Glavni problem na Balkanu nije borba Istoka i Zapada, već su to veze organizovanog kriminala sa državnim strukturama, neslobodni mediji i zarobljena država, zaključili su učesnici konferencije o Zapadnom Balkanu koja je u petak održana u Institutu Hariman na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Rezultati skenera Zapadnog Balkana su zabrinjavajući i ne pokazuju da će promjene iznutra biti lake ili moguće, kažu predavači sa Kolumbije.
"Postoji simbioza između organizovanog kriminala i državnih aktera, što jača ekonomiju, omogućava ljudima da se zaposle, iz čega proizilaze prepreke za dalju demokratizaciju društva. Zato što ljudi više mare za svoje poslove, za izvor prihoda, nego što ih interesuje uticaj organizovanog kriminala", kaže Tanja Domi, predavač na Institutu Hariman.
"Ulazak organizovanog kriminala u vladajuće strukture varira od zemlje do zemlje u regionu i zavisi od stepena demokratije. Autoritarni lideri su u usponu, a nadzorne institucije, pravosuđe, policija su zarobljeni. Što onda otežava bilo kakvu borbu protiv korupcije, jer koliko god da novinari otkriju da se nešto dešava, potrebne su vam i institucije koje će nastaviti istragu i procesuirati odgovorne", pojašnjava Liz Dejvid Beret, direktorka Centra za korupciju na Univerzitetu u Saseksu.
Iako korupcija u vlastima na Balkanu nije uvek kažnjiva, učesnici konferencije naglašavaju da je rad istraživačkih novinara od vitalnog značaja. Ali, novinari iz regiona kažu da se na terenu suočavaju sa brojnim opstrukcijama i opasnostima.
"Mi imamo specifičan problem, što postoji vlast koja nas ne priznaje, koja nas napada. Ako su oni prošli neke stvari samo ignorisali, kao što i ovde vidimo u nekim situacijama, ovi vode rat protiv nas.
Oni su nas stavili u sektor „opozicija“, da smo mi njihovi politički protivnici. Međutim, ja mislim da se stvari menjaju. Da je i vlast razumela da ovi ljudi koji rade u nekoliko redakcija u Srbiji rade na pošten način, fer način, da se bave svojim poslom kako treba", kaže Slobodan Georgiev, glavni urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u Srbiji.
"Moj tim i ja smo 2009. bili napadnuti dok smo radili svoj posao. Kasnije je situacija bila takva da nije bilo zabranjenih pitanja, mi smo nastavili da otkrivamo zloupotrebe u vlasti, vlast nas nije napadala, ali je nastavljala da se ponaša isto. Tako je bilo sve dok nismo ubedili našu publiku, gledaoce, da više veruju našoj priči nego narativu koji plasira vlast. Za to nam je bilo potrebno deset godina", ističe Jeta Džara, urednica Balkanske istraživačke mreže (BIRN) na Kosovu.
U Crnoj Gori su problem politizovane institucije koje ne reaguju na navode medija o korupciji, kaže predstavnica civilnog sektora.
"Agencija za spriječavanje korupcije ne provjerava takve navode, a trebalo bi, to joj je u opisu posla. A pošto nema provjera, nema ni informacija koje bi trebalo da budu proslijeđene tužilaštvu, a tužilaštvo selektivno sprovodi pravdu u smislu da procesuira samo one slučajeve koje zaista mora da bi se, recimo, međunarodnoj zajednici pokazalo da tužilaštvo nešto radi", upozorava Jovana Marović iz crnogorske nevladine organizacije "Politikon".
Međutim, britanski i američki stručnjaci primećuju da međunarodna zajednica u balkanskim zemljama često podržava stabilnost na uštrb demokratizacije.
"Danas je situacija malo drugačija u smislu da su neke vrednosti koje je Zapad promovisao, ponekad i selektivno i licemerno, sada pod znakom pitanja.
I to nije samo zbog jačanja uticaja Kine i Rusije u regionu, već i zbog nestabilnosti na Zapadu, pa i ovde u SAD. U porastu su antiliberalizam, populizam i zloupotreba javnih resursa u privatne svrhe, to sve postaje dio političke svakodnevnice u SAD, što vidimo i u ovom skandalu sa Ukrajinom", objašnjava za Glas Amerike direktor Instituta Hariman Aleksander Kuli.
Iako uticaj Rusije i Kine na Balkanu postoji, nije dominantan problem.
"Ustanovili smo da koruptivni kapital uglavnom dolazi iz nezapadnih zemalja. Ali, ponekad su takve i zapadne investicije. I šta nam to govori? Da prije nego što uzmemo u obzir odakle dolazi strani uticaj, moramo obratiti pažnju na to kakvo je stanje na terenu. Mnogo je važnije da ojačamo vladavinu prava, da se ide odozgo na gore", ističe Tena Prelec sa Univerziteta Oksford.
Za rješavanje problema na Zapadnom Balkanu je veoma važno da se Zapad ne pravi da ih ne vidi i da nastavi sa kontinuiranom podrškom nezavisnim medijima i civilnom društvu - zaključili su učesnici konferencije na Institutu Hariman.
