"Dobili smo dodatnih 30 dana za Naftnu industriju Srbije. Jedna dobra vest za građane Srbije", napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.
On je objavio i dokument američkog Ministarastva finansija u kojem je navedeno da se sankcije Naftnoj industriji Srbije, koje je trebalo da stupe jutros u šest časova po srednjoevropskom vremenu, odlažu do 28. marta ili „dok se ne završi odobrena transakcija" ruskog vlasništva u kompaniji.
Američko Ministarstvo finansija navelo je u tom dokumentu, da je odluka donijeta na osnovu zahtjeva od 29. januara, kao i naknadne korespondencije sa NIS i na druge načine pribavljenih podataka.
Uoči stupanja na snagu sankcija SAD prema NIS, Beogradska berza objavila je u srijedu da je promijenjena vlasnička struktura u toj kompaniji tako što je ruski Gasrpom Njeft prenio svoj udio od oko pet odsto na Gasprom, čime je smanjio svoj vlasnički udio sa 50 na oko 44,85 odsto, dok ga je Gasprom povećao sa 6,15 na 11,30 odsto.
Sličan manevar već je jednom primijenjen, kada je Evropska unija uvodila sankcije Rusiji.
Sjedinjene Američke Države (SAD) stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udjela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprječavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Ova kompanija je početkom februara uputila zahtev Odjeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Vladi Sjedinjenih Država za odlaganje sankcija.
Zahtjev da se sankcije odlože na minimum 90 dana kako bi se riješilo pitanje vlasničke strukture, podržale su Vlade Srbije i Mađarske.
Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu uspijeva da izbjegne uvođenje sankcija Moskvi, kao jedina evropska zemlja uz Bjelorusiju koja to još nije učinila.
Ruska kompanija Gaspromnjeft vlasnik je oko 56 odsto akcija NIS-a, država Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak manjinski akcionari.
Gaspromnjeft je 2008. godine bez tendera kupio 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona eura, a stručnjaci su tada upozoravali da je prodaja bila „ispod cijene".
