To je jedna od poruka sa konferencije o posledicama ruske agresije na Zapadnom Balkanu, koju je organizovala ukrajinska ambasada u Srbiji.
Prema mišljenju direktora Centra za stratešku analizu Darka Obradovića, ruski pristup na Zapadnom Balkanu je vrlo jasan – održati pojas neutralnih zemalja što je više moguće. S obzirom da se taj prostor suzio i da ga u Evropi takoreći više nema, Zapadni Balkan i Srbija ostaju prioritet broj jedan Rusije kada se govori o sprečavanju kompletnih evroatlantskih integracija na evropskom kontinentu:
“Rusija je ultimativno protiv evropskih integracija na Zapadnom Balkanu. To smo videli na primeru Ukrajine. Onog trenutka kada više nije mogla putem korumpiranog režima Janukoviča da zadrži Ukrajinu van evropskih integracija, kada nije mogla da zadrži Ukrajinu u svojoj sferi uticaja, tog trenutka se okrenula upotrebi oružja, izveden je napad na Dombas, izveden je napad na Krim. Onog trenutka kada se Ukrajina oporavila posle osam godina i krenula stabilnim putem razvoja – tog trenutka je Rusija krenula u punu oružanu agresiju”, rekao je Obradović i dodao da posle 24. februara više ne postoji neutralnost kao koncept.
Prema njegovim rečima agresija na Ukrajinu ima pozitivnu stranu i ukoliko političari na Balkanu budu mudri, ta agresija će ih sve požuriti ka EU i otvoriće se ta vrata pre nego što se očekuje:
„Ako je neko mislio da je moguće održavati odbrambenu i vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom, sada uz najbolju volju to više neće biti moguće. I to ne zbog Srbije, nego zbog same Rusije. Više nije korisno, nije perspektivno i nije bezbedno biti, ne prijatelj nego saveznik Rusije, jer će to povući druge konsekvence koje se tiču osnovnog ekonomskog opstanka, pitanja stranih direktnih investicija, pitanja integrisanosti, ali i pitanja zaštite ekonomskog napretka”, smatra Obradović, koji podseća da nije prošao ruski zahtev da se pri srpskom ministarstvu odbrane otvori kancelarija ruskog ministarstva odbrane.
Direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović je ocenio da se Srbija za sada uspešno brani od ruskog hibridnog rata – Beograd je u Ujedinjenim nacijama dva puta glasao za važne rezolucije protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama i nije odobrila diplomatski status ruskom humanitarnom centru u Nišu.
“Jedina nerešeno pitanje za sada je uvođenje sakcija Rusiji, ali to je visokopolitičko pitanje i naši političari to moraju da razumeju. Opredeljenje Srbije je jasno izraženo u svim našim nacionalnim strategijama i strategiji za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Srbija će pre ili kasnije prihvatiti spoljnopolitičku politiku EU, siguran sam u to”, rekao je Trifunović.
Kako je rekao, uprkos svakodnevnim glasnim proruskim napisima u novinama i mišljenjima koje iznose razni tink-tenkovi, to nije mišljenje običnih ljudi koji se, prema rečima Trifunovića, sećaju kako su Ukrajinci tokom sakcija devedesetih pomagali Srbiju i baržama niz Dunav dopremali benzin i dizel.
Direktor ukrajinske nevladine Mreže za istraživanje geopolitike Mikhailo Samus skrenuo je pažnju na Putinovu izjavu da "nisu još ni počeli".
"Moglo bi se reći da to zvuči kao vic, da nema toliko žrtava i uništenih gradova. Marijupolj i Severnodonjeck praktično više ne postoje, sravnjeni su sa zemljom. A opet, Rusija je iskoristila 45.000 raketa, a da nije uspela da sprovede 'blickrig' kao nekada u Čehoslovačkoj", rekao je Samus i izneo prognozu da će Rusija pokušati da okupira ceo Donbas, kao i da će pokušati da prikupi trupe za novi napad na sever Ukrajine.
Konfuzija društva u vezi sa Ukrajinom
Više građana Belorusije smatra Rusiju za krivca za sukob u Ukrajini nego građana Srbije, iako je sa beloruske teritorije izvršen napad na Ukrajinu, što govori o uticaju srpskih medija i konfuziji u javnosti, izjavio jerogramski direktor "Novog trećeg puta" Dimitrije Milić na drugoj panel diskusiji "Srbija i Ukrajina: između ruskih ambicija i evropskih integracija" u okviru konferencije o posledicama rusko-ukrajinskog rata na Zapadni Balkan.
Milić je, pozivajući se na rezultate istraživanja koje je njegova organizacija sprovela na osnovu 17.500 tekstova sa 15 najčitanijih domaćih portala, ocenio da je u domaćim medijima snažniji antizapadni od proruskog sentimenta, i ukazao da bi to moglo da ima uticaja na još jednu tezu koja se provlači kroz domaće medije, a to je da Srbija mora da odabere između Zapada i Istoka, modernizacije i tradicije.
U isto vreme, analiza "Novog trećeg puta" pokazala je da Rusija i Kina mogu da računaju na više pozitivnih nego negativnih tekstova na portalima, dok EU, SAD i njihovi lideri, sa izuzetkom Makrona - imaju negativan skor.
Iznenađenje je, kako je rekao, da ima više negativnih tekstova o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nego o Rusiji, ali zato i dalje postoji percepcija javnosti da su glavni ekonomski partneri Rusija i Kina, iako Srbija sa EU i NATO zemljama razmeni robu i usluge vredne 35 milijardi evra godišnje, sa Rusijom dve milijarde, a sa Kinom četiri milijarde evra.
"To je ta konfuzija, u Novom Sadu se crta Z dok je izvoz u EU porastao 400 odsto od 2008. godine", rekao je Milić i zaključio da je u Srbiji "glavno bojište" zapada i Rusije ono u društvenoj sferi, odnosno sentimentu građana.
Šef sekcije za jugoistočnu Evropu Nove geopolitičke istraživačke mreže Igor Fedik ocenio je da su ruske ambicije takve da se na Zapadnom Balkanu očuva status kvo, "sa nefunkcionalnom BiH, proruskom Srbijom, nerešenim kosovskim pitanjem i sa velikom i uticajnom mrežom agenata u regionu".
Objašnjavajući zašto je Rusiji stalo da države Balkana ne postanu deo EU, naveo je primer Srbije.
"Ako Srbija postane članica EU, onda bi to bio znak ruskim građanima da i 'bratska, pravoslavna' zemlja može da živi bolje - a ruske vlasti ne žele da se to desi", rekao je Fedik na skupu u organizaciji ambasade Ukrajine.
Direktor istraživanja Isac fonda Igor Novaković upozorio je da je rat u Ukrajini doveo do promene paradigme i da je sada jasno da su međusobni sukobi kandidata za članstvo u regionu postali bezbednosni problemi, koje Rusija može iskoristiti tako da se i zemlje regiona uvuku u sukob.
"Srbija je stalno na nekoj klackalici, čekamo da vidimo ko će pobediti - ali to neće promeniti činjenicu da je Srbija duboko u zoni Zapada, u njihovom dvorištu, da su naši bezbednosni i ekonomski interesi vezani za Zapad i da smo okruženi EU i NATO - dakle proces evropskih integracija je za nas jedini logičan korak - a udaljavanje bi moglo da bude pogubno za nas", poručio je Novaković.
Naveo je i da je pre ruske aneksije Krima, Srbija dostigla oko 95 odsto usaglašenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"Od agresije na Ukrajinu, naša usaglašenost je 42 odsto. Građani misle 'EU nas ponovo uslovljava', ali određene države članice su zabrinute, jer je EU politički, a ne samo ekonomski savez, a to je nešto što naši lideri 20 godina nisu uspeli da objasne građanima", rekao je Novaković.
"Sve i ako u ovom momentu ne možemo da uvedemo sankcije, u šta sumnjam, Srbija mora da pošalje jasnu humanitarnu poruku u vezi sa ljudima koji su izbegli iz Ukrajine. Mi imamo mnogo iskustva sa tim, i barem na tom nivou možemo da pomognemo", zaključio je Novaković.
