i da u saradnji sa lokalnom i državnom policijom "okončaju prisustvo kriminalnih kartela, stranih bandi i transnacionalnih kriminalnih organizacija".

- Davanje ovlašćenja sekretaru za unutrašnju bezbednost da angažuje i agente drugih državnih službi, onoliko koliko to zakon dozvoljava, da rade posao imigracionih agenata.

- Zahteva se sakupljanje DNK uzoraka i otisaka prstiju svih imigranata koji su u zatvorima, u skladu sa federalnim zakonom iz 2005.

- Zabraniti politiku "hapšenja i puštanja" koja zapravo dozvoljava ilegalnim imigrantima da ostanu u SAD dok čekaju da sud odluči o njihovom statusu, i umesto toga primeniti politiku hapšenja i deportovanja.

- Naložiti Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost da posveti resurse i honorarno angažuje firme kako bi "izgradile, upravljale, kontrolisale i koristile objekte za zadržavanje ilegalnih imigranata".

- Okončati programe "ujedinjenja porodica" koji omogućavaju članovima porodica ljudi iz Kube, Nikaragve, Haitija i Venecuele - koji su američki državljani ili imaju zelenu kartu - da im se pridruže u SAD, iako o njihovom statusu još nije odlučeno.

- Zahteva se revizija svih slučajeva imigranata koji su sada u SAD po osnovu "privremeno zaštićenog statusa" sa namerom da se smanji obim onih koji dobijaju takav status.

- Vraćaju se standardi iz Trampovog prvog mandata o dobijanju viza i bezbednosnim proverama za sve one koji traže "bilo kakvu vrstu imigracije", a nalaže se i primena standardnih procedura za vize za "sve izbeglice ili apatride" koji žele da dođu u SAD.

- Ukida se Bajdenova uredba koja zahteva izradu planova uticaja klimatskih promena na trendove migracija.

- Nalaže se državnom sekretaru SAD i diplomatama da prete sankcijama svakoj državi za koju procene da okleva da primi svoje državljane koje SAD proteraju.

- Nalaže se Stejt departmentu, Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost i drugima da preispitaju i preporuče promene u sistemima za dobijanje viza i u roku od 60 dana podnesu izveštaj predsedniku. Uredbom se poziva i da se idetifikuju zemlje u kojima je proces dobijanja viza "toliko manjkav da se zahteva delimična ili totalna suspenzija prijema njihovih državljana u SAD".

- Sekreratar za pravosuđe i drugi su pozvani da odbiju zahteve za davanje federalnih sredstava takozvanim "gradovima utočištima" za migrante, za koje ova administracija smatra da upadaju u ovlašćenja federalnih imigracionih službi.

- Privremeno obustavljanje davanja federalnih sredstava nevladinim organizacijama koje "podržavaju ili obezbeđuju usluge, direktno ili indirektno, ilegalnim imigrantima, i provera da li te organizacije na bilo koji način svojim delovanjem krše imigracione zakone.

- Međunarodni karteli se označavaju kao "strane terorističke organizacije" prema postojećem federalnom zakonu. Ova uredba takođe aktivira Zakon o stranim neprijateljima u borbi sa kartelima.

- Sekretar za pravosuđe, državni sekretar i drugi u narednih 30 dana treba da "evaluiraju adekvatnost programa namenjenih asimilaciji legalnih imigranata u SAD, i da preporuče neke mere koje promovišu američki identitet".

Međunarodna trgovina, biznis i ekonomija

- Nalaže se svim agencijama izvršne vlasti da svoje politike kreiraju tako da potrošačke cene budu manje. Tramp želi izveštaj od najviših ekonomskih savetnika Bele kuće o tome na svakih 30 dana.

- Sekretarijatu za finansije i trgovinu, trgovinskom predstavniku SAD i drugima se traži da istraže uzroke trgovinskog deficita, identifikuju nepoštene prakse i izdaju preporuke - moguće i "globalne suplementarne tarife".

- Početak revizije trgovinskog sporazuma SAD, Meksika i Kanade, sa mogućnošću da se ponovo ispregovara 2026. ili ranije. Tramp je najavio da će uvesti tarife od 25 odsto na uvoz robe iz Kanade i Meksika od 1. februara.

- Nalaže se osnivanje "spoljne poreske uprave" koja bi sakupljala novac od tarifa, carina i drugih prihoda od trgovine sa inostranstvom.

- Revizija trgovinskih dogovora sa Kinom i razmatranje novih, viših tarifa. Kao kandidat, Tramp je pretio Kini tarifama i od 60 odsto.

- Istraga o tome kako fentanil ulazi u SAD, sa posebnim fokusom na Kanadu, Meksiko i Kinu, i izrada preporuka - uključujući tarife i sankcije.

- Suspendovanje učešća SAD u globalnom Poreskom dogovoru, međunarodnom sporazumu čiji je cilj da utvrdi minimum korporativnog poreza, kako bi se sprečile multinacionalne korporacije da ne plaćaju porez.

- Pauza na zabranu TikToka od 75 dana, a posebno se zabranjuje sekretaru za pravosuđe da primeni zakon koji je Kongres usvojio 2024, kako bi nova administracija mogla da preispita rizike po nacionalnu bezbednost i potraži potencijalnog američkog kupca za deo te društvene mreže.

Kakva je sudbina TikToka pod Trampovom administracijom?
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:41 0:00

- Vladnim zvaničnicima se zabranjuje da od vlasnika društvenih mreža traže da se bore protiv dezinformacija. Ova uredba konstatuje da su prethodni pokušaji da se tako nešto uradi "kršili ustavom zagarantovanu slobodu govora" i "davali prednost narativu koji je vlada želela da plasira o važnim stvarima u javnoj debati"

Klima, energetika, životna sredina

- Povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma, kojim su se zemlje obavezale da smanje emisije štetnih gasova koje uzorukuju klimatske promene. Uredbom se blokira transfer sredstava prethodno izdvojenih u okviru Međunarodnog klimatskog plana za finansiranje

- Proglašava se vanredno stanje u energetici, što je i simbolična mera koja oslikava Trampovo obećanje o širenju energetskih projekata, ali i dozvoljava da se koriste federalna sredstva i primenjuju zakoni poput Zakona o proizvodnji u odbrani. Taj zakon dozvoljava vladi da upravlja privatnim zemljištem i resursima kako bi proizvela dobra koja su neophodna na nacionalnom nivou.

- Traži se od Vojnog inženjerskog korpusa, dela američke vojske, da u najvećoj mogućoj meri iskoristi svoje ovlašćenje za hitno odobravanje energetskih projekata, i apeluje na sve agencije da koriste slične procedure, kako bi se zaobišli propisi o zaštiti ugroženih vrsta ili divljih životinja

- Eliminisanje Bajdenovih politika namenjenih podsticanju proizvodnje i razvoja električnih vozila

- Traži se od svih agencija da u roku od 30 dana Kancelariji za budžet Bele kuće dostave planove za ukidanje regulativa i pravila koja su ocenjena kao "teret" za domaću proizvodnju i konzumaciju energije, sa posebnim naglaskom na naftu, prirodni gas, ugalj, hidro energiju, biogoriva, kritične minerale i nuklearnu energiju

- Ukidanje Bajdenovih uredbi o klimatskim promenama, uključujući i uputstva za primenu koja dolaze iz Zakona o smanjenju inflacije, čiji je cilj bio da se smanje finasnijski rizici u borbi protiv klimatskih promena, i osnivanje Predsedničkog saveta za nauku i tehnologiju

- Omogućiti eksploataciju fosilnih goriva na Aljasci i "ukinuti, povući, revidiradi, dopuniti, odvratiti ili izuzeti pojedine ili sve" regulatorne akcije koje su važne u toj državi. Posebno, Tramp ponovo daje do sada suspendovane dozvole za eksploataciju fosilnih goriva, što je bilo zabranjeno zbog propisa o zaštiti divljih životinja na Arktiku

- Odbiti zahtev Službe za ribarstvo i divlje životinje da napravi starosedelačko sveto mesto u okviru zakona o zaštiti divljnih životinja na Arktiku.

- Ponovno uvođenje pravila iz prvog Trampovog mandata o lovu u nacionalnim rezervatima na Aljasci.

- Ukidaje Bajdenovih regulativa o eksploataciji fosilnih goriva na federalnom zemljištu.

- Obnoviti pravnu borbu sa vladom Kaliforije o vodenim tokovima Sakramento-delta San Hoakin. Tramp želi da ukine propise o zaštiti riba i divljih životinja kako bi se omogućio veći protok vode ka Centralnoj dolini i južnoj Kaliforniji.

Različitost, ljudska i manjinska prava

- Izvršnoj vlasti i agencijama se daje 60 dana da ukinu programe po prinicipima afirmativne ackije - različitosti, pravičnosti, inkluzije (DEI), da smanje broj zaposlenih po tom osnovu. To je ukidanje pravila starog 60 godina čija ja namera bila da uspostavi anti-diskriminatorna pravila u vladi i firmama koje sa njom sarađuju.

- Ukidanje propisa iz Bajdenove ere o rasnoj i etničkoj jednakosti i pravima LGBTQ osoba. Među njima su naređenja da se osigura pravična raspodela federalnog novca u skladu sa popisom iz 2020. godine, da se spreči diskriminacija u vladi po rodnoj ili seksualnoj orijentaciji, da se ohrabri inkluzija u školama, da se transrodnim osobama dozvoli da služe vojsku.

- Od vlade SAD se zahteva da prizna samo dva pola, muški i ženski, u pasošima, vizama i drugim dokumentima, svim programima i komunikacijama.

- Nalaže se da se svi federalni zakoni o ljudskim pravima i radnom pravu tumače i primenjuju tako da se reazume da "pol nije sinonim za polni identitet".

- Traži se da se rasformira savet Bele kuće o rodnim politikama i ukinu uputstva Sekretarijata za obraazovanje koja se tiču prava transrodnih osoba, tretmana LGBTQ osoba u školama.

- Zabranjuje se davanje federalnog novca, uključujući i grantove, za "promovisanje rodne ideologije" i nalaže se sekretaru za pravosuđe i unutrašnju bezbednost da osiguraju da "mušarci ne borave u ženskim zatvorima".

Federalni radnici i struktura vlade

- Osnivanje Sekretarijata za efikasnost vlade (DOGE) do 4. jula 2026, na čelu sa najbogatijim čovekom na svetu Ilonom Maskom. Sekretarijat je zadužen da smanji troškove federalne vlade.

- Od svih vladinih agencija se traži da osnuju svoj DOGE tim od najmanje četiri člana koji će raditi sa Maskom.

- Zamrzavanje zapošljavanja u vladi, sa izuzecima u domenu imigracije i upravljanja granicom, vojske i drugih "esencijalnih poslova". Direktiva se ne odnosi na ljude koje direktno postavlja predsednik.

- Blokada novih federalnih pravila i regulativa u svim agencijama gde Trampovi kandidati još nisu zvanično stupili na dužnost. Nova pravila se mogu primenjivati tek kada novi direktori stupe na dužnost.

- Od svih zaposlenih u federalnim agencijama se zahteva povratak u kancelariju pet puta nedeljno.

- Revizija zaposlenih na višim nivoima i lakše otpuštanje federalnih radnika ili njihovo premeštanje na druge poslove. "Zbog toga što najviše izvršne funkcije imaju autoritet od vlade, moraju služiti predsedniku", navodi se u Trampovom memorandumu.

- Lakše otpuštanje federalnih zaposlenih ponovnim uvođenjem uredbe iz Trampovog prvog mandata, koju je ukinuo Bajden. Najnovija uredba nalaže da "iako federalni zaposleni nisu u obavezi da politički ili lično podržavaju aktuelnog predsednika, moraju verno da primenjuju politiku administracije", i ako to ne rade - to može biti osnova za otkaz.

- Zahteva se zabrana zapošljavanja u federalnoj službi u trajanju od 120 dana, kako bi se uveli novi standardi za zapošljavanje. Prioritet, prema uredbi, je "regrutovanje pojediniaca koji su strastveni prema idealima američke republike" i sprečavanje zapošljavanja na bazi rase, pola ili religije, kao i onih koji "nisu voljni da brane ustav ili verno služe vladi".

Zdravstvena zaštita

- Ukidanje propisa iz Bajdenove ere čiji je cilj da se olakša ulazak u vladin program za osiguranje Mediker i druge vladine programe prema Zakonu o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti, i propisa usmerenih na smanjenje cena lekova. Ipak, ne ukida se ograničenje na mesečnu cenu insulina od 35 dolara, niti pravilo da korisnici Medikera mogu da plate najviše 2.000 dolara godišnje iz svog džepa za lekove - te politike je usvojio Kongres.

- Ukidanje Bajdenovih uredbi i direktiva o kovidu 19.

- Povlačenje SAD iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zahtevanje od Kancelarije za menadžment i budžet Bele kuće da zaustavi transfere novca ubuduće SZO, a državnom sekretaru se naređuje da okonča pregovore o Sporazumu o pandemiji u SZO.

- Naređuje se državnom sekretaru i direktoru Kancelarije za budžet da identifikuju "kredibilne i transparentne partnere SAD" kako bi zamenili članstvo u SZO.

Spoljna politika, nacionalna bezbednost, "Amerika prvo", nacionalizam

- Ukidaju se Bajdenove sankcije krajnje desničarskim izraelskim grupama i pojedicima optuženim za nasilje na Zapadnoj obali

- Državnom sekretaru se nalaže da izda uputstvo u kojem će sve politike, programe, operacije i osoblje Stejt departmenta staviti na liniju spoljne politike "Amerika na prvom mestu".

- Huti u Jemenu ponovo će biti stavljeni na listu terorističkih organizacija. Tramp je to uradio i u prvom mandatu, ali je Bajden ukinuo uz obrazloženje da takve mere ugrožavaju distribuciju humanitarne pomoći građanima u Jemenu

- Pauzira se strana pomoć SAD i radi se revizija "efikasnosti i usaglašenosti sa ciljevima administracije", u roku od 90 dana, po uputstvima državnog sekretara - koji može i da odmrzne bilo koji program.

- Momentalno davanje zelenog svetla za određene članove administracija čija je bezbednosna provera na čekanju. Bela kuća odlučuje ko od saradnika dobija privremenu propusnicu.

- Ukidanje Bajdenovih uredbi o veštačkoj inteligenciji čiji je cilj da uspostave zaštitne mere u domenu razvoja veštačke inteligencije.

- Vraćanje imena Mekinli planini na Aljacsi koja se trenutno zove Denali. Naime, ta planina je nazvana po 25. predsedniku SAD Vilijemu Mekinliju, ali je Barak Obama 2015. preimenovao u Denali - kako su je zvala starosedelačka plemena. Trampova uredba nije promenila i ime Nacionalnog parka Denali.

- Zahteva se Trampovo lično odobrenje za nove arhitektonske i dizajnerske standarde na federalnim zgradama, kako bi "predsednik bio siguran da poštuju regionalno, tradicionalno i klasično arhitektonsko nasleđe".

Smrtna kazna i krivična dela

- Nalaže se sekretaru za pravosuđe da istraži da li 37 osuđenika za federalna krivična dela, kojima je Bajden smrtnu kaznu preinačio u doživotni zatvor, mogu ponovo da budu optuženi i da im se sudi za federalna krivična dela pred državnim sudovima.

- Sekretar za pravosuđe mora da preduzme sve mere kako bi države imale zalihe letalnih injekcija za smrtnu kaznu.

- Sekterar za pravosuđe takođe mora da traži od Vrhovnog suda SAD da preinači presedane prema kojima se ograničava izricanje smrtne kazne u državnim i federalnim jurisdikcijama.

- Simboličnim gestom se nalaže sekretaru za pravosuđe da ohrabri svoje kolege na nivou saveznih država, kao i okružne tužioce, da traže smrtnu kaznu tamo gde je to moguće.

Upad u Kapitol

- Ukidaju se zatvorske i druge kazne, i daju se pomilovanja za stotine osuđenih ili krivično gonjenih za upad u Kongres 6. januara 2021.

- Sekretar za pravosuđe i drugi nadležni treba da istraže da li se pravosuđe koristilo za progon Trampovih pristalica. Direktiva se odnosi na Sekretarijat za pravosuđe, Federalnu trgovinsku komisiju kao i obaveštajne službe. Nalaže se da se izveštaj o tome, sa preporukama kako to popraviti, dostavi predsedniku.

- Sekretar za pravosuđe treba da istraži dogovore vlade SAD sa društvenim mrežama tokom Bajdenovog mandata i sačini preporuke kako da se popravi ono što Tramp naziva "pokušajem cenzure".

- Ukidanje statusa odobrene bezbednosne provere za 50 ljudi koje Tramp optužuje da su pomogli Bajdenu u kampanji 2020. zajedničkom izjavom u kojoj su osporili da mejlovi Hantera i Džoa Bajdena, objavljeni u Njujork postu, ukazuju na korupciju i celu priču su ocenili kao pokušaj Rusije da širi dezinformacije. Među njima su bivši šefovi obaveštajnih agencija Džejms Klaper, Majkl Hajden i Leon Peneta, kao i nekadašnji Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.

- Nalaže se direktorima Nacionalnih obavetajnih službi i CIA da u roku od 90 dana podnesu izveštaj sa preporukama o dodatnim "disciplinskim akcijama" i kako da se spreči da obaveštajne službe i oni koji rade sa njima, nepropisno utiču na domaće izbore.

XS
SM
MD
LG