Kompanija Meta je u junu 2024. godine promijenila svoju politiku privatnosti na Zapadnom Balkanu, uključujući Bosnu i Hercegovinu, omogućavajući korišćenje korisničkih podataka za treniranje svojih AI modela. Iako su korisnici u Evropskoj uniji (EU) bili obavješteni o promjenama i dobili mogućnost da odbiju ovakvu obradu svojih podataka, korisnici u BiH nisu imali istu opciju. Ova razlika u postupanju prema korisnicima izvan EU izazvala je zabrinutost stručnjaka za digitalna prava i privatnost.
Promjene politike koje su stupile na snagu 26. juna 2024. godine odnose se na obradu ličnih podataka, uključujući fotografije, videozapise, komentare, geolokaciju, kao i druge metapodatke. Meta ove podatke koristi za razvoj tehnologije vještačke inteligencije, ali korisnicima nije jasno objašnjeno zašto se podaci prikupljaju niti kako će biti korišćeni.
Podaci uključuju lične podatke, komentare, fotografije, videozapise objave, vrijeme objave, podatke o geolokaciji i interakcijama sa sadržajem uključujući i podatke o interakcijama van Instagrama i Facebooka.
Feđa Kulenović, viši asistent na Katedri za informacijske nauke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, objašnjava: „Meta nije obavijestila korisnike o promjenama niti im je dala mogućnost da odbiju korištenje svojih podataka. To je suprotno standardima zaštite podataka o ličnosti i evropskim pravilima.“
Korisnici u EU su prilikom logiranja na platforme kao što su Facebook i Instagram dobili obaveštenje o promenama i mogućnost da se povuku iz plana korištenja podataka za razvoj veštačke inteligencije. Nasuprot tome, korisnicima u BiH i drugim zemljama koje nisu članice EU uskraćeno je pravo na informisani izbor. Meta se u ovom slučaju pozvala na „legitimni interes“ kao osnov za obradu podataka, što je izazvalo kritike. „Razvoj tehnologije i profit ne mogu biti važniji od prava na privatnost“, ističe Kulenović.
Slična situacija u EU privukla je pažnju Evropske organizacije za digitalna prava, Noyb, koja je uložila žalbe službama za zaštitu podataka širom EU, uključujući Irsku, gde Meta ima sedište. Noyb je upozorio javnost na ove promene i organizacija je 14. juna 2024. proglasila „preliminarnu pobjedu“ kada je irska Komisija za zaštitu podataka objavila da će Meta privremeno obustaviti korišćenje podataka korisnika iz EU za razvoj svojih AI modela. Meta je ovu odluku nazvala „korakom unazad za evropske inovacije i konkurenciju“.
Korisnici iz EU sada imaju uvid u politike privatnosti koje navode da je korišćenje njihovih podataka odloženo dok traju konsultacije sa regulatorima. O eventualnim promjenama biće blagovremeno obavješteni kako bi mogli iskoristiti svoje pravo na odbijanje obrade podataka. Kulenović objašnjava da je slična reakcija moguća i u BiH, gde je Agencija za zaštitu ličnih podataka u julu reagovala i uputila zahtev kompaniji Meta za više informacija o njenim planovima za korisnike u ovoj zemlji.
„Smatramo da je Meta bila u obavezi da istu opciju ponudi i korisnicima u Bosni i Hercegovini i drugim zemljama u regiji koje nisu članice Evropske unije.“, navodi se u Saopštenju bh. Agencije za zaštitu ličnih podataka.
„Nisam siguran da će se nešto postići bez ozbiljnog strateškog pristupa", rekao je Kulenović.
Meta je na upit Agencije za sada ostala bez odgovora. Kulenović ističe da Meta omogućava korisnicima da vide koje podatke prikuplja, ali proces zahteva dodatne korake, a odgovori nisu uvek zajamčeni. „Problem je što recimo formular koji ovo objašnjava ne možemo otkriti ukoliko ne dođemo do same politike, koja je dostupna samo na engleskom jeziku“, primetio je Kulenović.
Agencija za zaštitu ličnih podataka u BiH nastavlja da apeluje na građane da budu oprezni u vezi s deljenjem ličnih podataka na društvenim mrežama.
„Loše je što mislim da mi kao državljani BiH ne možemo puno toga učiniti sada", kaže Kulenović, dodajući da su jedina rešenja pooštravanje zakona i insistiranje na većoj transparentnosti.
