„Potpuno je depresivno. Onespokojavajuće, znate. Razočarava nas i demotiviše - to što su naše kolege postale 'negativci'. A mi smo ušli u sve ovo samo iz želje da pomognemo, bez ikakve koristi ili druge motivacije", kaže doktor Barun Mathema, vanredni profesor epidemiologije na Univerzitetu Columbia.
Mathema dodaje da su se naučnici, koji su već imali ispunjene radne dane, uključili da pomognu u borbi protiv COVID-19, da bi na kraju doživjeli da budu napadnuti
„Mislim da je to bilo najšokantnije za nas - negativna reakcija koju smo dobili gdje je naš integritet doveden u pitanje”, dodaje on.
„Kao - mora da postoji neki alternativni motiv iza naših zaključaka.”
„Reći ću samo da je sramota kada se politika bilo koje strane zasniva na bilo čemu osim na objektivnoj nauci”, kaže doktor Aaron Glatt, portparol Američkog društva za infektivne bolesti (IDSA).
„Bilo da ste demokrata ili republikanac - nauka bi trebalo da je ta koja pokreće političke odluke u domenu nauke.”
Više od 270.000 ljudi u Sjedinjenim Državama je preminulo od koronavirusa, a više od 11,2 miliona je zaraženo - što je najveći broj u bilo kojoj zemlji, prema podacima Univerziteta Johns Hopkins.
„Bio sam potpuno zaprepašten za vrijeme većeg dijela odgovora na COVID-19, kada je nauka bila pod napadom i nije se gledalo na podatke”, kaže doktor Boris Lushniak, dekan Škole javnog zdravlja na Univerzitetu Marylanda.
Lushniak je, više od većine ljudi, svjestan političke komponentne koja ulazi u odluke u širem domenu javnog zdravlja. Bio je zamjenik glavnog zdravstvenog zvaničnika zemlje od novembra 2010. do septembra 2015, i vršilac dužnosti glavnog zvaničnika od jula 2013. do decembra 2014.
„Nauka mora da se shvata kao ozbiljan partner u donošenju odluka”, kaže on.
Stručnjaci upozoravaju da je u toku jesenji porast broja infekcija COVID-a-19. Poseban teret za naučnike koji se bore protiv koronavirusa su - nestručnjaci.
„Napadaju vas lično ili javno, kredibilitet vašeg naučnog mišljenja napadaju ljudi koji nemaju objektivni status da vas napadaju, jer nisu kvalifikovani eksperti", ističe Glatt, koji je profesor i načelnik za infektivne bolesti u klinici Mount Sinai South Nassau u Oceansideu, u državi New York.
Dio problema, prema njegovom mišljenju, jeste to što društveni mediji pojačavaju glasove ljudi koji nisu kvalifikovani da imaju mišljenje o naučnim pitanjima.
„Zbog toga se osjećam loše, jer ja ne zauzimam bilo čiju stranu u ovome. Ja nisam za ili protiv COVID-a. Nisam za ili protiv bilo kog tretmana”, kaže Glatt.
„Želim da procijenim tretmane i dođem do naučnog zaključka da li su efikasni ili ne. Samo ljudi koji imaju iskustva i koji su stručnjaci imaju pravo na to mišljenje.”
Umjesto da se posmatra kao zdravstveno pitanje, nošenje maski da bi se usporilo širenje koronavirusa je ispolitizovano. Neki Amerikanci odlučili su da ne nose maske da bi iskazali politički stav - što je fenomen koji je zaprepastio naučnu zajednicu.
„SAD bi imale sasvim različit odgovor da je 25 bombardera na putu ka našoj zemlji”, kaže Mathema.
„Nije važno koja je vaša politička pripadnost, svi bi bili jedinstveni, zbili redove, i to nam je bilo potrebno. Podjele vam nisu potrebne u vreme rata, a pandemija je veoma slična tome”.
Mathema kaže da su naučnici naučili lekciju o formulisanju poruka, i potrebi da objasne naučne koncepte tako da obični ljudi mogu da ih lako razumiju.
„Trebalo je da svi odemo na kurs o tome kako prenijeti neke osnovne koncepte nauke i zdravstva”, kaže on.
„Komunikacija je nešto gdje smo svakako napravili neke greške, ali to nije bilo iz loših namjera, naravno. Mislim da je velika pouka... da je moguće da izazovemo i probudimo nepovjerenje.”
Jedna od neplaniranih posljedica pandemije koronavirusa možda će biti da će javnost steći bolje razumijevanje nauke i njenih ograničenja.
„Nadam se da će ljudi više vjerovati nauci, da će proces donošenja odluka biti značajno zasnovan na informacijama i podacima, i da ćemo biti spremni da kažemo: 'Hej, pogriješili smo'”, ističe Lushniak.
„Prvo smo vam rekli da ne nosite maske, a ispostavilo se da vam sada kažemo da nosite maske. Tako da mislim... možda će ljudi bolje razumjeti prirodu i ljepotu nauke, ali i - da - njena ograničenja.”
„Nadam se da ćemo uspjeti da se oporavimo od ovoga”, dodaje Glatt, „i vratimo nauku na poziciju časti, koju je uvek imala dok sam ja odrastao”.
