Ali, politika koju vlast zvanično plasira ne poklapa se sa onom koju plasiraju mediji bliski vlasti. Prorežimski mediji u ukrajinskom ratu zauzeli su stranu: „navijaju“ za Rusiju i posebno za ruskog predsednika Vladimira Putina, piše Glas Amerike na srpskom jeziku.
Da se Rusija percipira kao žrtva, a Ukrajina i Zapad kao agresori, pokazalo je i nedavno objavljeno istraživanje CRTA-e o izveštavanju medija o ukrajinskoj krizi. Analiza je rađena od 20. januara do 20. februara 2022. na 489 medijskih priloga u najčitanijim dnevnim novinama: Blicu, Informeru, Kuriru, Večernjim novostima, i najgledanijim televizijama: RTS-u, Prvoj, Hepiju, Pinku.
„Analiza CRTA-e je pokazala da dobar deo medija je u proteklih mesec dana propagirao isključivo proruske stavove, proruski sentiment i da su se takođe pozivali isključivo na ruske izvore, takođe da su jačali kult ličnost predsednika Rusije Vladimira Putina i insistirali na nadmoći ruske vojske“, kaže za Glas Amerike Milena Popović, glavna urednica Istinomera.
Politički akteri u Srbiji se u kampanji za predstojeće izbore 3. aprila, do nedavno, nisu bavili ukrajinskom krizom i izbegavali su da o tome iznesu jasan stav, kaže Popović. Zato su provladini mediji bili jasniji.
„Čini se da mediji u Srbiji, deo medija, služe kako bi se plasirali svi osetljivi stavovi srpskih zvaničnika, da se nekako dok se, zvaničnici u skladu sa svojim političkim interesima čuvaju nekakvih izjava, sa druge strane podržavaju medije koji onda šire narativ koji služi nekim drugim političkim interesima“.
„Putinofilija“ umesto „rusofilije“
Tabloidi u Srbiji služe kao instrument za komunikaciju vlasti sa biračkim telom, a biračko telo voli autoritarne lidere, objašnjava za Glas Amerike Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja BIRODI. U ovoj situaciji to je ruski predsednik Vladimir Putin, Gavrilović podseća da su isti prorežimski tabloidi svojevremeno pohvalno izveštavali i o bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu.
„Idu izbori i zna se da biračko relo u Srbiji nije toliko rusofilično, koliko je „putinofilično“, odnosno gaji simpatije prema – a to se videlo iz našeg monitoringa iz 2019. kada je predsednik SAD bio Tramp - liderima koji svojom političkom moći i autoritetom su iznad institucija, procedura, vladavine prava. To su akteri koji u Srbiji dobijaju podršku. Prema istraživanju iz 2019, 8 od 10 ispitanika traži političara sa čvrstom rukom. Tu negde vidim potrebu vlasti da se dodvori autoriotarnom, a ne rusofiličnom odnosno „putinofiličnom“ delu biračkog tela, jer mislim kada bi se Putin kandidovao na izborima u Srbiji imao bi velike šanse da pobedi Vučića“, kaže Gavrilović.
Izvršni direktor BIRODI-ja ističe i jednu sociološku činjenicu: da se društva u krizama okreću ka liderima, što takođe može da objasni „putinofiliju“ u Srbiji koja voli autoritarne lidere.
„Našao sam istraživanje koje je rađeno u Ukrajini, u kojem se vidi da Zelenski ima 95 odsto podrške. U kriznim situacijama se stvara taj fenomen okupljanja oko lidera. Šta je naš problem? Srbija nije u situaciji kao Ukrajina, nadam se da neće ni biti, ali ta visoka korupcija, nefunkcionalnost institucija, nedovršena tranzicija, neizvesno članstvo u EU, rađa potrebu za autokratskim modelima vladanja i onda je ta „putinofilija“ sasvim logična“.
Pozitivno izveštavanje o Rusiji, kao i o Kini, deo je trenda koji već duže vreme prate provladini štampani i elektronski mediji. Nedavni monitoring BIRODI-ja pokazao je da se na nacionalnim televizijama, u periodu od 10 meseci, o Rusiji i Kini nije izveštavalo negativno ni jednu jedinu sekundu.
