Handke je dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu, dok je priznanje za 2018, čija dodjela je odložena zbog prošlogodišnjeg skandala, dobila autorica iz Poljske Olga Tokarčuk, saopštila je Švedska kraljevska akademija.
Biber je za Glas Amerike obrazložio zbog čega je odluka Nobelovog komiteta o Handkeu sporna:
"Peter Handke je naravno cijenjen i poznat književnik na njemačkom govornom području, ali ono što ovu nagradu čini problematičnom jesu njegova veoma otvorena i problematična angažovanja, saopštenja kao i pismeni zapisi koji se tiču ratova na prostoru bivše Jugoslavije. On je objavio nekoliko knjiga koje u suštini opravdavaju srpski radikalno-nacionalistički stav prema ratovima na Balkanu. Taj stav je veoma blizak stavu ljudi poput Radovana Karadžića i drugih ratnih zločinaca. Handke je takođe prisustovao Miloševićevoj sahrani 2006. Stoga je ova nagrada veoma problematična, jer nisu u pitanju samo njegove izjave već i književni opus o tome, što ozbiljno dovodi u pitanje ovu nagradu", kaže Biber.
Kontroverze koje prate Handkeovo ime, o čemu su rasprave bile česte i u međunarodnim okvirima, povezane su sa njegovim javnim zalaganjem u ime odbrane Slobodana Miloševića, koji je tokom suđenja za najteže ratne zločine 2006. godine umro u pritvoru Haškog tribunala.
Handke je govorio i na skupu Miloševićevih pristalica okupljenih na sahrani u Požarevcu.
Zvanični Beograd i Srbija prigrlili su Handkea i posle Miloševićevog odlaska sa vlasti. Tako je 2015. godine dobio nagradu počasnog građanina Beograda, a 2012. godine postao je i inostrani član Srpske akademije nauka i umjetnosti (SANU).
Biber dodaje da je Peter Handke bio veoma eksplicitan povodom svojih stavova i da je lično prisustvovao diskusiji o njegovom putopisnom eseju “Pravda za Srbiju”, objavljenom 1996.
"Ljudi su osporavali njegove stavove, a on ih je vrijeđao i bio jako drzak i agresivan. Mnogi ljudi su mi potvrdili da je on i u drugim prilikama koristio takvu uvrijedljivu retoriku, pa smatram da je nemoguće da Nobelov komitet ne uzima u obzir, ne samo njegov književni opus već i njegove javne prezentacije koje zaista odražavaju agresivni stav po ovim pitanjima što je teško ignorisati i nemoguće zaboraviti", zaključio je Biber za Glas Amerike.
Sedamdesetšestogodišnji Handke osvojio je priznanje kao jedan od najuticajnijih poslijeratnih autora u Evropi, za svoje novele, eseje, pripovjetke i drame.
„Nobelova nagrada za književnost 2019. dodeljena je Peteru Hendkeu za uticajni rad, koji je sa jezičkom domišljatošću istražio periferiju i specifičnosti ljudskog iskustva”, rekao je sekretar švedske akademije Mats Malm.
Nobelovu nagradu za književnost 2018. dobila je autorka iz Poljske Olga Tokarčuk. Dodjela prošlogodišnjeg priznanja bilo je odloženo poslije skandala u vezi sa seksualnim napadom, koji je pogodio švedsku Akademiju.
„Nobelovu nagradu za književnost za 2018. godinu dobila je autorica iz Poljske Olga Tokarčuk, zbog 'narativne mašte koja s enciklopedijskom strašću predstavlja prelazak granica kao formu života'", objasnio je Mats Malm.
Tokarčuk, inače psihološkinja po obrazovanju, objavila je svoj prvi roman 1993. godine. Roman „Let“ osvojio je međunarodnu nagradu Man Buker prošle godine, čime je ona postala prvi autor iz Poljske, koji je osvojio to priznanje.
