Statistička agencija EU saopštila je da je eurozona koju čini 20 zemalja zabilježila rast od 0,3 odsto u periodu od aprila do juna, što je više od 0,2 odsto što su očekivali analitičari koje su anketirali FactSet i Bloomberg.
Uprkos tome što je eurozona nadmašila očekivanja, zabilježeni rast je manji nego u SAD, ističući uporni transatlantski jaz, pri čemu je Njemačka, vodeća evropska privreda, zabilježila pad.
Njemački bruto domaći proizvod, koji predstavlja ukupnu proizvodnja roba i usluga, smanjen je 0,1 odsto.
Na nivou eurozone rast prati sličan učinak od 0,3 odsto iz kvartala januar-mart, što je bio prvi značajan rast poslije više od godinu dana stagnacije malo iznad, na ili ispod nule.
Nasuprot tome, američka ekonomija je porasla za 0,7 odsto u drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal, ili 2,8 odsto na godišnjem nivou.
Američki potrošači troše slobodno, dok državna potrošnja iz većih budžetskih deficita i subvencija za poslovna ulaganja, na obnovljivu energiju prema Zakonu o smanjenju inflacije i na proizvodnju poluprovodnika i infrastrukturu, takođe doprinosi rastu SAD.
Ta dva trenda su preokrenuta u Evropi gdje potrošači štede na rekordnom nivou, a vlade su počele da ograničavaju potrošnju kako bi smanjile budžetske deficite.
